Bubonska kuga u Srbiji: Dušan Silni se sa porodicom sklonio na Hilandar, a samoizolacija u 14. veku izgledala je ovako
Razlozi Dušanovog boravka na Hilandaru su po mnogim istorijskim izvorima pre svega politički, ali kako se vremenski podudaraju sa bubonskom kugom, ljudski je verovati da je sebe i svoju porodicu sklonio od opake bolesti
Bubonska kuga, crna smrt, kako su je zvali harala je Evropom nekoliko godina u 14. veku. Od nje je umrlo najmanje 50 miliona ljudi, ili trećina ondašnjeg stanovništva, prema tvrdnji nekih istoričara i naučnika, dok drugi smatraju da ih je bilo i više. Naime, većinom su beležene smrti vlastele i višeg staleža, dok oni siromašni mahom nisu ni brojani.
Kuga je stigla iz Azije. Da li su je doneli krstaši, trgovci, pretpostavka je, iako bez naučnih dokaza, da je buva koja prenosi kugu, prešla sa pacova na ljude.Tokom tog 14. veka je prvi put smišljen i karantin kao borba protiv zarazne bolesti, ali i neka vrsta dezinfekcije, koja se vršila sirćetom.
Ni srednjevekovnu Srbiju nije zaobišla velika pošast. U Srbiju je, što se može zaključiti prema načinju širenja, kuga stigla sa mora, sa trgovačkih brodova i sa robom koja je stizala u jadranske luke, najčešće iz Đenove, koja je bila, kao velika luka, i veliki izvor zaraze.
Možda vas zanima:
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Zašto najveći sprski vladar nije proglašen za sveca: Gresi koje crkva nije oprostila Dušanu Silnom!
Jedan od svega nekoliko sprskih vladara koji nisu kanonizovani
Možda vas zanima:
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Zašto najveći sprski vladar nije proglašen za sveca: Gresi koje crkva nije oprostila Dušanu Silnom!
Jedan od svega nekoliko sprskih vladara koji nisu kanonizovani
Možda vas zanima:
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Zašto najveći sprski vladar nije proglašen za sveca: Gresi koje crkva nije oprostila Dušanu Silnom!
Jedan od svega nekoliko sprskih vladara koji nisu kanonizovani
Vladar Srbije, Stefan Uroš IV Dušan Nemanjć se, po pojedinim izvorima, sklonio od kuge u Hilandar. U to vreme, spasiti državu je značilo spasiti vladara. Dušan Silni se, zajedno sa decom i ženom Jelenom Anžujskom, preselio neko vreme na Atos.
Razloga za odluku da ode na ipak izolovoano mesto je, pretpostavlja se, bilo nekoliko. Prvo, usled nepoznavanja pošasti koja je napala svet, narod pa i vladari su tražili spas i pomoć u veri. A gde drugde biti bliže Bogu nego ma Hilandaru.
S druge strane zbog ograničenog pristupa, što po crkvenim zakonima, što po samom geografskom položaju, Atos je bio izolovan i nešto najbliže samoizolaciji radi sprečavanju zaraze.
Prema crkvenim zakonima, inače, ženama je oduvek bilo zabranjeno da kroče na svetu zemlju. Dušan Silni, poznat po tome što je umeo da zaobiđe svaki zakon i svako pravilo, uneo je suprugu Jelenu Anžujsku na nosilima. Dotakla nogom zemlju nije niti tokom celog boravka na Hilandaru, bukvalno živeći u nosiljci. Neki izvori tvrde da je to bilo skoro tokom cele 1348. godine.
Razlozi Dušanovog boravka na Hilandaru su po mnogim istorijskim izvorima pre svega politički, ali kako se vremenski podudaraju sa bubonskom kugom, ljudski je verovati da je sebe i svoju porodicu sklonio od opake bolesti.
BUDUĆNOST JE NA SALAŠU: Maja i Zdenko se nakon fakulteta vratili na selo, nijednog posla se ne libe, a evo koji su im SNOVI (FOTO)
Pre devet godine Maja i Zdenko Vukov skovali su plan o svom budućem životu na salašu nakon što su oboje stekli fakultetske diplome.
Misterije Fantasta: Slavonski hrast, tajni tuneli i ikona Uroša Predića
Na severu Bačke, okružen prostranim poljima i zelenim parkom, stoji dvorac Fantast – neobična građevina podignuta početkom 20. veka. Njegova istorija i legende čine ga jednim od najlepših i najtajanstvenijih zdanja u Srbiji.
Vinčanska kultura u Pločniku kod Prokuplja – tajna bakarne sekire stare 7000 godina
Pre više od sedam hiljada godina, u dolini Toplice, nedaleko od Prokuplja, u Pločniku je postojalo naselje koje je bilo deo vinčanske kulture. Upravo tu je pronađena bakarna sekira stara oko 5500 godina p.n.e, dokaz da su ljudi Balkana među prvima na svetu ovladali topljenjem metala i oblikovanjem alata.
Kako je patrijarh Arsenije poveo narod preko Dunava - put od Kosova do Karlovaca
Kraj 17. veka doneo je srpskom narodu velike nevolje, ali i jednog vođu koji ga je poveo u spas. Patrijarh Arsenije III Čarnojević poveo je desetine hiljada ljudi iz starog zavičaja u neizvesnost, upisavši se zauvek u istoriju kao pastir svoga naroda.
Instrument koji priča istoriju: Zašto gusle nisu samo muzika
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Komentari(0)