Otkopali veliku svetinju kod Kragujevca posle pet vekova i sada je to mesto gde se okupljaju vernici
Svima je postalo jasno zašto se taj deo sela od davnina zove Crkvište
Veliku svetinju koja se pet vekova nalazila ispod zemlje, pronašli su meštani sela u srcu Šumadije. Žitelji Kamenice kod Kragujevca otkopali su temelje crkve Kastun i grobove monaha koji su se nalazili oko same svetinje. Od tog trenutka, brojni hodočasnici dolaze na to mesto, kako bi se poklonili i umili lekovitom vodom na Dikanovcu.
- Ovu svetinju sagradio je Radič Postupović pred sam Kosovski boj, odakle se vojska pričestila i krenula u rat. Zbog toga su bili dobri borci i Turci su, znajući to, srušili hram, a monasi su se povukli u sadašnji manastir Vraćevšnicu kod Gornjeg Milanovca. Petsto godina je ova svetinja čamila pod zemljom i pričalo se da na tom mestu postoji manastir koji su zvali "Crkvine", - kazao je za RINU, Goran Milić meštanin ovog sela.
Sa dolaskom novih tehnologija, na inicijativu meštana i u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika, ovo arheološko nalazište je pronađeno.
- Članovi porodice Pljakić su zajedno sa institucijama iz Kragujevca pronašli lokalitet ove crkve, a sami radovi na iskopavanju zidina trajali su oko dve godine. Jednom prilikom nas je posetio i vladnika Jovan, rekavši da je ovo "srpska Meka", s obzirom da je nakon burne istorije na ovim prostorima nešto pronadjeno posle pet vekova, i da se istina ne može sakriti, rekao je Goran.
On tvrdi da ima još novih saznanja o ktitoru svetinje u koju ponovo dolazi verni narod.
- U to vreme Srbi su bili plemići i Radič Postupović bio je na dvoru Cara Lazara zajedno sa Stefanom Despotom, gde su se zajedno igrali kao deca, dok je njegov otac učestvovao u boju na Kosovu.
Nakon ovog neobičnog arheološkog otkrića, meštani ističu da im je sada konačno jasno, zašto se ovo mesto od kad znaju za sebe zove Crkvište, a na ovom mestu decenijama se organizuje posebna svetkovina.
- Organizujemo manifestaciju gde je sav obrok besplatan, samo se piće simbolično plaća, ali donacije idu u humanitarne svrhe, koje smo odlučili da uputimo manastiru Vraćevšnica, čiji je konak stradao u požaru, a mnogi od nas godinama su tamo išli da prelome slavski kolač, dodaje Goran.
Letnje svadbe i simbolika vetra: Kad vetar duva oko mladih, narod zna da nešto "govori"
U srpskoj tradiciji, svadbe u leto nisu samo vreme veselja – već i vreme kada priroda učestvuje, a vetar se smatra znakom
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Noć pred Ilindan: Zašto se tada ne spava pod otvorenim nebom?
Srpsko verovanje kaže da uoči Svetog Ilije nebo ne prašta, a san pod zvezdama može doneti nemir
Zašto se ne kupa u reci posle Velike Gospojine? Narodno upozorenje koje traje vekovima
U Srbiji postoji verovanje da voda posle 28. avgusta “uzima”, a ne leči – i da reka tada postaje hladna ne po temperaturi, već po duhu
“U petak ne pravi dug”: Narodna zabrana koja štiti od siromaštva i nesreće
Zašto se u srpskoj tradiciji petak smatra danom kada ne valja ni tražiti, ni pozajmljivati, ni uzimati novac
Komentari(0)