Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan posvećen čudu svetog arhangela Mihaila.
Jedno od čuda svetog arhangela Mihaila desilo se na izvoru u Laodikiji oko 300. godine. Kako legenda kaže, jedan neznabožac imao je gluvonemu ćerku, ali mu se, uprkos tome što nije bio hrišćanin, u snu javio arhangel Mihailo koji mu je poručio da ćerka treba da mu se umije na tom izvoru.
On je to i uradio, a ćerka je nakon umivanja izlečena. Posle tog čuda su se i on i ćerka krstili, a on je na tom mestu sagradio je crkvu Svetog arhangela Mihaila koja i danas postoji.
Postoji još jedno čudo koje se i danas prepričava - jedna porodica je nakon dugogodišnjeg čekanja dobila naslednika koji je bio gluvonem, i pored toga, zaostajao je u razvoju.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO ARANĐELOVDAN Sveti Arhangel Mihailo leči bolesne i pokazuje kakva će biti zima i proleće
Arhanđel Mihailo zaštitnik je loze Nemanjića i jedan od svetaca koji uživa veliko poštovanje u našem narodu
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO ARANĐELOVDAN Sveti Arhangel Mihailo leči bolesne i pokazuje kakva će biti zima i proleće
Arhanđel Mihailo zaštitnik je loze Nemanjića i jedan od svetaca koji uživa veliko poštovanje u našem narodu
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO ARANĐELOVDAN Sveti Arhangel Mihailo leči bolesne i pokazuje kakva će biti zima i proleće
Arhanđel Mihailo zaštitnik je loze Nemanjića i jedan od svetaca koji uživa veliko poštovanje u našem narodu
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Svi su im savetovali da ga se odreknu, ali su roditelji rešili da se odsele iz rodnog grada i skrasili se u seocetu u blizini Minska. U blizini kućice bio je potok u koji je, prilikom šetnje sa ocem, dečak upao.
Otac ga je brzo izvukao, a dete je zaplakalo. Otac je bio zgranut i brzo ga odveo do žene, da se i ona uveri u čudo. Roditelji su detetu dali ime Mihail, u čast arhangela, verujući da će mu time obezbediti njegovu zaštitu. Kasnije su saznali da se taj potok zove Mihailovim u čast arhangela Mihaila.
Po crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava "onog koji je kao Bog".
Na grčkom jeziku reč "arhi" znači glavni/prvi, a "angelos" znači vesnik, anđeo. Arhangel Mihailo je predvodnik vojske anđela koja je učestvovala u stvaranju sveta i branila čovečanstvo od palih anđela.
Na ovaj dan, veruje narod, obavezno treba moliti za izlečenje, ali i oprostiti grehe svim nevernicima i tada će im se ostvariti najveća želja - oni i njihovi najvoljeniji biće zdravi.
Opanci – od svakodnevne obuće do simbola tradicije
Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Komentari(1)
Slava mu I milost na Sveti Arhangel Mihail nek pomaze na svi I daje puno zdravlje,sreca,mir u dusi i srca,napredak kod dece i blagoslov.Amin