Kraj 17. veka doneo je srpskom narodu velike nevolje, ali i jednog vođu koji ga je poveo u spas. Patrijarh Arsenije III Čarnojević poveo je desetine hiljada ljudi iz starog zavičaja u neizvesnost, upisavši se zauvek u istoriju kao pastir svoga naroda.
Velika seoba Srba
Velika seoba Srba 1690. godine bila je jedan od najdramatičnijih događaja u srpskoj istoriji. Predvođeni patrijarhom Arsenijem, Srbi su napustili Kosovo, Metohiju i južne krajeve, krenuvši ka severu, u Habsburšku monarhiju. Taj put bio je težak, ali je omogućio narodu da sačuva veru, identitet i budućnost.
Ko je bio Arsenije III Čarnojević
Možda vas zanima:
Iz kamena tekla lekovita voda: Svetinja na granici dva sela čuva kivot nepoznatog čudotvorca donetog sa Kosova i crkvu brvnaru koju je podigao Arsenije III Čarnojević
Prema predanju crkvu brvnaru podigao je Arsenije III Čarnojević, koji je prilikom seobe Srba zastao u selu Bresnica, na temeljima starije bogomolje za koji se nije znalo ko i kada ga je podigao, pričestio narod. Kada su Turci stigli u ove krajeve, od crkve i manastira ostao je samo kamen iz koga je tekla voda, kojom se narod lečio.
PORAZ KOD KAČANIKA Na današnji dan desila se bitka koja je pokrenula Prve seobe Srba
Austrijska vojska i srpski ustanici poraženi su u bici kod Kačanika 2. januara 1690. godine.
Možda vas zanima:
Iz kamena tekla lekovita voda: Svetinja na granici dva sela čuva kivot nepoznatog čudotvorca donetog sa Kosova i crkvu brvnaru koju je podigao Arsenije III Čarnojević
Prema predanju crkvu brvnaru podigao je Arsenije III Čarnojević, koji je prilikom seobe Srba zastao u selu Bresnica, na temeljima starije bogomolje za koji se nije znalo ko i kada ga je podigao, pričestio narod. Kada su Turci stigli u ove krajeve, od crkve i manastira ostao je samo kamen iz koga je tekla voda, kojom se narod lečio.
PORAZ KOD KAČANIKA Na današnji dan desila se bitka koja je pokrenula Prve seobe Srba
Austrijska vojska i srpski ustanici poraženi su u bici kod Kačanika 2. januara 1690. godine.
Možda vas zanima:
Iz kamena tekla lekovita voda: Svetinja na granici dva sela čuva kivot nepoznatog čudotvorca donetog sa Kosova i crkvu brvnaru koju je podigao Arsenije III Čarnojević
Prema predanju crkvu brvnaru podigao je Arsenije III Čarnojević, koji je prilikom seobe Srba zastao u selu Bresnica, na temeljima starije bogomolje za koji se nije znalo ko i kada ga je podigao, pričestio narod. Kada su Turci stigli u ove krajeve, od crkve i manastira ostao je samo kamen iz koga je tekla voda, kojom se narod lečio.
PORAZ KOD KAČANIKA Na današnji dan desila se bitka koja je pokrenula Prve seobe Srba
Austrijska vojska i srpski ustanici poraženi su u bici kod Kačanika 2. januara 1690. godine.
Rođen oko 1633. godine u Budisavićima kod Peći, Arsenije je 1674. postao pećki patrijarh. Došao je na čelo crkve u vreme velikih iskušenja: Osmansko carstvo i Habsburška monarhija vodili su krvave ratove, a srpski narod bio je uhvaćen između dva carstva. Kao patrijarh, bio je i duhovni vođa i narodni prvak, što će se pokazati presudnim u godinama koje su usledile.
U vihoru rata
U vreme Velikog bečkog rata (1683–1699), austrijska vojska prodrla je duboko na jug, sve do Skoplja. Srbi su se tada pridružili Habsburzima, nadajući se slobodi od Osmanlija. Međutim, posle turskog protivudara, Austrijanci su se povukli, a narod koji je stao uz njih našao se pred strašnom osvetom. Tada je Arsenije Čarnojević stao na čelo naroda i doneo sudbonosnu odluku – povlačenje ka severu.
