Kraj 17. veka doneo je srpskom narodu velike nevolje, ali i jednog vođu koji ga je poveo u spas. Patrijarh Arsenije III Čarnojević poveo je desetine hiljada ljudi iz starog zavičaja u neizvesnost, upisavši se zauvek u istoriju kao pastir svoga naroda.
Velika seoba Srba
Velika seoba Srba 1690. godine bila je jedan od najdramatičnijih događaja u srpskoj istoriji. Predvođeni patrijarhom Arsenijem, Srbi su napustili Kosovo, Metohiju i južne krajeve, krenuvši ka severu, u Habsburšku monarhiju. Taj put bio je težak, ali je omogućio narodu da sačuva veru, identitet i budućnost.
Ko je bio Arsenije III Čarnojević
Možda vas zanima:
Iz kamena tekla lekovita voda: Svetinja na granici dva sela čuva kivot nepoznatog čudotvorca donetog sa Kosova i crkvu brvnaru koju je podigao Arsenije III Čarnojević
Prema predanju crkvu brvnaru podigao je Arsenije III Čarnojević, koji je prilikom seobe Srba zastao u selu Bresnica, na temeljima starije bogomolje za koji se nije znalo ko i kada ga je podigao, pričestio narod. Kada su Turci stigli u ove krajeve, od crkve i manastira ostao je samo kamen iz koga je tekla voda, kojom se narod lečio.
PORAZ KOD KAČANIKA Na današnji dan desila se bitka koja je pokrenula Prve seobe Srba
Austrijska vojska i srpski ustanici poraženi su u bici kod Kačanika 2. januara 1690. godine.
Možda vas zanima:
Iz kamena tekla lekovita voda: Svetinja na granici dva sela čuva kivot nepoznatog čudotvorca donetog sa Kosova i crkvu brvnaru koju je podigao Arsenije III Čarnojević
Prema predanju crkvu brvnaru podigao je Arsenije III Čarnojević, koji je prilikom seobe Srba zastao u selu Bresnica, na temeljima starije bogomolje za koji se nije znalo ko i kada ga je podigao, pričestio narod. Kada su Turci stigli u ove krajeve, od crkve i manastira ostao je samo kamen iz koga je tekla voda, kojom se narod lečio.
PORAZ KOD KAČANIKA Na današnji dan desila se bitka koja je pokrenula Prve seobe Srba
Austrijska vojska i srpski ustanici poraženi su u bici kod Kačanika 2. januara 1690. godine.
Možda vas zanima:
Iz kamena tekla lekovita voda: Svetinja na granici dva sela čuva kivot nepoznatog čudotvorca donetog sa Kosova i crkvu brvnaru koju je podigao Arsenije III Čarnojević
Prema predanju crkvu brvnaru podigao je Arsenije III Čarnojević, koji je prilikom seobe Srba zastao u selu Bresnica, na temeljima starije bogomolje za koji se nije znalo ko i kada ga je podigao, pričestio narod. Kada su Turci stigli u ove krajeve, od crkve i manastira ostao je samo kamen iz koga je tekla voda, kojom se narod lečio.
PORAZ KOD KAČANIKA Na današnji dan desila se bitka koja je pokrenula Prve seobe Srba
Austrijska vojska i srpski ustanici poraženi su u bici kod Kačanika 2. januara 1690. godine.
Rođen oko 1633. godine u Budisavićima kod Peći, Arsenije je 1674. postao pećki patrijarh. Došao je na čelo crkve u vreme velikih iskušenja: Osmansko carstvo i Habsburška monarhija vodili su krvave ratove, a srpski narod bio je uhvaćen između dva carstva. Kao patrijarh, bio je i duhovni vođa i narodni prvak, što će se pokazati presudnim u godinama koje su usledile.
U vihoru rata
U vreme Velikog bečkog rata (1683–1699), austrijska vojska prodrla je duboko na jug, sve do Skoplja. Srbi su se tada pridružili Habsburzima, nadajući se slobodi od Osmanlija. Međutim, posle turskog protivudara, Austrijanci su se povukli, a narod koji je stao uz njih našao se pred strašnom osvetom. Tada je Arsenije Čarnojević stao na čelo naroda i doneo sudbonosnu odluku – povlačenje ka severu.
