Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Istorijski gledano, slava je hristijanizovani oblik starog slovenskog praznika posvećenog mitskom pretku porodice, odnosno porodičnim precima uopšte. Ona potiče iz kulta predaka, jednog od najvažnijih praslovenskih kultova.
Stari Sloveni, ali Srbi posebno, veoma su držali do porodice i odnosa prema precima, pa je Slava tada (a i danas) održavala tu jaku vezu sa precima i poreklom. Slavljenjem, porodice su prenosile kulturno nasleđe sa pokoljenja na pokoljenje i čuvale svest o sopstvenom poreklu.
U prilog teorije da krsno ime – slava pripada kultu mrtvih, govori i spremanje koljiva o krsom imenu koje se upotrebljava u kultu mrtvih. Kako se čvrsto verovalo da pokojnici nastavljaju život posle smrti, što se ogleda u pogrebnim ritualima poput daća, kada se trećeg, sedmog, dvanaestog i četrdesetog dana posle smrti pokojnicima na grob odnosi hrana i piće, kao i posle 6 i 12 meseci, uz druge posebne praznike mrtvih, zadušnice, koje se proslavljaju na grobovima i po kućama, otud se i na dan slave predaka kao žrtva umrlima prilaže i hrana i žito, a ova gozba se tako prenela i do današnjih dana u vidu bogate slavske trpeze, obrednog kolača i slavskog žita.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Najstariji pomen slave u našim krajevima potiče iz 1018. godine. Postoji teorija da su Srbi u vreme pokrštavanja, negde krajem 9. veka, sam dan masovnog krštenja uzimali kao dan sveca zaštitnika ili je svako pleme usvojilo svog zajedničkog zaštitnika.
Kako je paganski narodni običaj bilo nemoguće iskoreniti i kod ranih Srba koji su primili hrišćanstvo, mudri srpski arhiepiskop Sveti Sava je u 13. veku kanonizovao stare narodne običaje i uputio sveštenstvo da ih nasilno i uzaludno ne progone, nego da im daju hrišćansko obeležje. S druge strane, zabranio je svečarske gozbe sa krvnim žrtvama kod crkve. U crkvi su tada počele da se vrše službe svetitelju, a gozbe su morale da se obavljaju u kući domaćina koji slavi svog zaštitnika kao krsnu slavu.
I tako je slava stigla u hrišćansko-pravoslavne običaje.
Današnju formu slava konačno je uobličio mitropolit Srbije Mihailo 1862. godine. Danas, pored porodične slave, postoje i crkvene, seoske zavjetine, gradske, slave udruženja i društava, pa čak i stranačke ili zanatlijske slave.
I tako je kroz istoriju hrišćanstva kod Srba, slava ostala naš glavni dokaz o poreklu još od paganskih vremena.
(Poreklo.rs)
Staroslovenski bogovi Perun i Svetovid u srpskoj tradiciji
Još pre dolaska hrišćanstva, Sloveni su na ovim prostorima slavili svoje bogove. Na vrhu staroslovenskog panteona stajao je Perun, bog groma, rata i munja, dok je Svetovid bio bog svetlosti, proroštva i obilja. Njihova moć simbolično je vezivana za prirodne sile – oluje, žetvu, bitke i plodnost, a njihovi tragovi mogu se naslutiti i u današnjim običajima srpskog naroda.
Mačkov kamen – Najkrvavija bitka Velikog rata i najpotresnije pismo Nadežde Petrović
Prvi meseci Velikog rata doneli su Srbiji i slavu i strahotu. Bitka na Ceru (15–20. avgust 1914.) bila je prva velika pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu – srpska vojska odbacila je neprijatelja preko Drine. Taj trijumf podigao je moral celog naroda, ali je za moćnu Austro-Ugarsku vojsku bio težak poraz i poniženje, te je krenula u još veću agresiju
Kad je Desanka Maksimović čuvala ovce na Bukulji: Pesnikinja koja je volela tišinu šuma
Tiha planina, tiha žena, glasna poezija
Zašto su stari Srbi stavljali nož ispod jastuka? Zaboravljeni običaji vezani za spavanje
Verovanja i rituali pred san bili su nekada neizostavni deo srpske svakodnevice – od zaštite od zlih sila do prizivanja mirnog sna.
Gde je nestao Rastko Petrović? Tragovi tajanstvenog putopisca po Srbiji
Zaboravljeni genije i njegovi izgubljeni koraci
Komentari(0)