Mađarica Katarina bila je fatalna za braću Dragutina i Milutina koji su se bukvalno otimali oko nje
Kraljevi i jedan car iz loze Nemanjića bili su moćni, ali ne i imuni na ljubavne jade koje su im zadavale njihove žene. Tako je zbog Grkinje Ane Dukeni kralj Radoslav izgubio presto, a car Dušan je jedini od Nemanjića koji nije dobio svetački oreol jer je, mimo kanona, ženu Jelenu doveo na Svetu goru. Mađarica Katarina bila je fatalna za braću Dragutina i Milutina koji su se bukvalno otimali oko nje.
Postao papučić zbog Grkinje Ane
Žena najstarijeg sina Stefana Prvovenčanog, Stefana Radoslava, bila je Grkinja iz Epira, Ana. Beleške ukazuju da je ova žena držala najslabijeg Nemanjića u kulturnom i moralnom ropstvu. Jadnog Radoslava toliko je pritiskala jer je bila princeza carske krvi, da je on na srpskim poveljama počeo da se potpisuje grčki. Bio je pod velikim uticajem i njenog oca, epirskog cara Teodora koga je pratio u stopu, a ta opčinjenost je išla dotle da je mislio da poništi dela Svetog Save i teško stečenu autokefalnost srpske crkve.
Nestašna kraljica otišla zbog Francuza
O Ani Dukeni, ženi kralja Radoslava, srpski crkveni izvori pišu da je dama „krajnje slobodnog ponašanja", ali na to srpski kralj očito nije obraćao pažnju. Crkveni izvori čak kažu da je Radoslav bio toliko pod uticajem svoje žene da je zbog nje prosto izgubio razum. Iako se odlučio da zbog ljubavi pobegne u Dubrovnik, pa u Drač, Radoslav je doživeo potpuno poniženje jer mu je ženu preoteo drugi muškarac. Crkveni izvori kažu: „Jedan Fruz (Francuz) grozno zapreti kralju smrtonosnim mačem". On je ustuknuo pred mačem izgubivši tako i kraljevinu i ženu. Zbog pretrpljenog poniženja jedino mu je preostalo da se vrati kući, ode u manastir i postane kaluđer Jovan. Posle toga „lepa Ana" se vratila ocu u Epir.
Možda vas zanima:
Legenda o caru Urošu: Istina o izgubljenom blagu
Narodna predanja tvrde da je poslednji nemanjićki car, Uroš V, poznat kao „Nejaki“, ostavio iza sebe ogromno blago. Ali gde je ono nestalo?
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Možda vas zanima:
Legenda o caru Urošu: Istina o izgubljenom blagu
Narodna predanja tvrde da je poslednji nemanjićki car, Uroš V, poznat kao „Nejaki“, ostavio iza sebe ogromno blago. Ali gde je ono nestalo?
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Možda vas zanima:
Legenda o caru Urošu: Istina o izgubljenom blagu
Narodna predanja tvrde da je poslednji nemanjićki car, Uroš V, poznat kao „Nejaki“, ostavio iza sebe ogromno blago. Ali gde je ono nestalo?
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Bugarka išla sa mužem u pohode
Možda vas zanima:
Legenda o caru Urošu: Istina o izgubljenom blagu
Narodna predanja tvrde da je poslednji nemanjićki car, Uroš V, poznat kao „Nejaki“, ostavio iza sebe ogromno blago. Ali gde je ono nestalo?
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Možda vas zanima:
Legenda o caru Urošu: Istina o izgubljenom blagu
Narodna predanja tvrde da je poslednji nemanjićki car, Uroš V, poznat kao „Nejaki“, ostavio iza sebe ogromno blago. Ali gde je ono nestalo?
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
O Dušanovoj ženi Jeleni, sestri bugarskog cara Jovana Aleksandra, katolički izvori pišu sve najgore, a Mavro Orbin doslovno kaže da je „perverzna dama, neprijatelj katolika". Prvi epitet je dobila jer je Dušana potpuno vezala za sebe, čak toliko da je zajedno s njim, bežeći pred kugom, dospela na Svetu goru. Tako je bila jedina žena koja je ikada nogom kročila u ovo svetilište. S druge strane, prema pisanju Jovana Kantakuzena, Jelena je pratila muža i u ratnim pohodima. Ali, zbog vezanosti za ženu, Dušan će biti jedini Nemanjić koji će ostati bez oreola sveca. Čini se da je uvođenje Jelene na Svetu goru Dušanu uzimano za veći greh od oceubistva.
