Zašto su žene u Levaču stavljale crvenu vunu pod prag kada dete krene u školu: Vuna kao amajlija i glas predaka
U selima Levača, početak škole bio je više od koraka ka znanju – bio je trenutak kada se dete izlaže svetu. Zato su majke i bake stavljale crvenu nit vune pod prag – da dete ostane bistro, zdravo i vezano za dom.
U vreme kada su škole bile daleko, put do njih prašnjav, a život neizvestan, majke iz Levača nisu decu ispraćale samo doručkom, već i zaštitom. Ispod praga kroz koji je dete prvi put izlazilo „ka školi“, stavljale bi crvenu nit vune, zamotanu u krug ili sačuvanu od „srećnog dana“. Verovalo se da ta nit štiti od zla, učvršćuje pamćenje i povezuje dete sa kućnim pragom – da ga svet ne preotme, a sudbina ne odvede predaleko.
Crvena vuna – najjača amajlija
U srpskoj narodnoj tradiciji, crvena boja je boja života, krvi i snage. Vuna, kao proizvod ruku i domaće stoke, nosi dodatni duhovni naboj: prirodna, nežna, upija emociju.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Zato se crvena vuna koristi u mnogim običajima:
- oko ruke deteta protiv uroka,
- u poklonima za zdravlje,
- kao „nit života“ – što se ne kida i ne veže u čvor.
Kako se priprema vuna za prag
Uveče pre polaska deteta u školu (najčešće uoči Miholjdana ili Savindana), žena bi uzela:
- pramen crvene vune,
- ponekad i vlas sopstvene kose ili detetove,
- i zrno pšenice ili kvasca – kao simbol rasta.
Sve se uvije u mali zavežljaj, zamota u parče platna i ostavi ispod praga (ili direktno u pukotinu ispod praga).
Izgovara se tiho:
„Da mi ne ostaviš prag ni glavom ni dušom.“
Zašto baš pod prag?
Prag kuće je u srpskoj simbolici granično mesto – linija između unutrašnjeg (poznatog) i spoljašnjeg (nepoznatog) sveta. Mesto koje sve pamti, sve vidi, a nikad ne govori.
Staviti amajliju pod prag znači vezati korak za dom – da gde god dete ide, uvek zna kuda se vraća.
Da li je ovo bila religija ili čista ljubav?
Ovaj običaj nije bio deo crkvene tradicije. Bio je ženski, tih i ličan čin. Nije se pokazivao, nije se objašnjavao, ali sve žene su znale da se to radi kad “dete krene od kuće svojim putem”.
Ako bi se dete razbolelo, nije slušalo, zaboravljalo zadatke – baba bi proveravala da li je „vuna na mestu“. Ako nije – stavljala bi novu, ćutke.
Gde se još zna za ovu praksu?
U selima Levača, naročito oko Dragova, Oparića i Belušića, žene i danas pamte ovaj običaj. Neke ga i dalje primenjuju, čak i ako deca više ne prelaze prag pešice – stavlja se ispod ulaznih vrata, za svaki slučaj.
Zanimljivo je da u nekim krajevima istočne Srbije postoji sličan običaj, ali se vuna nosi u džepu dok ne padne prvi sneg – tada se vraća pod prag.
Nit koja ne sme da se zaboravi
U vremenu kada decu ispraćamo sa rančevima, tabletima i aplikacijama, možda bi vredelo setiti se i jedne tihe niti crvene vune – koja ne treba da bude moderna, samo iskrena. Jer ona nije amajlija za ocene, već za pamćenje srca – da dete zna gde mu je prag, i ko ga čeka kad sve drugo u svetu postane previše.
TRI NAJVEĆE MISTERIJE NA ZIDOVIMA SRPSKIH MANASTIRA! Čudne freske - Od ćelavog Isusa do psoglavog sveca (FOTO)
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav…
NISU MU DALI DA JE VOLI, DOŽIVEO JE JEZIVU SMRT U 29-OJ ŽELJAN NJE: Udali je za drugog, pa i ona doživela GORKU SUDBINU
Jedna od najznačajnijih pesnika romantizma bio je čuveni Branko Radičević, a iako je živeo svega 29 godina, uspeo je iz sebe da ostavi večna dela.
"Beži, ide narodna milicija": Mladi Čačanin Ilija oživeo plavog stojadina iz Žikine dinastije, imao je i poseban razlog za to
U vreme kada su red i mir na ulicama čuvali pripadnici Narodne milicije, a drumovima krstarili prepoznatljivi plavi „stojadini”, svakodnevica je bila znatno drugačija. Upravo tu atmosferu prošlog vremena odlučio je da oživi Ilija Ječmenica, elektroinženjer iz Čačka, koji je potpuno restaurirao jedno ovakvo vozilo, uz zapanjujuću posvećenost detaljima.
OVA SRPSKA IMENA DONOSE SREĆU: Ne zna se koje ima moćnije značenje
Klasična su, prelepa i ne zna se koje ima moćnije značenje
Komentari(0)