STIHOVI PESME MILENE PAVLOVIĆ LEDE KRV U ŽILAMA: Napisala je kad je imala 7 godina i kao da je predvidela jezivu sudbinu!
Najtužnija pesma ikada napisana
Milena Pavlović Barili bila je srpska slikarka i jedna od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva rata. Živela je i stvarala u Parizu i Americi gde je ilustrovala i slavni modni časopis “Vog”, a sve je to prekinula iznenadna smrt 6. marta 1945. od srčanog udara u 36. godini.
Ono što je manje poznato je to da je slikarka bila i veoma nadarena pesnikinja.
Prve pesme, začuđujuće zrele za svoj uzrast, Milena je pisala još kao sasvim mala devojčica. Interesantno je da su one odisale onim što će kasnije obeležiti i njene slike – nostalgijom, bajkovitošću, setom…
Pisac Milutin Tasić zapisao je jednu pesmu koju je Milena napisala kao sedmogodišnja devojčica.
Roma sabato, 12. novembre 1916.
MILENA
Kad sunce svanjiva
i ptičice pevaju
onda, onda je leto
al ja neću
da ga dočekam
neću da dočekam
na ovom svetu!
Ovaj svet sanak
samo sanak lep.
Danas nije poznato da li je ona njen autor ili ju je negde čula i zapamtila, ali je poražavajuća gorčina sa kojom Milena, još kao mala devojčica, gleda na svet. Na neki način, upravo ova pesma prorekla je njen kratki život i najavila tragičnu i ranu smrt.
Samo u periodu 1934/1935. tokom kog je slikarka malo radila na svojim slikama, napisala je 60 pesama na četiri jezika – 17 na italijanskom, 14 na španskom, 7 na francuskom i 22 na srpskom. Godine 1934. objavljuje svoju poeziju u italijanskom časopisu “Quadrivio”.
Prevodi pesama Milene Pavlović Barili prvi put su objavljeni 1966. godine u monografiji Miodraga B. Protića “Milena Pavlović Barili, život i delo”. Milenine pesme objavljene su prvi put kao zbirka 1998. godine pod naslovom “Poezija” i u ovoj zbirci su prvi put objavljeni prevodi pesama sa španskog jezika.
Zašto se uveče ne daje nož, hleb ili ogledalo? Tri zabrane koje narod ne krši ni bez objašnjenja
U srpskoj tradiciji postoje predmeti koji se posle zalaska sunca ne smeju davati iz ruke u ruku – jer se veruje da prenose svađu, nesreću ili gubitak
Pesme koje se pevaju samo jednom godišnje: Glasovi koji odzvanjaju u određeni dan – i onda ćute do sledeće godine
Postoje narodne pesme koje niko ne zna napamet, ali svi znaju kada se pevaju – samo tada, i nikad više
Gde se još svira frula iz duše, a ne iz zvučnika: Srpska sela u kojima frula još diše
U Srbiji i dalje postoje mesta gde frula nije koncertna atrakcija, već deo svakodnevice – svira se uz stado, vruć hleb i zalazak sunca
Uskršnji ponedeljak i ritual polivanja devojaka: Paganski običaj za zdravlje i plodnost
Zašto su se devojke polivale vodom, gde se to i dalje radi – i kakve veze ima sa starim slovenskim prolećnim kultovima
Seoska narodna verovanja: Naši stari su verovali da ovaj znak ukazuje na veliku nesreću i da ga ne treba ignorisati
Srpski narod poznat je po mnogobrojnim običajima i verovanjima, a i danas se sprovode. Mnoga verovanja uglavnom se poštuju u seoskim sredinama, a naročito ih se pridržavaju stariji meštani.
Komentari(0)