Šesti „Uskršnji bazar“ održava se u Pančevu od 6. do 12. aprila. Ispred Kulturnog centra, postavljene su tezge za izlagače na kojima se mogu naći ručni radovi i dekoracije sa temom Vaskrsa, kao i mnogobrojne ukusne domaće đakonije.
Udruženje žena „Pančevke“ su organizatori manifestacije. Predsednica tog udruženja, Snežana Marjanov, je izjavila da je zadovoljna time što se iz godine u godinu manifestacija širi.
- Ovo polako prelazi u tradicionalnu manifestaciju – rekla je ona i dodala:
- Ove godine smo imali preko 50 izlagača, 20 udruženja i 30 samostalnih izlagača.
Možda vas zanima:
KADA JE VASKRS? Evo kada je najradosniji hrišćanski praznik ove godine
Ovo je dan kada se svi zbližavamo sa voljenima, praštamo dragim ljudima, zaboravljamo loše i uživamo u miru koji donosi ovaj prelepi praznik.
Možda vas zanima:
KADA JE VASKRS? Evo kada je najradosniji hrišćanski praznik ove godine
Ovo je dan kada se svi zbližavamo sa voljenima, praštamo dragim ljudima, zaboravljamo loše i uživamo u miru koji donosi ovaj prelepi praznik.
Možda vas zanima:
KADA JE VASKRS? Evo kada je najradosniji hrišćanski praznik ove godine
Ovo je dan kada se svi zbližavamo sa voljenima, praštamo dragim ljudima, zaboravljamo loše i uživamo u miru koji donosi ovaj prelepi praznik.
Možda vas zanima:
KADA JE VASKRS? Evo kada je najradosniji hrišćanski praznik ove godine
Ovo je dan kada se svi zbližavamo sa voljenima, praštamo dragim ljudima, zaboravljamo loše i uživamo u miru koji donosi ovaj prelepi praznik.
Možda vas zanima:
KADA JE VASKRS? Evo kada je najradosniji hrišćanski praznik ove godine
Ovo je dan kada se svi zbližavamo sa voljenima, praštamo dragim ljudima, zaboravljamo loše i uživamo u miru koji donosi ovaj prelepi praznik.
Svake godine tokom manifestacije za najmlađe se održavaju i razne radionice. Prošle godine u pitanju je bilo oslikavanje jaja, a ove godine su deca crtala uskršnje motive na staklu. U sklopu manifestacije, održan je folklor KUD-a „Čigra“ sa učesnicima različitih uzrasta.
- Mi se ovim trudimo da sačuvamo našu kulturu i tradiciju – nastavlja Snežana. -Učimo decu da poštuju običaje vezane za praznike i da na njih prenesemo taj značaj i vrednost, kao i da ne gube svoj identitet. Učimo decu da farbaju jaja na stare načine, poput lukovine ili ocrtavanja voskom. Mi smo učili od naših mama i baka, i idemo u korak sa vremenom, ali se i trudimo da zadržimo tradiciju.
- Pored ove manifestacije, naše udruženje organizuje i druge, pa po tome prepoznajemo da je naš narod zaista toga željan. Nikad se nije desilo da nema posetioca i iz godine u godinu sve ih je više – istakla je Snežana, koja je ponosna na svoje sugrađane i način na koji Pančevo svake godine slavi praznike.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
RODNA KUĆA STEPE STEPANOVIĆA: Jedan od najistaknutijih srpskih vojvoda u vojničke pohode krenuo iz Kumodraža (VIDEO)
Kuća u kojoj se rodio jedan od najpoznatijih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, nalazi se u Kumodražu i potiče iz sredine XIX veka.
Često se opredeljuju za njih – ovo su srpska imena popularna u Španiji!
Stara srpska imena skoro da su zaboravljena kod nas, pa roditelji sa ovih prostora sve više svojoj deci daju internacionalna imena. To rade sa obrazloženjem kako bi se njihva deca lakše uklopila u nekoj stranoj zemlji, ako sreću žele da potraže "preko grane".
Komentari(0)