Najzanimljivija narodna verovanja o dugmadi: Ako ga nađete na putu nikako ne uzimajte, loš znak za devojke ako im otpadne
Novac ne voli otpalu dugmad
Ukoliko sakupite dugmiće svojih prijatelja, možete napraviti moćnu amajliju, smatrali su naši stari – a to je samo jedno od interesantnih verovanja koja se vezuju za ove predmete.
Za dugmiće se vezuju brojna verovanja. Na primer, smatra se da novac ne voli otpalu dugmad, odnosno da onaj ko u ormanu ima garderobu s koje su otpali dugmići neće imati sreće sa parama.
Takođe se veruje da novca nećete imati ako zašivate dugme na garderobi dok je nosite, dok drugi smatraju da to znači da ćete postati zaboravni. To, navodno, možete preokrenuti, ako zagrizete nešto i držite u zubima dok zašivate.
Amajliju za prizivanje sreće možete napraviti ako sakupite dugmiće svojih prijatelja. Ako na putu nađete dugme, nemojte ga uzimati, jer ćete tako privući nesreću. Veruje se da vam dugme koje nađete može doneti sreću ako ga stavite u cipelu.
Ukoliko slučajno otkinete dugme s odeće, očekuje vas poziv za provod. Loš je znak otkinuti dugme kada se ujutru oblačite.
Devojke kojima otpadne dugme sa odeće imaju najviše razloga za brigu – prema nekim verovanjima, to znači da im je momak neveran.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)