Srpsko verovanje kaže da uoči Svetog Ilije nebo ne prašta, a san pod zvezdama može doneti nemir
“Nemoj noćas da spavaš napolju – Ilija gleda ko je pod vedrim nebom.” U mnogim krajevima Srbije, naročito u brdsko-planinskim selima, veruje se da je noć pred Ilindan (2. avgust po novom, 20. jul po starom kalendaru) vreme kada se ne spava napolju, ne ostaje sam kraj vode, niti se dozvoljava deci da leže na travi. To nije praznoverje – već deo složene narodne predstave o Svetom Iliji kao nebeskom gromovniku, sudiji leta, ali i nosiocu božanske pravde.
Ilija – naslednik starog boga Peruna
U narodnoj religiji, Sveti Ilija je preuzeo ulogu gromovnika od paganskog boga Peruna. On nosi vatru, kaznu i istinu. U noći uoči njegovog praznika, veruje se da “osluškuje” gde se nalazi čovek, naročito oni koji ne poštuju dan i noć. Spavati pod otvorenim nebom – znači “staviti se pred njegov pogled”, i to bez zaštite.
Zašto je noć pred Ilindan “opasna”
Narod kaže da u toj noći priroda nije mirna – čak i kad je tiho. Verovalo se da:
- nebo zna da pukne bez oblaka,
- vetar zna da okrene stado,
- snove nosi neko “ko nije tvoj”.
Ako se spava pod zvezdama, a zaspi se bez molitve, može doći nemir u snovima, gušenje u snu ili čak neobjašnjiva bolest. Zato su roditelji decu te večeri zvali ranije u kuću.
Ko se sme “naći napolju” – i kako se štiti
Ako se već mora biti napolju (zbog stoke, straže ili obaveze), stariji su savetovali:
- da se ponese bosiljak u džepu,
- da se ne gleda direktno u nebo,
- da se ispod sebe stavi grančica gloga,
- i da se pre spavanja izgovori: “Ilija, ne gledam u tvoju vatru, već u svoje srce.”
Mit, oprez ili ritualna disciplina?
Naravno, nema dokaza da ta noć nosi objektivnu opasnost. Ali u narodnom sistemu vrednosti, Ilindan je granica leta – dan kada se odlučuje o daljem vremenu, plodnosti, zdravlju. I zato se noć pre toga poštuje kao noć tišine, ne izazova.
Danas – zaboravljeni gestovi koji nas uče poštovanju prirode
Možda ne verujemo više u grom iz vedra neba, ali još osećamo da postoje dani – i noći – kada nije sve naše da koristimo, već da sačekamo. A noć pred Ilindan, kroz vekove, nosi upravo tu poruku: ne moraš spavati pod zvezdama da bi sanjao visoko.
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Kada su Srbi i Sibinjanin Janko odbranili Beograd: zašto i danas zvone zvona u podne
U julu 1456. godine, Beograd je postao poprište jedne od najpresudnijih bitaka srednjovekovne Evrope. Osmanlijski sultan Mehmed II Osvajač, već poznat po osvajanju Carigrada, krenuo je ka srcu Ugarske. Na braniku Beograda našli su se vojskovođa Janoš Hunjadi, franjevac Jovan Kapistran i brojne srpske čete koje su zajedno odbranile grad i zaustavile osmanski prodor ka srednjoj Evropi.
Kada je Drakula ratovao sa Zmajem Ognjenim Vukom : trag srpskog viteza u borbi protiv Osmanlija
Vuk Grgurević Branković, poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk, bio je srpski despot u progonstvu, ratnik i saveznik ugarskog kralja Matije Korvina. Njegov životni put vodio ga je od osmanske vlasti do slavnih pobeda na Savi i u Transilvaniji, a u narodnom predanju ostao je upamćen kao mitski junak koji je rame uz rame sa Vladom Cepešem stajao protiv Osmanskog carstva.
Imala je najneobičnije ime u Srbiji koje se danas ni ne pominje: Nije dočekala ni 20. rođendan, sudbina je...
Voda je do Kleopatrine spomen-česme dovedena sa izvora Orovac, udaljenog oko kilometar. Kažu da je čudotvorna i lekovita
Komentari(0)