ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Brekinja – simbol zaštite i sigurnosti
Brekinja, drvo koje je nekada bilo veoma često po srpskim selima, smatrana je jednom od najmoćnijih biljaka za zaštitu od negativnih uticaja, posebno vremenskih nepogoda. Preci su verovali da grom nikada neće udariti tamo gde raste brekinja, pa su je često sadili pored svojih kuća, štala i ambara.
Zbog svojih čvrstih, otpornih grana i dubokog korena, brekinja je postala metafora za stabilnost i sigurnost doma, a njeni plodovi, koji sazrevaju u jesen, smatrani su lekovitim i veoma korisnim u narodnoj medicini.
Kako se koristila brekinja u običajima?
Naši preci nisu brekinju samo sadili, već su njene grančice koristili u brojnim ritualima. Kada bi počele oluje, domaćini bi na vrata i prozore postavljali grančice brekinje, verujući da će upravo one odbiti munje. Ovaj običaj posebno je bio raširen u južnoj i istočnoj Srbiji, gde su oluje često nanosile velike štete domaćinstvima.
Tokom velikih praznika poput Spasovdana ili Đurđevdana, venčići od grančica brekinje stavljali su se na kapije i vrata, što je trebalo da dodatno ojača zaštitnu moć drveta.
Brekinja u narodnoj medicini
Plodovi brekinje korišćeni su u narodnoj medicini za lečenje različitih zdravstvenih tegoba. Bogati vitaminom C i mineralima, plodovi su se često koristili protiv prehlada i za jačanje imuniteta. Posebno cenjena bila je rakija od brekinje, koja se pravila u malim količinama i smatrala veoma lekovitom.
Listovi brekinje služili su za pravljenje čajeva koji su se preporučivali kod bolesti pluća, probavnih tegoba, ali i za smirenje živaca i smanjenje stresa. Travari su često savetovali ljudima da redovno koriste brekinju kao prirodni lek za opšte zdravlje i vitalnost.
Legenda o brekinji i Svetom Iliji
Postoji legenda iz zapadne Srbije koja govori da je upravo Sveti Ilija, gospodar grmljavine i gromova, zaštitnik ovog drveta. Prema toj priči, Sveti Ilija, poznat po tome što šalje munje na zemlju da bi kažnjavao grešnike, izuzetno je voleo brekinju i obećao da nikada neće nauditi onome ko ima ovo drvo kraj kuće.
Ova legenda dodatno je ojačala verovanje naroda u zaštitnu moć brekinje, pa je čak postojalo pravilo da se nikada ne sme poseći ovo drvo, jer će to naljutiti Svetog Iliju i navući nesreću na selo.
Savremeni pogled na značaj brekinje
Iako se danas o brekinji malo govori, ona ima veliki potencijal kao biljka za očuvanje životne sredine zbog svoje otpornosti na različite klimatske uslove. Osim toga, u vremenu kada se sve više ljudi okreće prirodnoj medicini, brekinja ponovo počinje da privlači pažnju.
Obnavljanje običaja sadnje brekinje moglo bi imati višestruke koristi – od ekoloških do očuvanja tradicije i narodne mudrosti, koja je vekovima pomagala našim precima da opstanu i zaštite svoje domove.
Značaj očuvanja običaja
Ponovno oživljavanje tradicije sadnje brekinje u srpskim dvorištima nije samo stvar nostalgije već i praktične mudrosti. Ovo „sveto drvo“ nas povezuje sa prirodom, istorijom i našim kulturnim identitetom, pružajući nam priliku da sačuvamo važan deo svog nasleđa za buduće generacije.
MARKO KRALJEVIĆ, NAJVEĆI JUNAK SRPSKE ISTORIJE: Sve u vezi sa njim je tragično, i ušlo je u legendu!
Istoričari danas vole da veruju da je počasno mesto najvećeg junaka srpske istorije Marko zaslužio zbog toga što je bio istinski heroj “malog čoveka” - pre megdandžija nego učesnik ratova, zaštitnik običnog sveta, a ne svojih interesa
Bio je naš najbolji vitez, a njegova književna dela diraju direktno u dušu: Legenda o despotovoj smrti će vas rasplakati
Despot Stefan Lazarević radio je najbolje što može za Srbiju, a umro je onako kako je živeo, punog srca
ZLAKUSKA LONČARIJA Muški članovi porodica su nosioci ovog znanja koje je stavljeno na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije (VIDEO)
Zlakuska lončarija je četiri veka stara tehnika ručne izrade posuđa od gline na sporom ručnom kolu (točku) i pečenog na otvorenoj vatri, što je redak slučaj na širem prostoru Balkanskog poluostrva.
JEDNA OD NAJLEPŠIH SLIKA ĐURE JAKŠIĆA Kako je poznati umetnik ovekovečio slavlje u Beograd unakon vesti o povratku Obrenovića
Georgije „Đura” Jakšić (Srpska Crnja, 8. avgust 1832 — Beograd, 16. novembar 1878) bio je srpski slikar, pesnik, pripovedač, dramski pisac i učitelj.
OBJAŠNJENJE VLADIKE NIKOLAJA Koje je pravo značenje molitve "Oče naš"
Molitvu Gospodnju je Isus Hristos, kao najsavršeniju, predao svojim učenicima kao obrazac svih molitava
Komentari(0)