NAJSTARIJE ZAŠTIĆENO STABLO SRBIJE Šta povezuje Šam-dud u Pećkoj patrijaršiji i Krušedol na Fruškoj gori?
Najstarije zaštićeno stablo Srbije i manastir Krušedol na Fruškoj gori povezuje jedna istorijska ličnost, koja?
Da li ste znali da šam-dud u Pećkoj patrijaršiji na Kosovu i Metohiji, najstarije zaštićeno stablo Srbije i manastir Krušedol na Fruškoj gori povezuje jedna istorijska ličnost?
U pitanju je patrijarh Arsenije III Čarnojević.
Crni dud ili “šam-dud” u Pećkoj patrijaršiji na Kosovu i Metohiji star je više od 750 godina, a ispod njegovih krošnji Arsenije III Čarnojević je 1690. godine okupio sve viđenije Srbe sa Kosova i Metohije i odlučio da krene u veliku seobu Srba preko Save i Dunava. Posle tog skupa je odlučeno da srpski narod krene u veliku seobu za Vojvodinu.
Možda vas zanima:
Iz kamena tekla lekovita voda: Svetinja na granici dva sela čuva kivot nepoznatog čudotvorca donetog sa Kosova i crkvu brvnaru koju je podigao Arsenije III Čarnojević
Prema predanju crkvu brvnaru podigao je Arsenije III Čarnojević, koji je prilikom seobe Srba zastao u selu Bresnica, na temeljima starije bogomolje za koji se nije znalo ko i kada ga je podigao, pričestio narod. Kada su Turci stigli u ove krajeve, od crkve i manastira ostao je samo kamen iz koga je tekla voda, kojom se narod lečio.
PORAZ KOD KAČANIKA Na današnji dan desila se bitka koja je pokrenula Prve seobe Srba
Austrijska vojska i srpski ustanici poraženi su u bici kod Kačanika 2. januara 1690. godine.
Možda vas zanima:
Iz kamena tekla lekovita voda: Svetinja na granici dva sela čuva kivot nepoznatog čudotvorca donetog sa Kosova i crkvu brvnaru koju je podigao Arsenije III Čarnojević
Prema predanju crkvu brvnaru podigao je Arsenije III Čarnojević, koji je prilikom seobe Srba zastao u selu Bresnica, na temeljima starije bogomolje za koji se nije znalo ko i kada ga je podigao, pričestio narod. Kada su Turci stigli u ove krajeve, od crkve i manastira ostao je samo kamen iz koga je tekla voda, kojom se narod lečio.
PORAZ KOD KAČANIKA Na današnji dan desila se bitka koja je pokrenula Prve seobe Srba
Austrijska vojska i srpski ustanici poraženi su u bici kod Kačanika 2. januara 1690. godine.
Možda vas zanima:
Iz kamena tekla lekovita voda: Svetinja na granici dva sela čuva kivot nepoznatog čudotvorca donetog sa Kosova i crkvu brvnaru koju je podigao Arsenije III Čarnojević
Prema predanju crkvu brvnaru podigao je Arsenije III Čarnojević, koji je prilikom seobe Srba zastao u selu Bresnica, na temeljima starije bogomolje za koji se nije znalo ko i kada ga je podigao, pričestio narod. Kada su Turci stigli u ove krajeve, od crkve i manastira ostao je samo kamen iz koga je tekla voda, kojom se narod lečio.
PORAZ KOD KAČANIKA Na današnji dan desila se bitka koja je pokrenula Prve seobe Srba
Austrijska vojska i srpski ustanici poraženi su u bici kod Kačanika 2. januara 1690. godine.
Arsenije III Čarnojević je ostatak života proveo vodeći borbu na više frontova: za očuvanje pozicije pravoslavne crkve u krajevima pod Austrijom, zaštitu Srba koji su ostali na Kosovu i za realizaciju carskih privilegija.
vikipedija
Zahvaljujući njegovom zalaganju kod cara Leopolda, koji je potvrdio izbor sedam srpskih vladika, stvoreni su uslovi da se početkom osamnaestog veka razvije Karlovačka mitropolija, kao klica iz koje će iznići savremena Srpska pravoslavna crkva.
Patrijarhu Arseniju nije se ostvarila želja da se u poodmakloj starosti vrati u Peć. Umro je u Beču, 28. oktobra 1706. godine, a sahranjen je ispod praga crkve u manastiru Krušedol na Fruškoj gori.
“Šam-dud” u Pećkoj patrijaršiji na Kosovu i Metohiji
Za najpoznatiji i najstariji šam – dud u Pećkoj patrijaršiji, koji se nalazi na samo petnaestak metara od ulaza u portu, pouzdano se zna, jer ima najviše izvora i dokaza, da je star ravno 752 ili 753 godine. Kako je zabeleženo u brojnim manastirskim i drugim knjigama, njega je u jesen 1269. ili u proleće 1270. godine zasadio treći srpski arhiepiskop Sava II.