Francuskinja htela da Srbe privede katoličanstvu
Francuskinja Jelena Anžujska bila je majka srpskim kraljevima Dragutinu i Milutinu. Neki izvori opisuju je kao oštroumnu, dobru, darežljivu i visokomoralnu ženu koja je nadživela svog muža Uroša I, a izgleda i jednog sina, Dragutina. Navodno je bila jednako popularna kod Srba i Latina u primorju, a poštovale su je i obe crkve. Ostavila je trajnu uspomenu u Duklji, obnovila čuveni grad Drivast ili Drivost koji su kasnije razorili Mongoli, podigla je katoličke crkve u Kotoru, Baru, Ulcinju i Skadru, franjevačke manastire i srpski manastir Gradac na Ibru. Katoličkim manastirima kod Bara dala je mnoge darove. Ostala je do kraja života u latinskoj veri, a i muža je nagovarala da primi uniju sa Rimom. Neki srpski izvori pak Jelenu Anžujsku vide samo kao jednu od katoličkih misionarki koje su trebale da preobrate „šizmatičke Srbe" u katoličku veru.
U Mađaricu bili zaljubljeni i Dragutin i Milutin
Katarina je bila ćerka kralja Stefana Petog i njegove žene Jelisavete. Ovu Mađaricu koja je bila žena kralja Dragutina hvale crkveni izvori. Iako je njena sestra Jelisaveta bila jedna od četiri Milutinove žene, ovaj srpski kralj ju je gotovo oteo iz jednog manastira, gde je ova bila kaluđerica. Zbog rođačkih veza i crkvenih obzira, Milutin je ipak morao da je vrati u manastir. Ova Mađarica je zanimljiva jer je bila tipična predstavnica mešavine azijske krvi i evropske kulture. Tako je zanimljivo da se ova žena udavala iz manastira, pa vraćala u njega.
I Marka Kraljevića varala žena
Kralj Vukašin imao je sinove Marka (Kraljevića), Andrijaša, Ivaniša i Mitraša, i ćerke Milicu i Rusnu. Od njegovih sinova samo je Marko sebe nazivao kraljem. Markova žena bila je Jelena, ćerka vojvode Hlapena, koja je prema pisanju nekih hroničara kao i Ana Dukeni „izneverila svoga muža".
MUZEЈ MRTVOG JEZIKA: Jedino mesto u Srbiji gde se govori rumunski jezik cara Trajana i zašto je ta kultura pod zaštitom
Vlaška zajednica u Istočnoj Srbiji čuva jedinstven jezički fenomen: arhaične romanske dijalekte koji su se razvijali u potpunoj izolaciji vekovima. Otkrivamo zašto se ovaj jezik, najbliži izvornom latinitetu Balkana, naziva "jezikom cara Trajana" i kako je pitanje njegovog imena – vlaški ili rumunski – postalo predmet političkog spora, uprkos naučnoj činjenici da je on živi spomenik antike.
KAMEN KOЈI SE PREMEŠTA: Zašto se na Planini Tari skrivalo hajdučko blago i legenda o neobjašnjivim pomeranjima obeležja
Planina Tara, sa svojom divljom lepotom i gustim, stoletnim šumama, vekovima je bila idealno utočište za sve – od mrkih medveda do hajduka. Otkrivamo zašto su hajduci baš na Tari skrivali blago i kako je legenda o kamenju koje se samo pomera nastala da bi zaštitila najveće tajne planine od pohlepe lovaca na blago.
POSLEDNJI TRAG NEMANJIĆА: Gde je zaista sahranjena Jelena Anžujska i zašto se za njen grob borilo tri dinastije
Jelena Anžujska (1236–1314) jedna je od najzagonetnijih srpskih kraljica. Rođena u plemićkoj lozi Zapada, postala je svetica Pravoslavne crkve, majka dvojice kraljeva i osnivač prve ženske škole u Evropi. Otkrivamo kako je njen grob u Manastiru Gradac postao tačka spajanja katoličke i pravoslavne vere i zašto su se tri dinastije borile za njeno nasleđe.
TAJNA IZGUBLJENOG PIVA: Zašto je Bajloni bio najmoćniji čovek Beograda i kako je nastao recept koji je propao u ratu
Bajlonijeva pijaca, kao i današnji Cetinjski kreativni distrikt, nose ime porodice koja je u Beograd donela industrijsku revoluciju i najbolje pivo na Balkanu. Otkrivamo kako je češki emigrant Ignjat Bajloni, na nagovor zeta, odabrao Srbiju umesto Amerike, stvorio carstvo, i zašto je recept za čuveno svetlo pivo "Prvenac" zauvek nestao nakon bombardovanja.
TITOV ZABORAVLJENI SOLITER: Zašto je Geneks kula u Beogradu imala dva tornja i kako je nastala legenda o 'Kapiji Beograda'
Geneks kula, poznata kao Zapadna kapija Beograda, najupadljiviji je primer brutalističke arhitekture u Srbiji i simbol moći Jugoslavije. Otkrivamo zašto je njena gradnja izazvala burne reakcije, kako je arhitekta Mihajlo Mitrović osmislio dve kule i most, i zašto čuveni rotirajući restoran na vrhu nikada nije zaživeo, ostavljajući iza sebe priču o neostvarenoj utopiji.
Komentari(0)