Crvena jabuka, simbol ljubavi, plodnosti i lepote, ima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Ovaj jednostavan plod vekovima je bio deo običaja i rituala, često povezanih s brakom, ljubavlju i porodičnim vrednostima.
Njegova uloga u srpskoj kulturi nije samo praktična već i duboko simbolična, a priča o crvenoj jabuci kao simbolu ljubavi ukorenjena je u narodnim predanjima.
Priča o kralju i crvenoj jabuci
Jedna od najpoznatijih legendi o crvenoj jabuci vezana je za srpskog kralja koji je tragao za mladoženjom za svoju ćerku. Kako bi pronašao dostojnog muškarca, kralj je organizovao takmičenje u kome je mladoženja morao da dokaže svoju snagu, mudrost i dobrotu. Pobedniku bi uručio crvenu jabuku kao znak da je izabran za mladoženju njegove ćerke. Jabuka nije bila samo nagrada, već i simbol ljubavi i zajedništva koje će uslediti u braku.
Možda vas zanima:
PANDORINA KUTIJA Šta je i zašto je nikako ne smemo otvarati!
Sigurno ste čuli za pojam Pandorina kutija i da se, kada neko upadne u neprilike jer je radio nešto što nije smeo, često kaže da je otvorio Pandorinu kutiju. U nastavku teksta je legenda od koje je i nastao ovaj termin.
LEGENDA O GOLUPCU Ljubav, ljubomora i osveta su kumovale imenu ovog srpskog dragulja!
Kao još jedan u nizu ukrasa Srbije, na desnoj obali Dunava stoji predivna srednjovekovna tvrđava Golubac. Za njeno ime vezuju se mnoge tajne i legende koje su se prenosile s kolena na koleno. Najpoznatije priče vezane za Golubačku tvrđavu govore o neuzvraćenoj ljubavi.
Možda vas zanima:
PANDORINA KUTIJA Šta je i zašto je nikako ne smemo otvarati!
Sigurno ste čuli za pojam Pandorina kutija i da se, kada neko upadne u neprilike jer je radio nešto što nije smeo, često kaže da je otvorio Pandorinu kutiju. U nastavku teksta je legenda od koje je i nastao ovaj termin.
LEGENDA O GOLUPCU Ljubav, ljubomora i osveta su kumovale imenu ovog srpskog dragulja!
Kao još jedan u nizu ukrasa Srbije, na desnoj obali Dunava stoji predivna srednjovekovna tvrđava Golubac. Za njeno ime vezuju se mnoge tajne i legende koje su se prenosile s kolena na koleno. Najpoznatije priče vezane za Golubačku tvrđavu govore o neuzvraćenoj ljubavi.
Možda vas zanima:
PANDORINA KUTIJA Šta je i zašto je nikako ne smemo otvarati!
Sigurno ste čuli za pojam Pandorina kutija i da se, kada neko upadne u neprilike jer je radio nešto što nije smeo, često kaže da je otvorio Pandorinu kutiju. U nastavku teksta je legenda od koje je i nastao ovaj termin.
LEGENDA O GOLUPCU Ljubav, ljubomora i osveta su kumovale imenu ovog srpskog dragulja!
Kao još jedan u nizu ukrasa Srbije, na desnoj obali Dunava stoji predivna srednjovekovna tvrđava Golubac. Za njeno ime vezuju se mnoge tajne i legende koje su se prenosile s kolena na koleno. Najpoznatije priče vezane za Golubačku tvrđavu govore o neuzvraćenoj ljubavi.
Crvena jabuka u svadbenim običajima
U srpskim svadbenim običajima crvena jabuka imala je važnu ulogu. Mladić bi često nosio jabuku kao dar devojci koju je želeo da zaprosi. Ako bi devojka prihvatila jabuku, to je značilo da pristaje na brak. Jabuka je tako postala simbol pristanka, ali i blagoslova za srećan i plodan brak.
Na svadbama, jabuka bi se postavljala na čelo svadbene povorke ili bi mladoženja gađao jabuku postavljenu na visoko drvo ili kuću mlade. Pogađanje jabuke simbolizovalo je njegovu spremnost da preuzme odgovornost i zaštiti svoju buduću porodicu.
Shutterstock
Simbol plodnosti i života
Crvena boja jabuke simbolizovala je krv, život i plodnost. U mnogim krajevima Srbije, jabuka bi se darivala mladencima kao blagoslov za bogatstvo i zdravlje potomstva. Takođe, jabuke su često deljene deci i gostima na kraju svadbe, kao simbol zajedništva i prosperiteta.
Jabuka u narodnim pesmama i pričama
Motiv crvene jabuke često se javlja u narodnim pesmama i pričama, gde simbolizuje čežnju, neispunjenu ljubav ili idealnu lepotu. U pesmama, jabuka je često upoređivana s rumenim obrazima devojke ili kao dar koji spaja dvoje zaljubljenih.
Primer iz narodne pesme:
"Devojka ružu brala,
Crvenu jabuku dala.
Mlad momak dar prihvatio,
Večnu ljubav obećao."
Moderna simbolika crvene jabuke
Iako su mnogi tradicionalni običaji danas zaboravljeni, crvena jabuka ostala je simbol ljubavi i lepote. Često se koristi u umetnosti, kao motiv na svadbenim dekoracijama, ili u savremenim ritualima koji spajaju tradiciju i moderni svet. Njena univerzalnost leži u jednostavnosti – simbolika ljubavi i plodnosti ostaje nepromenjena kroz vekove.
Zašto baš jabuka?
Jabuka, kao simbol, prisutna je u mnogim kulturama, od biblijskih priča do grčke mitologije. U srpskom folkloru, crvena jabuka dobija specifičan kontekst kroz običaje i legende koje su blisko povezane sa životom u zajednici, prirodom i ljubavlju. Njena dostupnost i simbolika savršenstva učinile su je idealnim simbolom emocija i povezanosti.
Pouka legende
Legenda o crvenoj jabuci nas podseća na važnost ljubavi, poštovanja i zajedništva. U vremenu kada su običaji imali dublje značenje, jedan jednostavan plod bio je nosilac poruka koje su spajale porodice i zajednice. Danas, crvena jabuka ostaje simbol ne samo ljubavi između dvoje ljudi, već i poštovanja prema tradiciji i vrednostima koje nas povezuju.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)