Otkopali veliku svetinju kod Kragujevca posle pet vekova i sada je to mesto gde se okupljaju vernici
Svima je postalo jasno zašto se taj deo sela od davnina zove Crkvište
Veliku svetinju koja se pet vekova nalazila ispod zemlje, pronašli su meštani sela u srcu Šumadije. Žitelji Kamenice kod Kragujevca otkopali su temelje crkve Kastun i grobove monaha koji su se nalazili oko same svetinje. Od tog trenutka, brojni hodočasnici dolaze na to mesto, kako bi se poklonili i umili lekovitom vodom na Dikanovcu.
- Ovu svetinju sagradio je Radič Postupović pred sam Kosovski boj, odakle se vojska pričestila i krenula u rat. Zbog toga su bili dobri borci i Turci su, znajući to, srušili hram, a monasi su se povukli u sadašnji manastir Vraćevšnicu kod Gornjeg Milanovca. Petsto godina je ova svetinja čamila pod zemljom i pričalo se da na tom mestu postoji manastir koji su zvali "Crkvine", - kazao je za RINU, Goran Milić meštanin ovog sela.
Sa dolaskom novih tehnologija, na inicijativu meštana i u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika, ovo arheološko nalazište je pronađeno.
- Članovi porodice Pljakić su zajedno sa institucijama iz Kragujevca pronašli lokalitet ove crkve, a sami radovi na iskopavanju zidina trajali su oko dve godine. Jednom prilikom nas je posetio i vladnika Jovan, rekavši da je ovo "srpska Meka", s obzirom da je nakon burne istorije na ovim prostorima nešto pronadjeno posle pet vekova, i da se istina ne može sakriti, rekao je Goran.
On tvrdi da ima još novih saznanja o ktitoru svetinje u koju ponovo dolazi verni narod.
- U to vreme Srbi su bili plemići i Radič Postupović bio je na dvoru Cara Lazara zajedno sa Stefanom Despotom, gde su se zajedno igrali kao deca, dok je njegov otac učestvovao u boju na Kosovu.
Nakon ovog neobičnog arheološkog otkrića, meštani ističu da im je sada konačno jasno, zašto se ovo mesto od kad znaju za sebe zove Crkvište, a na ovom mestu decenijama se organizuje posebna svetkovina.
- Organizujemo manifestaciju gde je sav obrok besplatan, samo se piće simbolično plaća, ali donacije idu u humanitarne svrhe, koje smo odlučili da uputimo manastiru Vraćevšnica, čiji je konak stradao u požaru, a mnogi od nas godinama su tamo išli da prelome slavski kolač, dodaje Goran.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)