TARZAN OD SRBIJE: Čuveni Džoni Vajsmiler je rođen u Banatu, a poslednja želja bila je da mu na sahrani puste tri puta ovu stvar
Da li ste znali da Tarzan dolazi iz naših krajeva?
Čuveni Džoni Vajsmiler, glumac koji se proslavio kao Tarzan i plivač koji je osvojio pet zlatnih medalja na Olimpijadi i postavio desetine svetskih rekorda u plivanju, zapravo dolazi iz naših krajeva.
Džoni, čije je pravo ime Johan, rođen je u banatskom selu Međa, u blizini srpsko-rumunske granice, a kada je imao sedam meseci sa porodicom se preselio u Ameriku.
Iako se po jednoj verziji navodi da je Vajsmiler rođen u Frajdorfu, današnjem predgrađu Temišvara, postoje brojni dokazi da je pravo rodno mesto poznatog glumca, u stvari, banatsko selo Međa. Roditelji Peter i Elizabeta su sinu dali ime Johan, ali je dečak zbog nasilne mađarizacije stanovništva u knjige upisan kao Janoš.
Možda vas zanima:
REŠENJE ISTORIJSKE ZAGONETKE: Evo zašto su Banaćani "Lale"
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu DŽigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani... Zbog poljoprivredne kulture kojom se masovno bave, Leskovčanima je prilepljen nadimak Paprikari. A svi su Srbi, istih korena, samo iz različitih krajeva zemlje. Svaki nadimak ima svoju legendu ili istorijsku pozadinu, a poreklo šaljivog naziva za Banaćane krije posebno zanimljivu priču.
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
Možda vas zanima:
REŠENJE ISTORIJSKE ZAGONETKE: Evo zašto su Banaćani "Lale"
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu DŽigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani... Zbog poljoprivredne kulture kojom se masovno bave, Leskovčanima je prilepljen nadimak Paprikari. A svi su Srbi, istih korena, samo iz različitih krajeva zemlje. Svaki nadimak ima svoju legendu ili istorijsku pozadinu, a poreklo šaljivog naziva za Banaćane krije posebno zanimljivu priču.
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
Možda vas zanima:
REŠENJE ISTORIJSKE ZAGONETKE: Evo zašto su Banaćani "Lale"
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu DŽigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani... Zbog poljoprivredne kulture kojom se masovno bave, Leskovčanima je prilepljen nadimak Paprikari. A svi su Srbi, istih korena, samo iz različitih krajeva zemlje. Svaki nadimak ima svoju legendu ili istorijsku pozadinu, a poreklo šaljivog naziva za Banaćane krije posebno zanimljivu priču.
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
Sedam meseci nakon Johanovog rođenja, porodica Vajsmiler se ukrcala na brod u Roterdamu i emigrirala u Ameriku a u njihovim useljeničkim dokumentima je kao mesto Džonijevog rođenja naveden Pardanj, današnja Međa!
Nakon što se kao devetogodišnjak teško razboleo, doktori su malom Džoniju savetovali da se bavi plivanjem i on je 1921. postao šampion Amerike u disciplinama 45 i 200 metara. Da bi dobio američki pasoš falsifikovao je svoju biografiju i naveo je podatke mlađeg brata Petera koji je rođen u Americi.
Ostalo je istorija – Džoni je 1922. oborio svetski rekord na 100 metara, a zatim je na Olimpijadama u Parizu 1924. i Amsterdamu 1928. osvojio pet zlatnih medalja. Ostaje zabeleženo da je tokom neverovatne karijere Vajsmiler postavio 67 svetskih rekorda i da je u penziju otišao kao čovek koji nije izgubio nijednu trku u kojoj je učestvovao!
Početkom 1929. je počeo da radi kao model, a dve godine kasnije potpisuje ugovor sa filmkom kompanijom MGM. Na filmu je debitovao 1932. u ostvarenju “Tarzan čovek majmun” i preko noći je postao velika zvezda.
U prvih šest filmova iz ovog serijala, partnerka mu je bila Morin O’Saliven i čuvena šimpanza Čita. Vajsmiler je Tarzana glumio u 12 ostvarenja, a pojavio se u još dvadesetak filmova.
Džoni Vajsmiler, koji se ženio pet puta (iz tih brakova je imao troje dece), preminuo je 20. januara 1984. i sahranjen je u blizini Akapulka. Džonijeva poslednja želja je bila da se tokom sahrane tri puta pusti poznati Tarzanov poklič.
(Telegraf)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
Komentari(0)