25 SAVETA MONAHA SA HILANDARA: "Ako te neko jako povredi i uvredi, ovako se ODBRANI i nećeš se pokajati!"
Ovih 25 saveta monaha sa Hilandara za srećan život bi svako od nas trebalo vrlo pažljivo da pročita!
Mudrosti monaha sa Hilandara uvek nam pomažu da izlečimo dušu i prebrodimo nedaće koje su nas snašle, izlazeći iz borbe sa životnim olujama kao bolji ljudi. Episkop Melentije Hilandarac rođen kao Ljubomir Vujić u Valjevu 1857. godine, bio je episkop timočki i hilandarski podvižnik. Kada se zamonašio dobio je ime Melantije.
Srpski manastir na Svetoj Gori je Hilandar, osnovan pre više od 800 godina, i jedan je od 4 glavna svetogorska manastira. Smatra se da je vrednost hilandarske riznice veća od svih ostalih dragocenosti u srpskom posedu zajedno. Hilandarska biblioteka je osnovana kada i manastir.
U ovom centru srpske duhovnosti se nalazi jedna od najbrojnijih zbirki slovenskih rukopisa. Tu su čuvani Hilandarski listići, Marijin kodeks, Miroslavljevo jevanđelje, Vukanovo jevanđelje, Radoslavljevo jevanđelje, a pretpostavlja se i Sinajski psaltir.
Ovo su neki od njegovih mudrih saveta koje bi svako trebalo da pročita:
- Ma šta uzimao da radiš, radi strpljivo, pa će ti Bog pomoći u svemu, ma šta se desilo s tobom.
- Pazi, ne podaj se tugovanju, ne budi malodušan.
- Budi raspoložen u svemu što činiš po volji Božijoj.
- Ne jadikuj i ne tuguj zbog rđavih misli koje te napadaju, jer te Gospod neće zaboraviti, naročito ako budeš te misli koje te uznemiruju muški odbijao. To će ti ujedno poslužiti u duhovnom napredovanju, u čemu će ti i blagodet Božija pomoći.
- Hrabrost i junaštvo jeste nepokolebljivost u istini i odbijanje napada neprijatelja. Ako im ti ne ustukneš, oni će ustuknuti i neće ti više dosađivati.
- I danju i noću se sećaj svojih greha i oplakuj ih.
- Neka ti je lice vazda tužnog izgleda, da bi se u tebe uselio strah Božiji.
- Ne misli za sebe da nešto vrediš.
- Zavoli smernost, ona će ti pokriti sve grehe.
- Budi ponizan kroz sve dane svog života.Onoga koji je slabiji od tebe u dobrim delima, smatraj sebi ravnim, a onoga koji je tebi ravan smatraj mnogo većim od sebe.
- Ne zavidi onome koji je u dobru napredniji od tebe. Predivno bi bilo kada bi sve ljude smatrao za veće i bolje od sebe. Tada bi sam Bog bio sa tobom.
- Za neprijatelja koji odlazi, zlatni most sagradi.
- Ne druži se sa gordeljivcem, već sa krotkim i blagim.
- Budi u svemu skroman: u pokretu tela, u govoru, u odelu, u sedenju, u ustajanju, u svojoj sobi, u svemu, pred svakim i svačim.
- Veliki i bogati nikad nisu krivi.
- Ako te hvale za tvoja dobra dela, ne raduj se tome i ne naslađuj. Skrivaj svoja dobra dela što više možeš. Ne dopuštaj nikome da ih iznosi, i potrudi se da te ljudi ne hvale.
- Ako bi te neko osudio za neki greh koji nisi učinio, ne ljuti se, već se smiri, a Bog će te za to nagraditi.
- Biblioteka je apoteka za um.
- Navikni svoj jezik da govori “oprosti mi”, pa će se u tebe useliti krotkost i smernost. Ako te neko čak i uvredi, odgovori mu sa “oprosti mi, brate”, jer ovakva smernost ruši sve đavolje zamke.
- Voli rad. Svima i svakome budi pokoran. Usta nek su ti strpljiva, pa ćeš postati krotak. Krotkost i smernost privući će na tebe oproštaj svih tvojih greha.
- Jeftino jede više novca.
- Ako svoju kuću ne pohvalite - srušiće vam se.
- Brat ostaje brat, čak i ako je neprijatelj.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)