Svima pomagao, a od drugih tražio samo da budu posvećeni crkvi: Meštani Vidove kod Čačka još uvek žale za voljenim patrijarhom
Prošlo je tri godine od smrti patrijarha Irineja
Navršava se tri godine od upokojenja patrijarha srpskog Irineja, koji je preminuo od posledica korona virusa u novembru 2020. godine. Rođen u selu Vidova kraj Čačka ovaj veliki čovek ostavio je veliki trag, a svi meštani ovog kraja sećaju ga se sa osmehom na licu.
- Bio je to čovek koji je svima gledao da pomogne, na koji god je način mogao. Od drugih je samo tražio da budu posvećeni veri i crkvi. Mi u selu Vidova smo ponosni što je rođen ovde, teško smo prhvatili da ga nema. Iako nije živeo ovde, bio je naš veliki zaštitnik, kažu za RINU meštani sela Vidova.
Jedna od poslednjih želja blaženopočivšeg srpskog patrijarha Irineja bila je da se upravo u njegovom rodnom selu, na proplanku na kom je kao dečak čuvao ovce, igradi skromna crkva brvnara. Ta njegova želja je ispujena, iako nije doživeo da vidi sagrađenu Božiju kuću u svom rodnom mestu, ostavio ju je u amanet vernicima i meštanima. Na praznik Svih svetih osveštana su zvona i krstovi, a to je okupilo brojne vernike koji su se okupili kod crkve i Parohijskog doma koji je takođe izgrađen.
- Osveštali smo zvona na hramu kao i krst, u narednom periodu sledi nam osvećenje i cele crkve, sređen je konak kao i parterno uredjenje dvorišta, čekamo idejno rešenje za ogradu koja će ulepšati sve . Sada već davne 2015. godine počele su pripreme za ovu našu veliku svetinju, 2018. godine zaršen je temelj, a danos stojimo ispred velelepne crkve gradjene u ime našeg voljenog patrijarha. U narodu se kaže "koliko godina gradio crkvu, toliko će vekova služiti - kazao je za RINU, Slobodan Kovačević sestrić pokojnog patrijarha Irineja.
rina
Patrijarh Irinej crkvu u Vidovi obišao je nekoliko meseci pre svoje smrti 2020. godine. Po njegovoj želji najverovatnije će biti posvećena Uspenju presvete Bogorodice, a njenu izgradnju pomogao je verujući narod. Radova se prihvatio i provereni majstor, profesor Falulteta tehničkih nauka u Kragujevcu, dr Miloš Radovanović. Crkva ima oko 90 kvadrata, pripada redu manjih, skromna i po materijalu i po svemu, ali su se neimari trudili da na arhitektonski i na drugi način dobije jednu finu duhovnu dimenziju kakvu zaslužuje.
- Najžalije mi je što ujak nije dočekao završetak gradnje crkve koju je silno želeo. Zadnji put kad je bio u našem selu, dolazio je samo zbog ove crkve. Insistirao je da svetinja bude što skromnija i da se ne razmećemo skupim detaljima, a jedina želja bila je da se ispred crkve nadogradi trem što smo mi i učinili, ispričao je Slobodan.
Rodna kuća patrijarha Irineja nalazi se na 300 metra od mesta gde je sagrađena crkva. Patrijar srpski Irinej rođen je 1930. godine u selu Vidova kod Čačka kao Miroslav Gavrilović. Osnovnu školu završio je u rodnom selu, gimnaziju u Čačku, bogosloviju u Prizrenu 1951. godine, a zatim Bogoslovski fakultet u Beogradu. Zamonašen je u manastiru Rakovici 1959. godine.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
DRVO KOJE JE "PREDVIDELO" SUDBINU DINASTIJE, Obrenovići su sa strepnjom gledali u ovaj stari hrast: Pod njim je doneta istorijska odluka za Srbiju
Takovski grm je simbol Drugog srpskog ustanka, a priče o njemu su deo narodne legende. Tradicija hrastova kao simbola slobode i nezavisnosti se nastavlja kroz sadnju mladice trećeg Takovskog grma 1995. godine.
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Možda spava pod vodom: Pesnik čiju je smrt predvidela poezija
Njegova poezija bila je tamna, puna slutnji i bola — a život još mračniji. Vladislav Petković Dis, pesnik izgubljenih duša, predvideo je sopstveni kraj stihovima koji danas zvuče kao epitaf. U smrti, pronašao je mesto koje mu za života nisu priznali.
Komentari(0)