Za vreme trajanja Petrovskog posta pravila nalažu da se ne jede meso, beli mrs i jaja
Petrovski post naziva se još i Apostolski. Dan njegovog početka i njegovo trajanje zavisi od prvog ponedeljka posle Duhovske nedelje. Zbog zavisnosti početka ovog posta o Vaskrsu i Duhovima, Apostolski post najkraće može da traje jednu sedmicu i jedan dan, a najduže šest sedmica. Ove godine traje od 12. juna do Petrovdana 12. jula.
Iako svrha posta nije samo u uzdržavanju od mrsne hrane, već i u uzdržavanju od loših misli, reči i dela i uz obaveznu molitvu. svima nam, ipak, problem zadaje šta to smemo jesti tokom posnih dana.
Petrovski post je po ovom pitanju najlakši.
On nije najkraći, već je najkraći Gospojinski post koji traje samo 15 dana, od 1. odnosno 14. avgusta do 28. odnosno 15. avgusta. Ali, premda je on posvećen duhovnoj pripremi uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice, stroži je od Božićnog i Apostolskog.
U danima Petrovdana svežeg povrća i voća ima u izobilju, tako da nam brige oko hrane neće mnogo odvlačiti pažnju od duševnog posta i molitve.
Otac Tadej je savetovao da svaki čovek, u svakom momentu na usnama ima ovu molitvu:
“Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me”.
Ukoliko vam ova molitva pređe u naviku, uz određeni post i s verom u Boga, možete da preobratite i smirite svoju dušu.
Za vreme trajanja Petrovskog posta pravila nalažu da se ne jede meso, beli mrs i jaja. Jela na ulju se jedu svaki dan osim, naravno, srede i petka koji se poste “na vodi”. Riba se konzumira vikendom i praznicima. Na dan Rođenja Sv. Jovana Krstitelja jedemo ribu, iako padne u sredu ili petak. Takođe, na Ivandan, odnosno 7. jula, se jede riba, bez obzira na dan koji je te godine. Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo, već jedemo ribu, vino i ulje.
Dan uoči Petrovdana je pokladni dan. Njega karakteriše uživanje u jelu i piću, paljenje pokladnih vatri “olalija”, kako bi se prizvala rodna godina i zdravlje za stoku i ukućane.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)