Srpsko verovanje kaže da uoči Svetog Ilije nebo ne prašta, a san pod zvezdama može doneti nemir
“Nemoj noćas da spavaš napolju – Ilija gleda ko je pod vedrim nebom.” U mnogim krajevima Srbije, naročito u brdsko-planinskim selima, veruje se da je noć pred Ilindan (2. avgust po novom, 20. jul po starom kalendaru) vreme kada se ne spava napolju, ne ostaje sam kraj vode, niti se dozvoljava deci da leže na travi. To nije praznoverje – već deo složene narodne predstave o Svetom Iliji kao nebeskom gromovniku, sudiji leta, ali i nosiocu božanske pravde.
Ilija – naslednik starog boga Peruna
U narodnoj religiji, Sveti Ilija je preuzeo ulogu gromovnika od paganskog boga Peruna. On nosi vatru, kaznu i istinu. U noći uoči njegovog praznika, veruje se da “osluškuje” gde se nalazi čovek, naročito oni koji ne poštuju dan i noć. Spavati pod otvorenim nebom – znači “staviti se pred njegov pogled”, i to bez zaštite.
Zašto je noć pred Ilindan “opasna”
Narod kaže da u toj noći priroda nije mirna – čak i kad je tiho. Verovalo se da:
- nebo zna da pukne bez oblaka,
- vetar zna da okrene stado,
- snove nosi neko “ko nije tvoj”.
Ako se spava pod zvezdama, a zaspi se bez molitve, može doći nemir u snovima, gušenje u snu ili čak neobjašnjiva bolest. Zato su roditelji decu te večeri zvali ranije u kuću.
Ko se sme “naći napolju” – i kako se štiti
Ako se već mora biti napolju (zbog stoke, straže ili obaveze), stariji su savetovali:
- da se ponese bosiljak u džepu,
- da se ne gleda direktno u nebo,
- da se ispod sebe stavi grančica gloga,
- i da se pre spavanja izgovori: “Ilija, ne gledam u tvoju vatru, već u svoje srce.”
Mit, oprez ili ritualna disciplina?
Naravno, nema dokaza da ta noć nosi objektivnu opasnost. Ali u narodnom sistemu vrednosti, Ilindan je granica leta – dan kada se odlučuje o daljem vremenu, plodnosti, zdravlju. I zato se noć pre toga poštuje kao noć tišine, ne izazova.
Danas – zaboravljeni gestovi koji nas uče poštovanju prirode
Možda ne verujemo više u grom iz vedra neba, ali još osećamo da postoje dani – i noći – kada nije sve naše da koristimo, već da sačekamo. A noć pred Ilindan, kroz vekove, nosi upravo tu poruku: ne moraš spavati pod zvezdama da bi sanjao visoko.
UBIJAO ZA TITA, SKONČAO U BEDI: Jugoslovenski Džejms Bond
Život Karate Boba zauvek se promenio kada je odbio da izvrši naređenje o likvidaciji mete u Jugoslaviji, zbog čega je bio primoran da pobegne iz zemlje.
Tajna podzemna pećina kod Orašca: Ovde su ustanici krili barut, oružje i – odluke o sudbini Srbije
Dok su se topovi tresli i krv lila u bojevima, duboko u šumama Šumadije odvijala se jedna tiha, ali presudna borba – borba za opstanak ustanka. Malo poznata pećina kod Orašca služila je Karađorđevim ustanicima kao tajno sklonište, barutana i mesto za donošenje ključnih odluka. Ovaj skriveni kutak istorije i danas postoji, ali o njemu se retko priča.
IME STAROSLOVENSKOG POREKLA KOJE JE KRASILO MNOGE DEČAKE: Danas ga sve ređe čujemo, a ima PRELEPO ZNAČENJE
Takođe se smatra da je ovo ime nastalo od imena Milovan i Milosa
Karađorđe se zaljubio u Jelenu pa je oteo sa 15 godina: Jedva izbegla zločin, a na kraju ispunila poslednju želju
Priča o voždu Karađorđu Petroviću i njegovoj ženi Jeleni nije klasična ljubavna bajka. Naprotiv – puna je strasti, sukoba, nepravdi i teških izbora koje je vreme nametalo. Jelena, žena koja je živela u senci vođe Prvog srpskog ustanka, bila je mnogo više od puke supruge slavnog junaka. Njena sudbina govori o tihoj snazi, boli i borbi za dostojanstvo u vremenu kad žene nisu imale ni glas, ni izbor.
Srpska princeza rodila poslednjeg Romanova: Muža joj boljševici brutalno prebili i bacili ga u jamu, a nju u tamnicu, umrla je zaboravljena od svih
Jelena Karađorđević je bila obrazovana, hrabra, vrlo požrtvovana kako prema Srbiji i interesima Srbije, tako i prema svojoj novoj domovini Rusiji.
Komentari(0)