Zašto su žene u Levaču stavljale crvenu vunu pod prag kada dete krene u školu: Vuna kao amajlija i glas predaka
U selima Levača, početak škole bio je više od koraka ka znanju – bio je trenutak kada se dete izlaže svetu. Zato su majke i bake stavljale crvenu nit vune pod prag – da dete ostane bistro, zdravo i vezano za dom.
U vreme kada su škole bile daleko, put do njih prašnjav, a život neizvestan, majke iz Levača nisu decu ispraćale samo doručkom, već i zaštitom. Ispod praga kroz koji je dete prvi put izlazilo „ka školi“, stavljale bi crvenu nit vune, zamotanu u krug ili sačuvanu od „srećnog dana“. Verovalo se da ta nit štiti od zla, učvršćuje pamćenje i povezuje dete sa kućnim pragom – da ga svet ne preotme, a sudbina ne odvede predaleko.
Crvena vuna – najjača amajlija
U srpskoj narodnoj tradiciji, crvena boja je boja života, krvi i snage. Vuna, kao proizvod ruku i domaće stoke, nosi dodatni duhovni naboj: prirodna, nežna, upija emociju.
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Zato se crvena vuna koristi u mnogim običajima:
- oko ruke deteta protiv uroka,
- u poklonima za zdravlje,
- kao „nit života“ – što se ne kida i ne veže u čvor.
Kako se priprema vuna za prag
Uveče pre polaska deteta u školu (najčešće uoči Miholjdana ili Savindana), žena bi uzela:
- pramen crvene vune,
- ponekad i vlas sopstvene kose ili detetove,
- i zrno pšenice ili kvasca – kao simbol rasta.
Sve se uvije u mali zavežljaj, zamota u parče platna i ostavi ispod praga (ili direktno u pukotinu ispod praga).
Izgovara se tiho:
„Da mi ne ostaviš prag ni glavom ni dušom.“
Zašto baš pod prag?
Prag kuće je u srpskoj simbolici granično mesto – linija između unutrašnjeg (poznatog) i spoljašnjeg (nepoznatog) sveta. Mesto koje sve pamti, sve vidi, a nikad ne govori.
Staviti amajliju pod prag znači vezati korak za dom – da gde god dete ide, uvek zna kuda se vraća.
Da li je ovo bila religija ili čista ljubav?
Ovaj običaj nije bio deo crkvene tradicije. Bio je ženski, tih i ličan čin. Nije se pokazivao, nije se objašnjavao, ali sve žene su znale da se to radi kad “dete krene od kuće svojim putem”.
Ako bi se dete razbolelo, nije slušalo, zaboravljalo zadatke – baba bi proveravala da li je „vuna na mestu“. Ako nije – stavljala bi novu, ćutke.
Gde se još zna za ovu praksu?
U selima Levača, naročito oko Dragova, Oparića i Belušića, žene i danas pamte ovaj običaj. Neke ga i dalje primenjuju, čak i ako deca više ne prelaze prag pešice – stavlja se ispod ulaznih vrata, za svaki slučaj.
Zanimljivo je da u nekim krajevima istočne Srbije postoji sličan običaj, ali se vuna nosi u džepu dok ne padne prvi sneg – tada se vraća pod prag.
Nit koja ne sme da se zaboravi
U vremenu kada decu ispraćamo sa rančevima, tabletima i aplikacijama, možda bi vredelo setiti se i jedne tihe niti crvene vune – koja ne treba da bude moderna, samo iskrena. Jer ona nije amajlija za ocene, već za pamćenje srca – da dete zna gde mu je prag, i ko ga čeka kad sve drugo u svetu postane previše.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)