Srpska pravoslavna crkva sutra se seća života i stradanja ranohrišćanskih svetitelja i mučenika Trofima, Savatija i Dorimedonta. Oni su ubijeni krajem 3. veka, za vreme vladavine rimskog cara Proba.
Sutrašnji praznik posvećen je trojici ranohrišćanskih mučenika, ali i svim onima koji stradaju zbog svojih uverenja i odbijanja da se njih odreknu.
Trofim, Savatije i Dorimedont bili su ljudi različitog porekla, ali im je vera u Hrista bila zajednička i zbog nje su na kraju svi nastradali.
Legenda kaže da su Trofim i Savatije uhapšeni za vreme praznika u čast boga Apolona kada su pagani videli da se njih dvojica mole svome Bogu. Izvedeni su pred upravnika oblasti, a on je naredio da im sudi odvojeno.
Priča o njihovom mučenju naročito je detaljna i održala se do današnjih dana.
Prvo je na ispitivanje izveden Trofim koji je odbio da se odrekne Boga i izjasnio se kao hrišćanin. Načelnik je naredio da se Trofim prostre na zemlju i bije bez milosti sve dok se zemlja ne natopi krvlju. Posle je obešen o drvo i kidano mu je meso sve do kostiju, međutim Trofim je podnosio mučenje.
Nakon toga, na sud su izveli Savatija koji se takođe izjasnio kao hrišćanin. Sudija je naredio da se svetac okači na drvo i struže gvozdenim noktima dok mu celo telo ne bude pokidano. U tom mučenju Savatije je preminuo.
Posle njegove smrti i kada više nije znao kako da slomi Trofima, upravnik je ovog svetitelja sa nogama u gvozdenim čizmama sa ekserima u kojima je morao da hoda, poslao kod Dionisija, mučitelja poznatog po tome što je slamao svakoga.
I nakon toga, Trofim je ostao čvrst u svojoj veri i mučenje je nastavljeno. Dionisije je naredio da bude obešen na drvo i da na mu se na otvorene rane sipa sirće i so i da se posle toga pali svećama. Kada ni ovo nije pomoglo, bačen je u tamnicu.
Upravo na tom mestu je upoznao Dorimedonta. Reč je bila o rimskom senatoru koji je od sveta skrivao da je hrišćanin kako bi zadržao položaj i ugled. To je koristio da pomaže svojoj sabraći. Međutim, Dionisije ga je uskoro otkrio, pa je i Dorimedont završio u tamnici sa Trofimom.
I Dorimedont je podneo žestoko mučenje. Pekli su mu rebra, odrali lice, izbili zube i terali da hoda po žaru.
Nemajući više kako da pokoleba dvojicu hrišćana, Dionisije je naredio da se Trofim i Dorimedont bace pred izgladnele zveri na javnom gledalištu. Hrišćani veruju da su na njih puštani prvo medvedica, zatim ris, pa lav, ali da su sve životinje odbile da ih napadnu.
Nemoćan, mučitelj je naredio da se svecima odseku glave i tako je njihovim mukama konačno došao kraj.
Narod veruje da duše ovih mučenika i sada caruju na nebesima i mole se Bogu za sve nesrećne i mučene ljude širom sveta da pronađu svoj mir i spasenje. Zato čak i nesrećni hrišćani danas treba da se raduju, jer u svom bolu nisu sami.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)