Izložba obuhvata preko 60 pirotskih ćilima velikih formata iz kolekcije porodice Nikolić, uz brojne manje prostirke, šustikle i komade starog nameštaja
Izložba "Magija pirtoskog ćilima", u produkciji ''Gaia'' pokreta, otvorena je sinoć u Re-kreativnom centru Silosi Beograd, gde će trajati do 2. jula.
Izložba obuhvata preko 60 pirotskih ćilima velikih formata iz kolekcije porodice Nikolić, uz brojne manje prostirke, šustikle i komade starog nameštaja.
Posetioci su na otvaranju mogli da upoznaju raznolikost šara pirotskih ćilima, među kojim je nekoliko starih primeraka sa izvezenim grbovima Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije, a u jednom kutku je žena u narodnoj nošnji pokazivala veštinu tkanja.
Izložba slavi srpsku tradiciju
Svečanom otvaranju prethodili su kratki nastup pevačkog društva "Preobraženje" i izvođenje predstave "Darovni ćilim Cvete Agnine“ po istoimenom komadu Piroćanca Momčila Antića.
U obraćanju brojnim zvanicama na otvaranju, osnivačica pokreta ''Gaia'' Ana Ćetković je istakla da su izložbom želeli da slave srpsku tradiciju i podsete na veličinu srpskog naroda i njegovih predaka.
- Izabrali smo "Drvo života", kao prvi ćilim (na izložbi). Dobar je razlog jer verujemo da bez jakog korena ne znamo šta smo i ko smo bili. Ne znamo ko smo danas i gde idemo - poručila je Ćetković.
Vlasnik kolekcije Miomir Nikolić je istakao da su priredili predstavu "Darovni ćilim Cvete Agnine" da pokažu "vezu ćilima i naroda, njegovih običaja i života, i šta energija ćilima znači u domovima Piroćanaca".
Nikolić je rekao da je, kao Beograđanin koji je samo rođen u Pirotu, u kući svog dede predratnog trgovca, ipak "veza ostala neraskidiva", i da je želeo da je ovenča skupljanjem pirotskih ćilima.
U Silosima 60 ćilima
Nikolić kaže da poseduje više od 120 ćilima, od kojih je 60 izabrano za izložbu, a 100 za prateću monografiju "koja beleži najvrednije predmete, prostirke i ćilime iz kolekcije".
Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić je poručio da mu je drago što se ovom izložbom "ćilim vraća na velika vrata", dodavši da su od nedavno u gradu krenuli sa festivalom pirotskih ćilima i da, između ostalih aktivnosti, ponovo prave radionice za učenje tkanja.
Na izložbi, čiji su koautori profesori Fakulteta primenjenih umetnosti Leonora Vekić i Zlatko Cvetković, postavljeni su paneli o istoriji ćilimarstva kod nas i u svetu.
"Magiju pirotskog ćilima“ prati i video rad "Kaleidoskop“ slikarke i istoričarke umetnosti Milice Živadinović i kratki dokumentarni film u režiji Maje Uzelac.
Kako je najavljeno, tokom izložbe biće održane i radionice izrade tapiserija sa pirotskom šarom, dečije radionice crtanja pirotskih ornamenata i promocija knjige "Ornamenti Srbije“ Milice Živadinović.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)