Zasađen je 223 godine pre otkrića Amerike i 120 godina pre Kosovskog boja koji se dogodio 1389. godine i 17 godina nakon proglašenja Pećke patrijaršije za sedište srpskih episkopa i patrijarha 1253. godine.
vikipedija
“Šam – dud cveta svake poslednje nedelje u aprilu i još uvek dobro rađa i daje slatke plodove. Uglavnom sok pravimo od zrelih dudinja. Održavamo ga i čuvamo, a on pamti vekovnu srpsku istoriju. Ispod njegovih krošnji Arsenije III Čarnojević je 1690. godine okupio sve viđenije Srbe sa Kosova i Metohije i odlučio da krene u veliku seobu Srba preko Save i Dunava”, saznajemo od monahinja u Pećkoj patrijaršiji.
Iz sedam i po vekova starog duda iznikla su već tri velika mlada i jaka izdanka.
“To je dobar znak za srpski narod i kazuje da će srpski narod ponovo iznići u Metohiji i da će se Metohija podmladiti i napuniti opet srpstvom”, uvereni su u ovoj srpskoj svetinji.
Zavod za zaštitu prirode Srbije stavio je pod zaštitu šam – dud (na lat. – Morus nigra) u Pećkoj patrijaršiji 1957. godine kao spomenik prirode i kao prirodno dobro prve kategorije.
U velikoj oluji i nevremenu 1950. godine od udara groma dud se raspuknuo, prepolovio, ali je ostao ”živ”. Od 1987. godine više podupirača je postavljeno pod njegove grane kako ne bi pale na zemlju. Šam – dud je viši od osam metara, a krošnja ima prečnik šest metara.
U Evropi zvanično ne postoji dud stariji od 250 godina, a svaki od tri duda na Kosmetu, šam – dud u porti Pećke patrijaršije, dud – murika u porti crkve svetog Đorđa u Rudniku kod Srbice i kara – dud, pored Muratovog turbeta na Gazimestanu, predanja kažu, su stariji od 700 godina.
Manastir Krušedol
Manastir Krušedol na Fruškoj gori je osnovan početkom 16. veka i zadužbina je poslednjih srpskih despota u Sremu – porodice Branković.
Shutterstock
Jedno vreme predstavljao je sedište mitropolije.
U ovom manastiru nalaze se ostaci moštiju svetih Brankovića (despota Đorđa Brankovića i njegovih roditelja, Angeline i Stefana Brankovića), ali i drugih značajnih Srba (patrijarh Arsenije III Čarnojević, vojvoda Stevan Šupljikac, knjeginja Ljubica Obrenović, kralj Milan Obrenović i drugi).
Zbog bogate istorijske riznice, čuvenog ikonostasa i mnogih relikvija, ovo je bio jedan od najznačajnijih srpskih manastira.
Raspeće iznad ikonostasa u manastiru Krušedol je replika raspeća u Pećkoj patrijaršiji, iz koje je patrijarh Arsenije Čarnojević, jedan od besmrtnika koji počiva u Krušedolu, 1690. godine poveo Srbe u veliku seobu.
Hram je sagrađen u stilu srednjovekovne moravske škole.
Za razliku od većine fruškogorskih manastira, Krušedol u Drugom svetskom ratu nije pretrpeo oštećenja, ali je manastirska riznica opljačkana.
Šam-dud pored Pećke patrijaršije:
(Vojvodinauživo)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
RESAVSKA PEĆINA Lepotica okićena nakitom starim 45 MILIONA GODINA! Idealna za posetu u toku predstojećih praznika
Resavska pećina je zaštićeni spomenik prirode i svrstava se u zaštićeno područje prve kategorije (prirodna dobra nacionalnog značaja). Resavska (Divljakovačka) pećina je pećina u centralnoj Srbiji na 20 km od Despotovca, u krečnjačkom brdu Babina glava, na obodu kraškog polja Divljakovac, kod sela Jelovac. Spada među najveće i najlepše pećine u Srbiji. Duga je 4,5 km.
SRPSKI KOVIN Mesto značajno za Srbe, iznenadićete se gde se nalazi, nije u Srbiji!
Srpski Kovin ili Racki Kovin (mađ. Ráckeve — Rackeve) je mesto u Mađarskoj, smešteno na ostrvu Čepel, 40 km južno od Budimpešte, u Peštanskoj županiji. Ovo malo turističko mesto je veoma posećeno zbog zanimljivih istorijskih i kulturnih spomenika.
Jedna od najlekovitijih planina u Srbiji, a malo ko za to zna: Na Javor dolaze astmatičari, anemični i oni sa slabim imunitetom - iz prirodne oaze odlaze preporođeni
Priprema za predstojeće praznika uveliko su počele, pa su smeštajni kapaciteti na popularnim turističkim lokacjama na zapadu Srbije skoro popunjeni. Međutim, netaknuti i nedovoljno iskorišćen turistički biser smestio se kod Ivanjice, a to je planina Javor.
Sokobanjski vazduh leči: Ako želite da odmorite i dušu i telo, ovde dođite! (FOTO)
Ja ne znam čega stvarno ima ovde, ali znam da posle 15-20 dana boravka u Sokobanji radim celu godinu u Beogradu kao preporođen, rekao je Ivo Andrić o ovom srpskom gradu
Najbolja mesta za kampovanje u Srbiji: Vodič za ljubitelje prirode
Ako tražite savršeno mesto za odmor od gradske gužve i povratak prirodi, Srbija nudi izuzetna mesta za kampovanje koja će zadovoljiti svakog avanturistu. Od planinskih predela do obala reka, evo pregleda nekoliko lokacija koje vam preporučujemo za kampovanje u ovoj prelepoj zemlji.
Komentari(0)