Tekeriški peškir: Kako je Prvi svetski rat spojio vojnika Miletu iz Sedlara i đevojku Persu
Tekeriški peškir je deo postavke muzeja u Šapcu
Golobradi Mileta Milutinović iz Sedlara kod Svilajnca bio je barjaktar 2. prekobrojnog puka Kombinovane divizije, koja je noći izmedju 15. i 16 avgusta 1914. godine bila poslata da brani Trojan, jedan od strateških vrhova na Ceru. Dok su napredovali kroz tmurnu, olujnu noć, Miletu je geler prvo pogodio u jednu nogu, zatim i u drugu.
Dalje nije mogao. Ostao je sam, ranjen, da sluša oluju koja se sručila na planinu i tutnjavu rata, u praznom selu Tekeriš. Meštani su, pobegavši od zle ratne kobi, ostavili iza sebe sve!
Mileta je dopuzao do najbliže kuće. Tražio je nešto da previje noge, da ne iskrvari. U sanduku nadomak ruke je napipao peškire. Uzeo je dva, podvezao rane.
Kada se njegova četa vratila, nastavio je dalje ratovanje s njima. A peškiri koje je uzeo, rukom tkani od lana i pamuka, video je, bili su deo devojačke spreme. Na jednom je sitnim vezom pisalo „Persa Spajić djevojka“. S druge strane je tanak konac isprepletao poruku budućem mužu „Dobro jutro dobri domaćine, sretan ti praznik“.
Mileta Milutinovic iz Sedlara je sa peškirima u nedrima prošao je ceo Prvi svetski rat. Posle Cerske, i Kolubarske bitku, prešao je Albaniju i preživeo proboj Solunskog fronta. Jednim je zavio ranu svog komandanta, koji mu je na rukama izdahnuo. A drugi je nastavio da nosi u nedrima. Dok nije ponovo došao u svoje rodno mesto.
Mileta se oženio. Dobio decu i svako je iz porodilišta izneo umotano u onaj peškir iz devojačke spreme. Njegov peškir iz rata. Svaki slavski kolač je bivao umotan u devojački peškir iz Tekeriša. Peškir koji mu je spasao život.
Kada je 1974. na tačno 60. godina od Cerske bitke sa unukom došao u Tekeriš, u nedrima je poneo peškir. Da ga vrati Persi, djevojci. Kuću u koju se sklonio prepoznao je po bunaru. Komšije su mu ispričale da je Persa umrla od tuberkuloze pre nego se udala, kuća je ostala prazna. Mileta Milutović je peškir poklonio Tekerišu, kao uspomenu na tu, za to vreme savremenu, pismenu devojku.
Tekeriški peškir je deo muzejske postavke Muzeja u Šapcu. Replika se nalazi u muzeju u Spomen kompleksu u Tekerišu. Mileta Milutinović je umro 1981. godine od gripa.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)