MEHMED PAŠA SOKOLOVIĆ JE OD SRPSKOG ĐAKA POSTAO VELIKI VEZIR: Evo zašto ga se majka ZASTIDELA, a Hurem obožavala
Gotovo da ne postoji osoba koja ne zna ko je bio Mehmed paša Sokolović, veliki vezir poreklom iz Bosne.
Osmansko carstvo, osim po čvrstoj vladavini i ozloglašenim haremima, pamti se i po neobičnoj praksi poznatoj kao "danak u krvi" ili "devširm". Danak u krvi bio je sistem prikupljanja zdravih i jakih dečaka iz osvojenih hriščanskih zemalja u Osmanskom carstvu, kao vid oporezivanja, sa ciljem da se napravi verna robovska vojska.
Dankom u krvi su uglavnom sakupljana deca uzrasta od 14 do 18 godina, mada se dešavalo da pokupe i mladiće od 20 godina ili desetogodišnje dečake. U praksi se dešavalo da su dankom u krvi neretko bili obuhvaćeni i mali dečaci. Budući da su glavni kriterijumi za izbor dece bili pamet, snaga, lepota i zdravlje, pojedine majke su sakatile svoju decu pokušavajui da ih na taj način zadrže uz sebe.
Dečaci su morali da se odreknu svoje religije i da preuzmu islam, a morali su i da prođu određenu obuku na kojoj su usvajali običaje i pravila islama kako bi poprimili osmanski način života.
Možda vas zanima:
Od Mehmeda-paše Sokolovića do Emira Kusturice: Velikani koji nikada nisu zaboravili svoje srpsko poreklo
„Moj otac je bio ateista i uvek se deklarisao kao Srbin. Dobro, možda smo mi bili muslimani 250 godina, ali smo bili pravoslavci pre toga i duboko u sebi uvek bili Srbi, vera to ne može promeniti. Mi smo postali muslimani samo da bismo preživeli Turke."
Srpsko ga je mleko othranilo, a on dizao Turcima imperiju: Srušio beogradsku crkvu da bi sebi sagradio spomenik
Gotovo da ne postoji osoba koja ne zna ko je bio Mehmed paša Sokolović, veliki vezir poreklom iz Bosne.
Možda vas zanima:
Od Mehmeda-paše Sokolovića do Emira Kusturice: Velikani koji nikada nisu zaboravili svoje srpsko poreklo
„Moj otac je bio ateista i uvek se deklarisao kao Srbin. Dobro, možda smo mi bili muslimani 250 godina, ali smo bili pravoslavci pre toga i duboko u sebi uvek bili Srbi, vera to ne može promeniti. Mi smo postali muslimani samo da bismo preživeli Turke."
Srpsko ga je mleko othranilo, a on dizao Turcima imperiju: Srušio beogradsku crkvu da bi sebi sagradio spomenik
Gotovo da ne postoji osoba koja ne zna ko je bio Mehmed paša Sokolović, veliki vezir poreklom iz Bosne.
Možda vas zanima:
Od Mehmeda-paše Sokolovića do Emira Kusturice: Velikani koji nikada nisu zaboravili svoje srpsko poreklo
„Moj otac je bio ateista i uvek se deklarisao kao Srbin. Dobro, možda smo mi bili muslimani 250 godina, ali smo bili pravoslavci pre toga i duboko u sebi uvek bili Srbi, vera to ne može promeniti. Mi smo postali muslimani samo da bismo preživeli Turke."
Srpsko ga je mleko othranilo, a on dizao Turcima imperiju: Srušio beogradsku crkvu da bi sebi sagradio spomenik
Gotovo da ne postoji osoba koja ne zna ko je bio Mehmed paša Sokolović, veliki vezir poreklom iz Bosne.
Jedan od najpoznatijih janjičara bio je Mehmed paša Sokolović. Rođen je 1505. godine u selu Sokolovići, kod današnjeg Rudog (Republika Srpska). Rođen je u srpskoj pravoslavnoj porodici kao Bajica Nenadić. Otac mu se zvao Dimitrije, dok ime majke je Marija. Ime majke Mehmeda-paše Sokolovića potvrdio je njegov potomak, koji je preminuo 2013. godine. Kao dečak školovao se u manastiru Mileševa.U "Danku u krvi" odveden u janjičare kada mu je bilo oko 15 godina. Školovan je u Jedrenskom saraju gde ostaje 13 godina.
