Darivanje ima dublje značenje
Nepisano pravilo u našem društvu nalaže da kada stupate u tuđu kuću po prvi put, sa sobom nosite poklon kao znak poštovanja i gostoljubivosti. Iako mlađe generacije često zaboravljaju na ovu tradiciju, stariji ljudi i dalje insistiraju na tome, osećajući nelagodu ako krenu u posetu praznih ruku.
Ova praksa ima dublje značenje, a njenu srž čini filozofija „što više dajete, to više dobijate“. Stariji ljudi veruju da će njihova velikodušnost biti nagrađena i da će se time graditi jači međuljudski odnosi.
S obzirom na ovo pravilo, kada idete kod nekoga u goste, važno je poneti sa sobom simboličan dar. To može biti flaša dobrog vina, paket omiljene kafe i čokolada, bombonjera ili neki drugi poklon koji je poseban za osobu koju posećujete. Ako gostujete kod nekoga ko se nedavno uselio u novi stan ili kuću, možete razmisliti o poklonu koji će doprineti opremanju njihovog doma, kao što su kuhinjski pribor, ogledalo ili čak umetnički predmet poput slike ili skulpture.
Možda vas zanima:
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
Najčudniji i najužasniji običaji koji su postojali u Srbiji: Prve bračne noći svekrva zapomaže, a snaja spava sa svekrom
Najčudniji i najužasniji običaji koji su postojali u Srbiji uglavnom su sprovođeni prve bračne noći.
Možda vas zanima:
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
Najčudniji i najužasniji običaji koji su postojali u Srbiji: Prve bračne noći svekrva zapomaže, a snaja spava sa svekrom
Najčudniji i najužasniji običaji koji su postojali u Srbiji uglavnom su sprovođeni prve bračne noći.
Možda vas zanima:
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
Najčudniji i najužasniji običaji koji su postojali u Srbiji: Prve bračne noći svekrva zapomaže, a snaja spava sa svekrom
Najčudniji i najužasniji običaji koji su postojali u Srbiji uglavnom su sprovođeni prve bračne noći.
Indijsko-američki pisac Dipak Čopra naglašava važnost ovog običaja, objašnjavajući da darivanje nije puka formalnost, već da ima dublje značenje. On veruje da dar koji nosimo sa sobom u tuđu kuću ima veze sa srećom i sudbinom, kako našom, tako i domaćina.
Čopra je ovu vrednost darivanja preneo i na svoju decu, praktikujući je od svog ranog detinjstva. On ističe da dar ne mora biti velik ili skup, već pre svega treba biti znak pažnje i poštovanja. To može biti jednostavan kompliment, molitva ili čak cvet.
On naglašava da dar može biti i nešto neizrečeno, poput tihe želje za srećom, radosti i smehom kada sretnemo nekoga. Ovaj oblik tihog darivanja ima posebnu moć.
– Odlučite da darujete ljude gde god da idete, kome god da se obratite. Što više dajete, zahvaljujući čudesnom delovanju ovog zakona, sve više dobijate. A kada primite više, povećava se i vaša sposobnost da dajete više. Naša prava priroda su bogatstvo i obilje, po prirodi smo bogati jer priroda podržava svaku našu potrebu i želju. Ne gubimo ništa, jer našu suštinu čine potencijal i beskrajne mogućnosti – objasnio je Dipak
Darivanje ima dublje značenje, a u suštini govori o tome da treba biti pažljiv i saosećajan prema drugima. To je način da se širi pozitivna energija i stvaraju snažni međuljudski odnosi.
Ono nije samo obaveza, već i prilika da pokažemo pažnju, poštovanje i brigu prema drugima. Kroz ovaj ciklus darivanja, stvaramo pozitivnu energiju i radost koja se širi među svima. Darujte iz srca i dobićete mnogo više u zamenu, jer, prema Čopri, darivanje je ključ bogatstva i obilja u životu.
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)