NAJSTARIJE STABLO EVROPE NALAZI SE U SRBIJI Dud koji je zasadio naslednik Svetog Save
Od 1957. postaje zakonom zaštićeno stablo.
Spomenik prirode Šam-dud nalazi se u porti Pećke patrijaršije, a njegova starost se procenjuje na oko 750 godina. U pitanju je primerak crnog duda (Morus nigra) koji je naslednik Svetog Save, Sava II, doneo sa puta iz pokrajine Šam u današnjoj Siriji. Verije se da je zasađen negde između 1263. i 1272. godine.
Po predanju ispod ovog duda je 1690. godine tadašnji patrijarh Arsenije III Čarnojević sazvao sabor na kome je odlučeno da srpski narod krene u veliku seobu preko Save i Dunava. Stablo je oštećeno u velikoj oluji 1957. godine kada je prepolovljeno, a grane koje su pale na zemlju su se primile, a iz njih su izrasle nove krošnje. Za Šam-dud se veruje da je najstariji crni dud u evropi, a još je zdrav i plodonosan.
View this post on Instagram
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Komentari(0)