U selu Trnavci na padinama Zlatara, i danas se šapuće priča o vili koja traži obećanje – i čuva ga koncem vezanim za drvo
U Trnavcima, zaseoku koji se nalazi između Nove Varoši i Sjenice, postoji jasen sa šupljinom u kojoj se, po predanju, pojavljuje vila. Ali ne ona iz bajke – već vila koja traži tišinu, obećanje i poklon. Ko joj se obrati sa čistim srcem i ostavi konac vezan za granu, njemu će želja biti ispunjena. Ali ako obećanje ne ispuni – dolazi nemir, bolest ili gubitak. Ova legenda, iako lokalna, svedoči o dubokoj vezi između planine, ljudi i nevidljivog sveta.
Gde je drvo i kako mu se prilazi
Jasen se nalazi iznad izvora koji lokalni meštani zovu “tiha voda”. Do njega se stiže stazom koju znaju samo stariji. Prilazi se ujutru, bez reči, sa belim koncem ili trakom. Konac se veže na granu i šapatom se izgovara molitva – najčešće želja ili zavet. Ako je čisto, vila “čuje”. Ako je sebično, “šuma se zamrači”.
Možda vas zanima:
Legenda o crvenoj jabuci: Kako je voće postalo simbol ljubavi u Srbiji
Crvena jabuka, simbol ljubavi, plodnosti i lepote, ima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Ovaj jednostavan plod vekovima je bio deo običaja i rituala, često povezanih s brakom, ljubavlju i porodičnim vrednostima.
PANDORINA KUTIJA Šta je i zašto je nikako ne smemo otvarati!
Sigurno ste čuli za pojam Pandorina kutija i da se, kada neko upadne u neprilike jer je radio nešto što nije smeo, često kaže da je otvorio Pandorinu kutiju. U nastavku teksta je legenda od koje je i nastao ovaj termin.
Možda vas zanima:
Legenda o crvenoj jabuci: Kako je voće postalo simbol ljubavi u Srbiji
Crvena jabuka, simbol ljubavi, plodnosti i lepote, ima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Ovaj jednostavan plod vekovima je bio deo običaja i rituala, često povezanih s brakom, ljubavlju i porodičnim vrednostima.
PANDORINA KUTIJA Šta je i zašto je nikako ne smemo otvarati!
Sigurno ste čuli za pojam Pandorina kutija i da se, kada neko upadne u neprilike jer je radio nešto što nije smeo, često kaže da je otvorio Pandorinu kutiju. U nastavku teksta je legenda od koje je i nastao ovaj termin.
Možda vas zanima:
Legenda o crvenoj jabuci: Kako je voće postalo simbol ljubavi u Srbiji
Crvena jabuka, simbol ljubavi, plodnosti i lepote, ima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Ovaj jednostavan plod vekovima je bio deo običaja i rituala, često povezanih s brakom, ljubavlju i porodičnim vrednostima.
PANDORINA KUTIJA Šta je i zašto je nikako ne smemo otvarati!
Sigurno ste čuli za pojam Pandorina kutija i da se, kada neko upadne u neprilike jer je radio nešto što nije smeo, često kaže da je otvorio Pandorinu kutiju. U nastavku teksta je legenda od koje je i nastao ovaj termin.
Ko je vila iz Trnavaca
Vila u ovoj legendi nije nestašna ni zavodljiva. Ona ne peva, ne leči i ne pokazuje se. Ona čeka. Čajkanović bi ovu figuru protumačio kao “personifikaciju svetog drveta”, ostatak kulta drveta iz slovenske mitologije, gde duh prirode traži duhovni gest – poklon u tišini. Vila je čuvar zaveta, ne ispunjavač želja.
Priča koju zna samo selo – i ne deli se lako
Ova legenda se ne priča svakome. Ako nisi iz sela, čućeš je tek ako neko proceni da “nećeš je preneti pogrešno”. Meštani kažu da je pokušano da se stavi tabla ili oznaka – ali su je “vetrovi skinuli”. I veruje se da ko pokuša da na silu koristi drvo – ostaje mu “nemiran san dok ne odveže”.
Zavet kao tihi ugovor
Konac nije amajlija – on je zapis. Nema čvorova, nema metala, nema boja osim bele. Ako se želja ostvari, mora se vratiti i odvezati konac. Ako se zaboravi – vila uzima svoju “naknadu”. Nije kažnjavač – već podsećanje na ozbiljnost obećanja.
Danas – šupljina i dalje diše
Drvo i dalje postoji. Meštani ga ne seku, ne koriste granje, ne pale vatru u blizini. Oni koji znaju priču – kažu da šupljina miriše na osušeni dren. A kad je magla, niko ne ide gore. Jer “nije vreme da se viđa, nego da se ćuti”.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)