Na samo desetak kilometara od Užica, na putu ka Požegi, nalazi se selo Zlakusa – malo mesto koje je postalo svetski poznato po svom grnčarstvu, jedinstvenom zanatu koji se u ovom kraju neguje vekovima. Pored čuvenih posuda, Zlakusa krije i zanimljivu istoriju, legende i manifestacije koje ga izdvajaju na kulturnoj mapi Srbije.
Grnčarija – simbol sela
Zlakusa je prepoznata širom Srbije i sveta po svojoj grnčariji. Posude se i danas izrađuju ručno, na sporom vitlu, od mešavine gline i kamena kalcita u odnosu jedan prema jedan. Ova tehnika je jedinstvena u Evropi, a 2012. godine uvrštena je na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. U loncima iz Zlakuse pripremaju se pasulj, sarma, gulaš i jagnjetina, a veruje se da baš zbog posuda jela dobijaju poseban ukus.
Naziv i legenda
Možda vas zanima:
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Proces pravljenja duvan čvaraka: korak po korak do užičkog blaga
Među svim specijalitetima od mesa, jedno jelo zauzima posebno mesto u srcima gurmana – duvan čvarci. Ovaj užički specijalitet odavno je postao simbol tradicije, a zbog svog ukusa i posebnog načina pripreme proglašen je i zaštićenim proizvodom sa geografskim poreklom.
Možda vas zanima:
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Proces pravljenja duvan čvaraka: korak po korak do užičkog blaga
Među svim specijalitetima od mesa, jedno jelo zauzima posebno mesto u srcima gurmana – duvan čvarci. Ovaj užički specijalitet odavno je postao simbol tradicije, a zbog svog ukusa i posebnog načina pripreme proglašen je i zaštićenim proizvodom sa geografskim poreklom.
Možda vas zanima:
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Proces pravljenja duvan čvaraka: korak po korak do užičkog blaga
Među svim specijalitetima od mesa, jedno jelo zauzima posebno mesto u srcima gurmana – duvan čvarci. Ovaj užički specijalitet odavno je postao simbol tradicije, a zbog svog ukusa i posebnog načina pripreme proglašen je i zaštićenim proizvodom sa geografskim poreklom.
Kako je selo dobilo ime, nije pouzdano zabeleženo, ali narod čuva predanje. Tuda su prolazili karavani Turaka, a hajduci su ih presretali na strmoj i opasnoj padini koju su nazvali „zla kosa“. Vremenom je izraz prešao u „Zlakosa“, a zatim u današnje „Zlakusa“. Bilo da je legenda tačna ili ne, ona daje posebnu simboliku nazivu i vezuje ga za vreme borbi i slobodarskog duha.
Foto: Rina
Etno-park Terzića avlija
Pored grnčarije, Zlakusa je poznata i po etno-parku „Terzića avlija“. U dvorištu stare šumadijske kuće prikupljeni su predmeti iz svakodnevnog života, alatke, nameštaj i fotografije, koji posetiocima približavaju život srpskog sela s kraja 19. i početka 20. veka. U avliji se održavaju radionice, školske ekskurzije i kulturni programi, a posetioci mogu probati domaća jela spremljena upravo u zlakuskim loncima.
Spomen-mesta i događaji
Selo pamti i teške trenutke iz Drugog svetskog rata. Tokom 1941. godine, u znak odmazde, u Zlakusi je streljano i obešeno 19 seljaka, od kojih 18 meštana. U znak sećanja podignut je spomen-park „Vešala“. Posle rata selo je doživelo preporod – uvedena je struja 1960. godine, izgrađena nova škola 1966, most na Đetinji 1975, a već naredne godine kroz selo je prošla pruga Beograd–Bar.
Kolonija umetničke keramike i manifestacije
Od 1994. godine u Zlakusi se održava Međunarodna kolonija umetničke keramike, koja okuplja umetnike iz celog sveta. Osim nje, tu su i manifestacije poput sabora „Zlakusa u pesmi i igri“ i „Jesen u Zlakusi“, koje slave tradiciju i okupljaju veliki broj posetilaca. Na njima se mogu videti narodne nošnje, igre, stari zanati i uživati u domaćoj hrani.
Foto: Rina
Zlakusa danas
Zahvaljujući grnčarima, Terzića avliji i brojnim kulturnim događajima, Zlakusa je postala nezaobilazna stanica na turističkoj mapi zapadne Srbije. Ovo selo pokazuje da se spoj tradicije, istorije i savremenog života može pretvoriti u pravu atrakciju – mesto gde se vekovna veština grnčara pretvara u priču koja nadahnjuje i putnike i domaćine.
Zidine koje pamte kneginju Milicu i despota Stefana - Tvrđava građena uz pomoć koza
Na obroncima Kopaonika, na visini od preko 920 metara, uzdiže se tvrđava Koznik, jedan od najznačajnijih srednjovekovnih spomenika Rasinskog kraja. Njeni kameni bedemi i kule i danas podsećaju na vreme kneza Lazara, despota Stefana i velikog čelnika Radiča, kada je Koznik bio vojno, političko i duhovno središte.
Planinarske staze i ribolovačke priče na Garaškom jezeru - Najlepša vodena oaza u srcu Šumadije
Garaško jezero se nalazi oko 12 kilometara od Aranđelovca, u podnožju planine Bukulje. Nastalo je 1976. godine pregrađivanjem reke Bukulje, prvenstveno da bi se obezbedila pijaća voda za Aranđelovac i okolna mesta. Vremenom je postalo i omiljeno izletište i ribolovački raj.
Ovo mesto u Čačku danas postaje Park mira: Memorijalni kompleks prostire na brdu iznad grada, a iza zidina krije se velika istorija
Na konkursu Međunarodnog instituta za mir kroz turizam, raspisanom krajem prošle godine u saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije, izabrano je nekoliko lokacija u Srbiji za obeležavanje Parkova mira. Odlukom Upravnog odbora Instituta, donetom 10. jula 2025, za Čačak je odabrana prijava Turističke organizacije Čačka – Spomen park borbe i pobede, uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo.
Vratna i njene kamene kapije: Priroda koja podseća na bajku
Na istoku Srbije, u blizini Negotina, krije se jedan od najlepših i najređih prirodnih fenomena u Evropi – prerasti Vratne, poznati i kao Vratnjanske kapije. To su ogromni kameni mostovi koje je reka Vratna oblikovala milionima godina, probijajući se kroz krečnjačke stene i ostavljajući za sobom monumentalne lukove koji i danas prkose vremenu.
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, tu je iskovan prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Ostaci antičkog hrama u naselju dokaz su da su ovde metal tražili i Rimljani
Komentari(0)