OTKRIVENA PALATA U KOJOJ SU ŽIVELI NEMANJIĆI Iz ovih dvora kraljica Jelena Anžujska vladala je srpskim zemljama

Izvor: Slobodanka Ćorić

18:00

Kultura 0

U toj višespratnoj građevini stolovali su i Nemanjići, a među njima i kraljica Jelena Anžujska, koja je iz Trebinja vladala srpskim zemljama krajem trinaestog veka

OTKRIVENA PALATA U KOJOJ SU ŽIVELI NEMANJIĆI Iz ovih dvora kraljica Jelena Anžujska vladala je srpskim zemljama
Printscreen

Arheološka istraživanja u Trebinju, otkrila su da je sahat-kula, iz XVIII veka, nadzidana na srednjovekovne temelje verovatno palate ili dvorca sa crkvom i zvonikom. U toj višespratnoj građevini stolovali su i Nemanjići, a među njima i kraljica Jelena Anžujska, koja je iz Trebinja vladala srpskim zemljama krajem trinaestog veka.

Ispod samog muzeja otkriven je nastavak širokih bedema, sve upućuje na to da je ovde zaista postojao grad sa palatom i crkvom. Trebinje se pominje još u X veku, kao sedište župe Travunije i kneza Vojislava.

Od 1168. do 1375. je pod vlašću Nemanjića, i po smrti kralja Uroša, kraljica Jelena Anžujska, iz ovih dvora vlada srpskim zemljama. Ali, ta bogata prošlost, ostala je pod novim građevinama – prvo iz turskog, a potom i austrougarskog perioda.

Možda vas zanima:

jelena anžujska

POSLEDNJI TRAG NEMANJIĆА: Gde je zaista sahranjena Jelena Anžujska i zašto se za njen grob borilo tri dinastije

Kultura

18:00

24 oktobar, 2025

Jelena Anžujska (1236–1314) jedna je od najzagonetnijih srpskih kraljica. Rođena u plemićkoj lozi Zapada, postala je svetica Pravoslavne crkve, majka dvojice kraljeva i osnivač prve ženske škole u Evropi. Otkrivamo kako je njen grob u Manastiru Gradac postao tačka spajanja katoličke i pravoslavne vere i zašto su se tri dinastije borile za njeno nasleđe.

Možda vas zanima:

jelena anžujska

POSLEDNJI TRAG NEMANJIĆА: Gde je zaista sahranjena Jelena Anžujska i zašto se za njen grob borilo tri dinastije

Kultura

18:00

24 oktobar, 2025

Jelena Anžujska (1236–1314) jedna je od najzagonetnijih srpskih kraljica. Rođena u plemićkoj lozi Zapada, postala je svetica Pravoslavne crkve, majka dvojice kraljeva i osnivač prve ženske škole u Evropi. Otkrivamo kako je njen grob u Manastiru Gradac postao tačka spajanja katoličke i pravoslavne vere i zašto su se tri dinastije borile za njeno nasleđe.

Možda vas zanima:

jelena anžujska

POSLEDNJI TRAG NEMANJIĆА: Gde je zaista sahranjena Jelena Anžujska i zašto se za njen grob borilo tri dinastije

Kultura

18:00

24 oktobar, 2025

Jelena Anžujska (1236–1314) jedna je od najzagonetnijih srpskih kraljica. Rođena u plemićkoj lozi Zapada, postala je svetica Pravoslavne crkve, majka dvojice kraljeva i osnivač prve ženske škole u Evropi. Otkrivamo kako je njen grob u Manastiru Gradac postao tačka spajanja katoličke i pravoslavne vere i zašto su se tri dinastije borile za njeno nasleđe.

"Od 2013. u par navrata su vršena iskopavanja u dvorištu muzeja i tada je otkrivena u stvari, građevina, jedan građevinski kompleks koji čine bedemi, koji su širine metar četrdeset, uz te bedeme, pravougaoni objekat koji bi mogao da bude neka vrsta palate. Takođe, ispod sahat-kule, koja je izgrađena 1738. godine, na nivou od dva metra dubine, nivo srednjovekovnog utvrđenog Trebinja i stepenište koje vodi na tadašnji zvonik", navodi direktorka Muzeja Hercegovine u Trebinju, Ivana Grujić, prenosi RTS.

U arhivu muzeja, pronađena su i pisma prote Stevana Pravice, s početka XX veka, koja potvrđuju tu pretpostavku: on se obraća Zemaljskoj vladi i muzeju u Sarajevu, mitropolitu i tadašnjem načelniku opštine Trebinje, i moli da se istraže ostaci trebinjskog manastira, ali i spreči na tom mestu predviđena gradnja austrougarskog vojnog objekta.

"On je u poslednjem pismu napisao da je pokušao sve što je do njega, ali da nije uspeo nikoga da zainteresuje i da spreči izgradnju austrougarske kasarne, upravo na mestu srednjovekovnog starog grada", objašnjava direktorka Muzeja Hercegovine.

Od 1989. ovde je Muzej Hercegovine. Dvorište je zatrpano početkom XX veka, nivo znatno podignut i tek arheološka iskopavanja otkrivaju starije građevine.

Uspostavljena saradnja sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Srbije, naravno i sa Zavodom u Banjaluci, daje nadu da će se priča o trebinjskom srednjovekovnom gradu nastaviti – istraživanjima, prezentacijom, eventualno i rekonstrukcijom čitavog kompleksa.

Jelena Karađorđević

Ko je bila Jelena Karađorđević: Izbegla silovanje, svedočila oceubistvu, na sahrani joj bilo „pola Šumadije“

Kultura

21:00

27 novembar, 2025

Kroz položaj žena vladara Srbije, njihovu ulogu i uticaj u javnom, društvenom i političkom životu ogleda se napredak i razvoj naše zemlje od početka pretprošlog do sredine prošlog veka i njen razvoj od ustaničke teritorije, preko vazalne kneževine do kraljevine i samostalne države, smatra istoričar Uroš Milivojević auror knjige „Supruge srpskih vladara iz dinastija Karađorđević i Obrenović”.

Komentari(0)

Loading