Šta sve treba da ispoštuju oni koji slave slavu?
Kada pripremamo slavu, najbitnije stvari na koje treba da mislimo jesu priprema slavskog kolača, žita, sveća i crveno vino.
To je zapravo najvažniji deo slave i ono što ovaj događaj čini veličanstvenim, a mnogi se pogube i budu zaneseni pravljenjem raskošnih gozbi zaboravljajući poentu cele slave.
Danas ćemo da sa "pozabavimo" slavskom svećom. Sveća i njen plamen simbolizuju svetlost nauke Hristove.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
Šta treba uraditi sa slavskom svećom nakon slave: 2 stvari obavezno treba ispoštovati
Sezona slava je uveliko počela, a mnoge zanima šta uraditi sa slavskom svećom nakon slave.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
Šta treba uraditi sa slavskom svećom nakon slave: 2 stvari obavezno treba ispoštovati
Sezona slava je uveliko počela, a mnoge zanima šta uraditi sa slavskom svećom nakon slave.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
Šta treba uraditi sa slavskom svećom nakon slave: 2 stvari obavezno treba ispoštovati
Sezona slava je uveliko počela, a mnoge zanima šta uraditi sa slavskom svećom nakon slave.
Kupuje se veća voštana sveća, koja se stavlja u svećnjak, a potom i posebno ukrašava.
Na dan slave treba da se upali pre sečenja kolača ukoliko se taj običaj obavlja u kući umesto u crkvi.
Domaćin treba da se prekrsti, izgovori molitvu i upali sveću šibicom.
Sveća bi trebalo da gori tokom celog dana i dok gori sveća, domaćin ne bi trebalo da sedi.
Kada bude želeo da ugasi sveću, domaćin treba da se prekrsti, potom uzme čašu sa vinom.
Iz nje treba da uzme jednu kašičicu vina i da ga izlije na fitilj. Sveća će se polako ugasiti, a potom je treba odneti pre ikonu ili na neko drugo svečano mesto u kući, gde treba da stoji do slave sledeće godine.
Valjevska kula Jakova Nenadovića : Priča o barutani, zatvoru i slobodi
Na samo pola kilometra od centra Valjeva, na brdu Kličevac, uzdiže se Kula Nenadovića – jedna od najprepoznatljivijih građevina ovog kraja i spomenik kulture od velikog značaja. Podignuta 1813. godine, kula je prošla put od vojnog utvrđenja i zatvora do barutane i današnjeg muzeja. Njena burna prošlost oslikava sudbinu Srbije u vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka.
Mileva Marić i Ajnštajn: Ljubav koja je počela u laboratoriji, a završila u tragediji
Priča o Milevi Marić, prvoj ženi Alberta Ajnštajna, nije samo porodična drama i ljubavna epopeja, već i svedočanstvo o položaju žene u nauci s kraja XIX i početka XX veka. Rođena u malom vojvođanskom mestu, stigla je do najprestižnijih evropskih univerziteta, ostavila neizbrisiv trag u životu i radu čuvenog naučnika, ali i nosila teško breme privatnih tragedija.
Velika džada kroz Srbiju: Put kojim su prolazili carevi, vojske i karavani
Carigradski drum, poznat još u rimsko doba kao Via Militaris, a u osmansko vreme i kao Velika džada, jedan je od najvažnijih puteva koji su prolazili kroz Balkan. Povezivao je srednju Evropu sa Carigradom, prestonicom Vizantije, a kasnije Osmanskog carstva. Kroz vekove bio je kičma trgovine, komunikacija i ratnih pohoda.
Najneobičnija crkva Beograda: Ružica i njena simbolika vojnog hrama sa svećnjacima od čaura
Na mestu gde se vekovima ukrštaju vojske, carstva i narodi, Beograd čuva svoju najneobičniju crkvu – Ružicu. Jedni u njoj vide vojni hram sa svećnjacima od topovskih čaura, drugi je pamte po legendama o tri sestre zadužbinarke, a svi zajedno pronalaze u njoj tišinu i snagu koju nosi molitva među zidinama Kalemegdana.
Pesma koja je Evropi otvorila pitanje časti i milosrđa - Gete i evropski mislioci o Banoviću Strahinji
Jedna od najsnažnijih srpskih narodnih pesama jeste „Banović Strahinja“. Zapisao ju je Vuk Stefanović Karadžić 1820. godine u Kragujevcu, od kazivača Starca Milije. Pesma pripada kosovskom ciklusu i radnjom je vezana za Banjsku na Kosovu, u vreme turskih upada. Njena posebnost nije samo u junaštvu glavnog lika, već u moralnoj dilemi završnih stihova, zbog kojih su se sporili i Gete, vojvoda Karl Avgust i prevodilac Gerhard u dalekom Vajmaru.
Komentari(0)