Slavica sa Suvobora otkriva kako žene na selu dostojanstveno stare bez silnih korekcija - koristi samo kremu i ruž kad krene na veselje
Umesto veštačkih trepavica mi smo nekada nosile broš na haljini
Lepota i mladost kao prioritet koji nam sve više i sve češće nameću društvene mreže. Plastični hirurzi, ali i "priučeni stručnjaci" za lepotu i negu imaju pune ruke posla. Ali, kao da ni to nije dovoljno pa ako niste potpuno zadovoljni kako izgledate, tu su brojne aplikacije koje vas ulepšavaju do maksimama. Sve ovo obeležava našu svakodnevicu i nije ni malo lako ići u korak sa svim trendovima koji nam stižu, mahom sa zapada.
Ipak, ima i onih žena koje su odlučile dostojanstveno da stare, bez pomagala i korekcija. One žive mahom u srpskim selima, potpuno opuštene i nezavisne od stega koje im se nameću. Slavica Vesković iz Koštunića kod Gornjeg Milanovca mišljenja je da su za dostojanstveno starenje najvažniji širok osmeh i vedar duh.
- Svaka moja bora nosi neku životnu priču, na svaku sam ponosna i ni jedne se ne stidim. Što se tiče šminke, ja šminku ne koristim, koristim samo jednu kremu i ruž. Mislim da je važno dostojastveno stariti, aja to činim svojom pozitivnom energijom i dobrim raspoloženjem, kaže za RINU Slavica koja već ima i unučiće.
Možda vas zanima:
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Zaboravljeni srpski običaji koji se i danas praktikuju
Kako su nekada izgledale srpske svadbe, krsne slave i običaji preteča današnjih proslava?
Možda vas zanima:
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Zaboravljeni srpski običaji koji se i danas praktikuju
Kako su nekada izgledale srpske svadbe, krsne slave i običaji preteča današnjih proslava?
Možda vas zanima:
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Zaboravljeni srpski običaji koji se i danas praktikuju
Kako su nekada izgledale srpske svadbe, krsne slave i običaji preteča današnjih proslava?
Ona dodaje da ne može da razume da neko daje silne novce kako bi ostao mlad na silu, a vrlo često zbog toga izgleda smešno. Na ogromne količine novca koje žene i devojke danas izdvajaju za šminkanje kod takozvanih profesionlanh šminkera, takođe se čudi.
- Šminkanje košta nekoliko hiljada dinara i posle par sati vi dođete kući i umijete se, sperete sve te date pare. Pritom ja koliko sam videla kad idem po veseljima, često ta šminka uopšte ne traje nešto dugo. Razmaže se posle sat vremena. Al, eto valjda su to ta neka nova vremena koje mi malo stariji, sada ne razumemo. Sve ima svoje, kaže Slavica.
Ova vitalna planinka priseća se da ranije neizostavan detalj koji bi pojačavao žensku lepotu nisu bile veštačke trepavice i kosa, kao što je sad slučaj, već lep broš koji je bio obavezan detalj na svečanoj garderobi.
- Moram da naglasim da nekada nismo mogli da nosimo mnogo visoke štikle, jer prosto ne bi mogle da izdržimo. I danas nema neke razlike između žena na selu i u gradu, mada ja iz mog aspekta smatram da je za lepo i dostojanstveno starenje najvažniji vedar duh”, zaključila je Slavica.
POVERENJE U „SUDBINU“ U SRPSKIM PRIČAMA: Kako su naši preci verovali u predodređenost životnih događaja?
U srpskoj narodnoj tradiciji, sudbina je oduvek imala posebno mesto. Narodne priče i predanja često su govorili o sudbini kao o nečem unapred određenom, što se ne može izbeći i što upravlja životima ljudi bez obzira na njihove želje i odluke.
ZAŠTO SE U SRBIJI ČUVALA PRVA KAPIJA OD „ZLIH OČIJU“? Simbolika i običaji vezani za ulaz u domaćinstvo
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, prva kapija domaćinstva nije bila samo običan ulaz, već mesto koje je zahtevalo posebnu pažnju zbog dubokih verovanja o njenoj zaštitnoj moći. Kapija je predstavljala granicu između spoljnjeg sveta i sigurnosti doma, i kao takva, morala je biti posebno čuvana od negativnih sila, uroka i loših energija.
TAJANSTVENA STENA U SELU BLIZNAK: Kako je nastala legenda o kamenu koji leči bolesti?
U malom srpskom selu Bliznak, nedaleko od Niša, nalazi se stena o kojoj se vekovima prenose legende o njenoj misterioznoj isceliteljskoj moći. Lokalno stanovništvo i posetioci iz udaljenih krajeva dolaze da dodirnu ovu stenu, verujući da će im pomoći da se izleče od raznih bolesti i tegoba.
KAD ZAPUŠE „KOŠAVA“: Kakva su verovanja pratila čuveni srpski vetar?
U srpskoj narodnoj tradiciji košava nije bila običan vetar. Ovaj čuveni vetar, koji dolazi sa Karpata i duva kroz Srbiju, posebno kroz Beograd i Vojvodinu, bio je predmet mnogih verovanja, običaja i rituala, duboko ukorenjenih u svakodnevni život naših predaka.
Imao oko 50 godina, 165 cm, pozlaćene nokte i bio je vrlo cenjena ličnost: Evo ko je zapravo Beogradska mumija
Istorija Beogradske mumije.
Komentari(0)