BUDUĆNOST JE NA SALAŠU: Maja i Zdenko se nakon fakulteta vratili na selo, nijednog posla se ne libe, a evo koji su im SNOVI (FOTO)
Pre devet godine Maja i Zdenko Vukov skovali su plan o svom budućem životu na salašu nakon što su oboje stekli fakultetske diplome.
Spojila ih je ljubav, a ubrzo su shvatili da žele da promene svoj život i stvore mnogo više nego što bi im omogućila plata u nekoj firmi.
Zdenko je rođen na selu, Maja je devojka iz grada, a svoju ljubav krunisali su brakom. Smatrali su, kako kažu, da se ne treba odreći ni onoga što su stekli u porodici, a obrazovanjem hoće da unaprede svoj posao pa su odlučili da se bave svojom strukom i to na selu.
Odlučili su zajedno da žive na salašu kraj Starog Žednika, da tamo i privređuju, jer gradski život posle fakulteta nije nudio takav posao i poslovni ambijent koji njima odgovara.
Možda vas zanima:
Selo bez cigle i maltera – dragulj Stare planine
U zabačenim predelima Stare planine, skriveno od glavnih saobraćajnica i modernih građevina, nalazi se selo Gostuša – pravi biser tradicionalne srpske arhitekture. Njegov posebni šarm leži u kućama građenim isključivo od kamena i drveta, bez ijedne cigle ili kapi maltera.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Selo bez cigle i maltera – dragulj Stare planine
U zabačenim predelima Stare planine, skriveno od glavnih saobraćajnica i modernih građevina, nalazi se selo Gostuša – pravi biser tradicionalne srpske arhitekture. Njegov posebni šarm leži u kućama građenim isključivo od kamena i drveta, bez ijedne cigle ili kapi maltera.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Selo bez cigle i maltera – dragulj Stare planine
U zabačenim predelima Stare planine, skriveno od glavnih saobraćajnica i modernih građevina, nalazi se selo Gostuša – pravi biser tradicionalne srpske arhitekture. Njegov posebni šarm leži u kućama građenim isključivo od kamena i drveta, bez ijedne cigle ili kapi maltera.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
- Dok smo se zabavljali, ja sam počeo da radim, ali sam shvatio odmah da želim da se bavim stočarstvom, koje mi je i struka. Međutim, nije lako, jer farma ne može da se otvori bilo gde, ni na selu, zbog propisa. Pričao sam sa Majom šta bi nam doneo život na salašu, a ona se odmah složila, da na starom žedničkom, zapuštenom salašu, sagradimo farmu i objekte. Sada smo u braku, imamo već dva objekta za svinje, u izgradnji je treći, a i kuća na mestu starog salaša je pri kraju - priča Zdenko za "Kurir".
Maja i njen suprug su saglasni da nema mesta čuđenju što posle fakulteta žele da žive na salašu.
- Baš mladi i obrazovani ljudi treba da ostanu na selu. Predrasude su da na selu nema obrazovanih ljudi. Poljoprivreda zahteva znanje od uredbi i zakona do pravilnog uzgoja stoke ili ratarstva, da iskoristite i ono što država nudi, a i propisi omogućavaju - kažu mladi supružnici.
Maja je saglasna da raditi u poljoprivredi znači nov način života, posla se ne libi, a pominje i gumene čizme na cvetiće koje je dobila kao prvi poklon za budući život.
- Pomažem suprugu oko hranjenja prasića, vakcinisanja, ništa mi nije u poslu teško - kaže Maja.
Zdenko je šest godina bio zaposlen u jednoj firmi, mnogo se radilo, kaže, a od plate se slabo moglo ulagati.
- Ovde svoje radne navike uložiš pa vidiš koliko si stvorio. Još kod roditelja radio sam poljoprivredne poslove, upisao poljoprivredni fakultet, mislio sam biću veterinar, a i Maja voli životinje. Sada želimo da stvaramo i porodicu, ali da nam se i rad više isplati - kaže Zdenko.
Maji je život na selu poznat. Tu je provodila detinjstvo i deo studentskih dana.
- Sada gradimo naš objekat na selu, a i kad se preselimo na salaš, bićemo udaljeni od grada oko pola sata. Mnogi satima putuju do posla, pa ne odustaju od svojih snova - kaže Maja koja dosta vremena radi i na računaru, ali rado pomaže suprugu u poslu.
Četiri godine posle prvih razgovora o životu na salašu i stvaranju gazdinstva Maja i Zdenko vele da im ne fali ništa od gradskog života, najvažnije im je da su zajedno.
- Gradimo već treći objekat za svinje, a vidim da je Zdenku već u glavi plan za četvrti. Usput završavamo kuću, pa polako, planiramo da to bude mali porodični raj za nas i da zajedno rešavamo sve buduće izazove u našem stvaranju i životu - kaže Maja.
BUDUĆNOST JE NA SALAŠU: Maja i Zdenko se nakon fakulteta vratili na selo, nijednog posla se ne libe, a evo koji su im SNOVI (FOTO)
Pre devet godine Maja i Zdenko Vukov skovali su plan o svom budućem životu na salašu nakon što su oboje stekli fakultetske diplome.
Misterije Fantasta: Slavonski hrast, tajni tuneli i ikona Uroša Predića
Na severu Bačke, okružen prostranim poljima i zelenim parkom, stoji dvorac Fantast – neobična građevina podignuta početkom 20. veka. Njegova istorija i legende čine ga jednim od najlepših i najtajanstvenijih zdanja u Srbiji.
Vinčanska kultura u Pločniku kod Prokuplja – tajna bakarne sekire stare 7000 godina
Pre više od sedam hiljada godina, u dolini Toplice, nedaleko od Prokuplja, u Pločniku je postojalo naselje koje je bilo deo vinčanske kulture. Upravo tu je pronađena bakarna sekira stara oko 5500 godina p.n.e, dokaz da su ljudi Balkana među prvima na svetu ovladali topljenjem metala i oblikovanjem alata.
Kako je patrijarh Arsenije poveo narod preko Dunava - put od Kosova do Karlovaca
Kraj 17. veka doneo je srpskom narodu velike nevolje, ali i jednog vođu koji ga je poveo u spas. Patrijarh Arsenije III Čarnojević poveo je desetine hiljada ljudi iz starog zavičaja u neizvesnost, upisavši se zauvek u istoriju kao pastir svoga naroda.
Instrument koji priča istoriju: Zašto gusle nisu samo muzika
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Komentari(0)