Mehmed-pašin otac Dimitrije postao je Džemaludin Sinan-beg. Ubrzo po dolasku Mehmed-pašinog oca u Istanbul, za njim je stigla i pašina majka koja se, kako je ostalo zabeleženo, zastidela "kad je videla sjaj, dostojanstvo i veliku moć njenog sina", dok se sestra Mehmed-paše Sokolovića udala za Sinan-bega Boljevića, sandžak-bega Hercegovine i Bosne.
Koliko je Mehmed-paša Sokolović bio veliki i iskreni Turčin, odan svojoj novoj veri i sjajnom položaju, najbolje svedoči sledeća priča: Njegova majka je ostavila u Sokolovićima u Bosni jednog sina ne govoreći nikome. Mehmed-paša je to saznao i prekorno upitao stričevića Mustafu zašto je to propustio da mu kaže i tako postao "uzrok što je moj brat ostao u mraku neverstva".
Postao je jedan od najmoćnijih ljudi u Omsanskom carskom sistemu
Nakon 20 godina provedenih u janjičarskoj službi položio je ispit unutar dvora 1541. godine. Te iste godine postaje glavni čuvar kapija što je bila četvrto mesto u hijerarhiji izvan dvora.
Veliki iskorak Mehmeda Sokolovića na pozornicu osmanske imperije, dogodio se 1546. godine. Umro je Hajrudin Barbarosa, stari gusarski vuk za čije su ime vezane najslavnije stranice turske pomorske istorije i strah i trepet svega što plovi Sredozemljem. Na opšte zgražavanje njegovih saboraca i iskusnih pomorskih komandanata, za prvog čoveka mornarice, kapudan-pašu, imenovan je Mehmed Sokolović, za kojeg se jedino znalo da nema nikakvog pomorskog iskustva!
Godine 1549. guverner-general (beglerbeg) Rumelije Semiz Ali-paša postao je treći vezir, a njegovo mesto u Sofiji je preuzeo Mehmed-paša. Ovo unapređenje se može sagledati kroz prizmu njegove sposobnosti pokazane do tada tokom njegove karijere, kao i kroz njegovo poreklo.
Očigledno da je Mehmed-paša imao više nego značajnu podršku velikog vezira Rustem-paše. Međutim, podrška Mehmed-paši nije dolazila samo od velikog vezira već i od žena iz carskog harema, posebno od žene Sultana Sulejmana, Hurem (Rokselana) i njene kćerke Mihrimah, Rustem-pašine žene. Mletački (Venecijski) diplomata o Sokoloviću je napisao:
Njegova promocija se dogodila onda kada je zahvaljujući snažnoj konstituciji spasio od utapanja sultaniju Hurem kada se njen brod bio nasukao. Zahvalna kraljica se od tada postarala za njegovo naglo napredovanje od čuvara dvorske kapije pa sve do položaja velikog vezira.
Nakon smrti velikog vezira Rustem-paše 1561. godine, drugi vezir Semiz Ali-paša imenovan je za prvog, a Mehmed-paša je postao drugi vezir. Nakon četiri godine provedenih na tom položaju Semiz Ali-pašu je zamenio Mehmed-paša Sokolović što je bilo prirodno očekivano postavljenje za velikog vezira. Samim tim bio je poslednji veliki vezir kojeg je imenovao sultan Sulejman koji je umro 1566. godine. Mehmed-paša Sokolović je na početku svog službovanja uspeo da izvede glatku primopredaju trona sa Sulejmana na njegovog sina Selima II, što je dovelo velikog vezira u centar osmanlijske moći, gde će ostati na tom položaju narednih osam godina tokom čitave navodne vladavine Selima II.
Zadužbine
U srpskim zemljama podigao je mnoge zadužbine, uključujući mosta na Drini u Višegradu.
Smrt
Ubijen je 1959. godine od strane nepoznatog derviša, a neki istoričari veruju da ga je ubio čovek koji je takođe bio poreklom iz Bosne.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)