Vernici danas slave svetiteljku koja je umrla od tuge za ocem: Ovo je verovanje za mir i snagu u životu
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Svete Efrosinije, koja je ostala upamćena kao svetica koja je uspela da se u manastiru u Aleksandriji zamonaši, iako je žensko.
Efrosinija je vaspitana u hrišćanskom duhu, ali je kao devojka odlučila da ne želi da se uda, odnosno da hoće da se zamonaši.
Igumanu manastira nadomak Aleksandrije predstavila se kao Izmaragd, tvrdeći da je evnuh. Izmaragd je brzo u manastiru po svojim molitvama i disciplini prevazišao sve ostale monahe.Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Svete Efrosinije, koja je ostala upamćena kao svetica koja je uspela da se u manastiru u Aleksandriji zamonaši iako je žensko.
Posle čak 38 godina provedenih u manastiru, Efrosinija se ponovo susrela sa svojim ocem koga nije videla od kako je pobegla od kuće.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Otac nije poznao Izmaragda, kao monaha kome je želeo da se ispovedi kako još uvek tuguje zbog toga što mu je ćerka otišla od kuće i kako strahuje da li je još uvek uopšte živa.
Legenda kaže da je Efrosinija u tom momentu priznala ocu da mu je ćerka, ali da je od tuge, usled sažaljenja nad njim, umrla istog časa.
Otac nije poznao Izmaragda, kao monaha kome je želeo da se ispovedi kako još uvek tuguje zbog toga što mu je ćerka otišla od kuće i kako strahuje da li je još uvek uopšte živa.
Legenda kaže da je Efrosinija u tom momentu priznala ocu da mu je ćerka, ali da je od tuge, usled sažaljenja nad njim, umrla istog časa.
Zato se veruje da oni koji ne mogu posetiti ovaj grob, danas moraju otići u crkvu i pomoliti se Svetoj Efrosiniji, a predanje kaže da svima koji joj se bogougodnim rečima obrate, ova svetiteljka podariti mir i snagu u životu.
Miholjsko leto i običaji poslednje kosidbe: Kako su se naši preci opraštali od leta uz pesmu, pokošenu travu i rakiju
U srcu srpske jeseni, kad sunce još uvek miluje livade, Miholjsko leto donosi tople dane i duh starih narodnih običaja – poslednju kosidbu i veselje pred dolazak zime
Tajne Viminacijuma: Šta kriju katakombe ispod rimskog grada u srcu Srbije?
Rimska metropola na tlu Srbije čuva misterije starije od 17 vekova – mumije, tajne hodnike i zaboravljene rituale
Tajna Tesline violine: Kako je naučni genije planirao da stvori muziku od struje?
Nikola Tesla nije samo menjao svet nauke – želeo je i da stvori prvi električni muzički instrument inspirisan narodnim zvucima
OVO SRPSKO SELO KRIJE TAJNE: Tu se rađaju samo riđokosa deca, a opsedaju ga i tragači zbog blaga kralja Milutina
U bajkovitom selu Štava iznad kojeg se ponosno uzdiže Pančićev vrh, a ispod kojeg je Lukovska Banja sa nadaleko poznatim čudotvornim izvorima termomineralne vode, i dalje žive preci Saksonaca, koje je u 13. veku baš u ovo zabačeno mesto nadomak Kuršumlije doveo kralj Milutin.
Dok se seoske škole po Srbiji zatvaraju ova ponosno prkosi: Osnovna škola u selu Korbovo kod Kladova slavi jubilej od čak 180 godina postojanja - konačno dočekala i adaptaciju
Dok se škole u selima širom Srbije zatvaraju, potpuno drugačija priča stiže iz Kladova. U ovoj opštini Osnovna škola „Hajduk Veljko“ u selu Korbovo, ove godine slavi čak 180 godina postojanja. Tokom skoro dva veka postojanja, kroz ovu školu prošle su brojne generacije učenika koji su kasnije postali stubovi društvenog, kulturnog i privrednog života ovog kraja.
Komentari(0)