TARZAN OD SRBIJE: Čuveni Džoni Vajsmiler je rođen u Banatu, a poslednja želja bila je da mu na sahrani puste tri puta ovu stvar
Da li ste znali da Tarzan dolazi iz naših krajeva?
Čuveni Džoni Vajsmiler, glumac koji se proslavio kao Tarzan i plivač koji je osvojio pet zlatnih medalja na Olimpijadi i postavio desetine svetskih rekorda u plivanju, zapravo dolazi iz naših krajeva.
Džoni, čije je pravo ime Johan, rođen je u banatskom selu Međa, u blizini srpsko-rumunske granice, a kada je imao sedam meseci sa porodicom se preselio u Ameriku.
Iako se po jednoj verziji navodi da je Vajsmiler rođen u Frajdorfu, današnjem predgrađu Temišvara, postoje brojni dokazi da je pravo rodno mesto poznatog glumca, u stvari, banatsko selo Međa. Roditelji Peter i Elizabeta su sinu dali ime Johan, ali je dečak zbog nasilne mađarizacije stanovništva u knjige upisan kao Janoš.
Možda vas zanima:
REŠENJE ISTORIJSKE ZAGONETKE: Evo zašto su Banaćani "Lale"
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu DŽigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani... Zbog poljoprivredne kulture kojom se masovno bave, Leskovčanima je prilepljen nadimak Paprikari. A svi su Srbi, istih korena, samo iz različitih krajeva zemlje. Svaki nadimak ima svoju legendu ili istorijsku pozadinu, a poreklo šaljivog naziva za Banaćane krije posebno zanimljivu priču.
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
Možda vas zanima:
REŠENJE ISTORIJSKE ZAGONETKE: Evo zašto su Banaćani "Lale"
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu DŽigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani... Zbog poljoprivredne kulture kojom se masovno bave, Leskovčanima je prilepljen nadimak Paprikari. A svi su Srbi, istih korena, samo iz različitih krajeva zemlje. Svaki nadimak ima svoju legendu ili istorijsku pozadinu, a poreklo šaljivog naziva za Banaćane krije posebno zanimljivu priču.
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
Možda vas zanima:
REŠENJE ISTORIJSKE ZAGONETKE: Evo zašto su Banaćani "Lale"
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu DŽigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani... Zbog poljoprivredne kulture kojom se masovno bave, Leskovčanima je prilepljen nadimak Paprikari. A svi su Srbi, istih korena, samo iz različitih krajeva zemlje. Svaki nadimak ima svoju legendu ili istorijsku pozadinu, a poreklo šaljivog naziva za Banaćane krije posebno zanimljivu priču.
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
Sedam meseci nakon Johanovog rođenja, porodica Vajsmiler se ukrcala na brod u Roterdamu i emigrirala u Ameriku a u njihovim useljeničkim dokumentima je kao mesto Džonijevog rođenja naveden Pardanj, današnja Međa!
Nakon što se kao devetogodišnjak teško razboleo, doktori su malom Džoniju savetovali da se bavi plivanjem i on je 1921. postao šampion Amerike u disciplinama 45 i 200 metara. Da bi dobio američki pasoš falsifikovao je svoju biografiju i naveo je podatke mlađeg brata Petera koji je rođen u Americi.
Ostalo je istorija – Džoni je 1922. oborio svetski rekord na 100 metara, a zatim je na Olimpijadama u Parizu 1924. i Amsterdamu 1928. osvojio pet zlatnih medalja. Ostaje zabeleženo da je tokom neverovatne karijere Vajsmiler postavio 67 svetskih rekorda i da je u penziju otišao kao čovek koji nije izgubio nijednu trku u kojoj je učestvovao!
Početkom 1929. je počeo da radi kao model, a dve godine kasnije potpisuje ugovor sa filmkom kompanijom MGM. Na filmu je debitovao 1932. u ostvarenju “Tarzan čovek majmun” i preko noći je postao velika zvezda.
U prvih šest filmova iz ovog serijala, partnerka mu je bila Morin O’Saliven i čuvena šimpanza Čita. Vajsmiler je Tarzana glumio u 12 ostvarenja, a pojavio se u još dvadesetak filmova.
Džoni Vajsmiler, koji se ženio pet puta (iz tih brakova je imao troje dece), preminuo je 20. januara 1984. i sahranjen je u blizini Akapulka. Džonijeva poslednja želja je bila da se tokom sahrane tri puta pusti poznati Tarzanov poklič.
(Telegraf)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BUDUĆNOST JE NA SALAŠU: Maja i Zdenko se nakon fakulteta vratili na selo, nijednog posla se ne libe, a evo koji su im SNOVI (FOTO)
Pre devet godine Maja i Zdenko Vukov skovali su plan o svom budućem životu na salašu nakon što su oboje stekli fakultetske diplome.
Misterije Fantasta: Slavonski hrast, tajni tuneli i ikona Uroša Predića
Na severu Bačke, okružen prostranim poljima i zelenim parkom, stoji dvorac Fantast – neobična građevina podignuta početkom 20. veka. Njegova istorija i legende čine ga jednim od najlepših i najtajanstvenijih zdanja u Srbiji.
Vinčanska kultura u Pločniku kod Prokuplja – tajna bakarne sekire stare 7000 godina
Pre više od sedam hiljada godina, u dolini Toplice, nedaleko od Prokuplja, u Pločniku je postojalo naselje koje je bilo deo vinčanske kulture. Upravo tu je pronađena bakarna sekira stara oko 5500 godina p.n.e, dokaz da su ljudi Balkana među prvima na svetu ovladali topljenjem metala i oblikovanjem alata.
Kako je patrijarh Arsenije poveo narod preko Dunava - put od Kosova do Karlovaca
Kraj 17. veka doneo je srpskom narodu velike nevolje, ali i jednog vođu koji ga je poveo u spas. Patrijarh Arsenije III Čarnojević poveo je desetine hiljada ljudi iz starog zavičaja u neizvesnost, upisavši se zauvek u istoriju kao pastir svoga naroda.
Instrument koji priča istoriju: Zašto gusle nisu samo muzika
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Komentari(0)