Svi je koriste, a niko ne zna ŠTA ZNAČI: Kako je nastala omiljena uzrečica Srba – BRE?!
U tom malom BRE smo mi, sa svim manama i vrlinama – čini se – ono je naša suština
Kad su nervozni ili ljuti, a naročito kad nekoga ubeđuju da su u pravu, Srbi više od svega vole da kažu BRE! “Ajde, bre, šta si se ukopao, vidiš da se upalilo zeleno”, “Alo, bre, požuri, nemam ceo dan da te čekam”… A nekad nam bre dođe i kao tepanje.
Momo Кapor za reč “bre” kaže sledeće:
Ona služi da izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i žaljenje, služi za čuđenje, za poziv i opomenu, za iznenađenje, za podsticanje, hrabrenje, sokoljenje i za preklinjanje. U tom malom BRE smo mi, sa svim manama i vrlinama – čini se – ono je naša suština.
Veći problemi nastaju kada se treba objasniti poreklo (etimologija) same reči “bre”. U svoj toj gunguli izdavaju se nekoliko najpopularnih hipoteza porekla – ”turska”, ”grčka”, ”keltska”, ”španska”, ”italijanska” i autohtono-nihilistička hipoteza.
Turska hipoteza je najstarija i do skoro najpopularnija. Po ovoj hipotezi ”bre” znači “stoka”, “magarac” ili pak “budala”, “glupak”…
Nešto manje popularnija je grčka hipoteza koja kaže da ”bre”, kao i ”more” i slične reči, pa i ”bolan” potiču od srednjovekovne grčke reči “βρε” (“bre”), koja je se razvila od starogrčkoge reči “μρε” (“mre”) a ona od starogrčke reči “μορέ” (“more”) što je vokativ reči “μορόϛ, μῶροϛ” (“moros”), a znači luda, ludak, budala, moron…
Drugi kažu da su Grci to predali Turcima, a oni nama, dok treći kažu da je bilo obratno tj. turska reč ušla u grčki pa iz grčkog u srpski i ostale jezike. Neki pak kažu da to ima i neke veze i sa italijanskom rečju “re”, piše portal Rasen.rs.
Кada smo već kod italijanskog da kažemo da postoji i verzija u kojoj se veruje da ”bre” dolazi od italijansko-latinske reči “fra” što je skraćeno od “frater” što znači “brat”.
Кeltska hipoteza kaže, pošto su Кelti jelte bili u ovim krajevima, da ovo ”bre” potiče od keltske reči ”bri” što znači poštovanje, moć, snagu…
Španska hipoteza koja, u zadnje vreme, postaje najpopularnija jeste da ova reč potiče iz španskog jezika tj. od reči “hombre” što znači “čovek”. Ova hipoteza ima i dve pothipoteze.
Prva je da ova reč u Srbiju i među Srbe, navodno, dospela preko krstaša među kojima je bilo i dosta Španaca. Naime, španski krstaši su se, prolazeći kroz Srbiju u 12. veku, međusobno, a i lokalce nazivali ”hombre” i tako se ona ustalila.
Druga, više zastupljena, pothipoteza je da reč ”hombre” nije ušla neposredno iz španskog već iz Ladino jezika Sefardskih Jevreja koji su, kao što je poznato, iz Španije jednim delom došli u Srbiju i Beograd. Gde su, ni manje ni više, baš Dorćolci skratili ovo njihovo ”hombre” na ”bre”!
I tako, probasmo na svim jezicima pa i na nemuštom, gde god, makar i slučajno, postoji reč ili deo reči sastavljeno od slova ”b-r-e” odnosno ”r-e” samo ne na jeziku u kom se koristi tj. srpskom. Ova reč možda je i autohtonog porekla tj. da nije tuđica već iz srpskog jezika, a to ćemo i pokazati!
Ova reč predstavlja skraćenu verziju vokativa reči BRAT odnosno skraćenicu reči BRATE! Razvoj reči izgledao je možda ovako: BRATE >> BR’TE >> BR’E >> B’E.
“Brte”, kao prva promena, izraz je koji se takođe često koristi kao uzrečica, naročito u Bosni, a ”be” jeste najkraći oblik ove reči koji je najviše zastupljen na jugoistoku Srbije kao i u Makedoniji i Bugarskoj.
Takođe, u BiH postoji i ”ba” oblik. Danas je i cela reč ”brate” takođe uzrečica kod mnogih a u Crnoj Gori gotovo neizostavna.
Zašto se stare fotografije ne bacaju, već pale? Narodno verovanje o pamćenju i duši u slici
U srpskoj tradiciji, fotografija nije samo uspomena – već duhovni otisak. Zato se ne baca, ne cepa i ne ostavlja među đubretom.
Zašto se uveče ne daje nož, hleb ili ogledalo? Tri zabrane koje narod ne krši ni bez objašnjenja
U srpskoj tradiciji postoje predmeti koji se posle zalaska sunca ne smeju davati iz ruke u ruku – jer se veruje da prenose svađu, nesreću ili gubitak
Pesme koje se pevaju samo jednom godišnje: Glasovi koji odzvanjaju u određeni dan – i onda ćute do sledeće godine
Postoje narodne pesme koje niko ne zna napamet, ali svi znaju kada se pevaju – samo tada, i nikad više
Gde se još svira frula iz duše, a ne iz zvučnika: Srpska sela u kojima frula još diše
U Srbiji i dalje postoje mesta gde frula nije koncertna atrakcija, već deo svakodnevice – svira se uz stado, vruć hleb i zalazak sunca
Uskršnji ponedeljak i ritual polivanja devojaka: Paganski običaj za zdravlje i plodnost
Zašto su se devojke polivale vodom, gde se to i dalje radi – i kakve veze ima sa starim slovenskim prolećnim kultovima
Komentari(0)