Velika seoba Srba
Godine 1690, hiljade porodica napustile su Kosovo, Metohiju i Rašku oblast. Procene broja ljudi variraju, ali se pominje da je put ka severu krenulo između 30.000 i 200.000 ljudi. Karavani, kola i pešaci kretali su ka Dunavu, noseći sa sobom ono malo imovine što su mogli da ponesu, ali pre svega – ikone, krstove i knjige.
Patrijarh Arsenije bio je vođa tog egzodusa. Pod njegovim rukovodstvom, Srbi su stigli u južne krajeve Ugarske (današnja Vojvodina, Banat, Bačka, Srem), gde im je austrijski car Leopold I poveljama garantovao verske i političke privilegije.
Povelje i novi početak
Leopoldova Povelja dala je Srbima pravo na slobodu veroispovesti, na organizovanje crkve i izvesnu autonomiju. Tako je nastala Metropolija Karlovačka, sa sedištem u Sremskim Karlovcima, koja će postati centar srpske duhovnosti i kulture u narednim vekovima. Iako u tuđini, Srbi su uspeli da očuvaju identitet i tradiciju.
Shutterstock
Seoba u narodnom pamćenju
Velika seoba Srba ostala je duboko urezana u kolektivno sećanje. Narodna poezija opevala je taj događaj, a slikarstvo i ikonopis beležili su lik patrijarha Arsenija kao duhovnog pastira. U Krušedolu, gde je sahranjen 1706. godine, i danas se oseća njegov značaj – kao simbola opstanka i vere u budućnost.
Značaj i nasleđe
Arsenije Čarnojević i Velika seoba Srba oblikovali su istoriju našeg naroda. Iako je odlazak bio bolan, upravo zahvaljujući toj seobi Srbi su našli utočište u Habsburškoj monarhiji i uspeli da sačuvaju veru i kulturni identitet. Njegovo ime ostalo je simbol narodne patnje, ali i vođstva koje u najtežim trenucima usmerava ka spasenju.
Misterije Fantasta: Slavonski hrast, tajni tuneli i ikona Uroša Predića
Na severu Bačke, okružen prostranim poljima i zelenim parkom, stoji dvorac Fantast – neobična građevina podignuta početkom 20. veka. Njegova istorija i legende čine ga jednim od najlepših i najtajanstvenijih zdanja u Srbiji.
Vinčanska kultura u Pločniku kod Prokuplja – tajna bakarne sekire stare 7000 godina
Pre više od sedam hiljada godina, u dolini Toplice, nedaleko od Prokuplja, u Pločniku je postojalo naselje koje je bilo deo vinčanske kulture. Upravo tu je pronađena bakarna sekira stara oko 5500 godina p.n.e, dokaz da su ljudi Balkana među prvima na svetu ovladali topljenjem metala i oblikovanjem alata.
Kako je patrijarh Arsenije poveo narod preko Dunava - put od Kosova do Karlovaca
Kraj 17. veka doneo je srpskom narodu velike nevolje, ali i jednog vođu koji ga je poveo u spas. Patrijarh Arsenije III Čarnojević poveo je desetine hiljada ljudi iz starog zavičaja u neizvesnost, upisavši se zauvek u istoriju kao pastir svoga naroda.
Instrument koji priča istoriju: Zašto gusle nisu samo muzika
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
KO JE BIO KULIN BAN IZ IZREKE KOJU MNOGI SRBI OBOŽAVAJU: Njegov život obavijen velom misterije, a ovako se slagao sa NEMANJIĆIMA
Svakom od nas se desilo da upotrebi izreku "od Kulina bana..." kada neko počne da priča nadugačko i naširoko (mlađe generacije bi rekle da "smara") o temi koja ne zavređuje toliku pažnju...
Komentari(0)