Velika seoba Srba
Godine 1690, hiljade porodica napustile su Kosovo, Metohiju i Rašku oblast. Procene broja ljudi variraju, ali se pominje da je put ka severu krenulo između 30.000 i 200.000 ljudi. Karavani, kola i pešaci kretali su ka Dunavu, noseći sa sobom ono malo imovine što su mogli da ponesu, ali pre svega – ikone, krstove i knjige.
Patrijarh Arsenije bio je vođa tog egzodusa. Pod njegovim rukovodstvom, Srbi su stigli u južne krajeve Ugarske (današnja Vojvodina, Banat, Bačka, Srem), gde im je austrijski car Leopold I poveljama garantovao verske i političke privilegije.
Povelje i novi početak
Leopoldova Povelja dala je Srbima pravo na slobodu veroispovesti, na organizovanje crkve i izvesnu autonomiju. Tako je nastala Metropolija Karlovačka, sa sedištem u Sremskim Karlovcima, koja će postati centar srpske duhovnosti i kulture u narednim vekovima. Iako u tuđini, Srbi su uspeli da očuvaju identitet i tradiciju.
Shutterstock
Seoba u narodnom pamćenju
Velika seoba Srba ostala je duboko urezana u kolektivno sećanje. Narodna poezija opevala je taj događaj, a slikarstvo i ikonopis beležili su lik patrijarha Arsenija kao duhovnog pastira. U Krušedolu, gde je sahranjen 1706. godine, i danas se oseća njegov značaj – kao simbola opstanka i vere u budućnost.
Značaj i nasleđe
Arsenije Čarnojević i Velika seoba Srba oblikovali su istoriju našeg naroda. Iako je odlazak bio bolan, upravo zahvaljujući toj seobi Srbi su našli utočište u Habsburškoj monarhiji i uspeli da sačuvaju veru i kulturni identitet. Njegovo ime ostalo je simbol narodne patnje, ali i vođstva koje u najtežim trenucima usmerava ka spasenju.
TAJNA IZGUBLJENOG POKLONA: Zašto je Kraljica Marija prodavala nakit i gde je nestao njen prsten
Kraljica Marija Karađorđević (1900–1961) bila je najvoljenija srpska kraljica, poznata po skromnosti i humanosti. Otkrivamo zašto je u egzilu morala da se odrekne najvrednijeg porodičnog nakita i kako je njen dijamantski broš, poklon od Kralja Aleksandra, prodat da bi se pomoglo srpskim ratnim zarobljenicima.
BEOGRAD NA STUBOVIMA: Tajna Palate Albanija – kako je prvi soliter preživeo bombe uprkos lošem terenu i protestima
Palata Albanija, prva zgrada koja je Beogradu podarila vertikalu, dominira Terаzijama, ali malo ko zna da su Beograđani strahovali da će se urušiti. Otkrivamo zašto je cela čaršija pričala da je teren "proklet" i kako je inženjerski podvig armiranog betona spasio soliter od potpunog uništenja.
SVETI TOMA, SEDI DOMA: Praznik Nevernog Tome donosi kišu, štiti od vukova, a evo zašto danas svi zanatlije staju sa radom
Danas, 19. oktobra, obeležava se Tomindan, veliki hrišćanski praznik posvećen Svetom apostolu Tomi. Iako ga svi znaju kao "Nevernog Tomu", on se poštuje kao zaštitnik zanatlija i svetac koji donosi kišu. Otkrivamo zašto se na Tomindan nikuda ne ide i kakva je stara izreka ključna za današnji dan.
BEOGRADSKA IKONA: Soliter koji je prekršio sve zakone, kako je nastala "Beograđanka" i zašto se bunila cela arhitektonska elita
Palata Beograd, poznatija kao "Beograđanka", dominira panoramom grada, ali malo ko zna za njen kontroverzan nastanak. Otkrivamo zašto je njena visina razbesnela arhitekte, kako je prekršila urbanističke zakone i zašto je ova zgrada, uprkos svemu, preživela NATO bombardovanje, postavši trajni simbol prestonice.
Komentari(0)