Ovo je dan kada se svi zbližavamo sa voljenima, praštamo dragim ljudima, zaboravljamo loše i uživamo u miru koji donosi ovaj prelepi praznik.
Uskrs svake godine menja svoj datum, nazivaju ga i ''pokretnim'' praznikom, ali uvek pada i obeležava se na isti dan- nedeljom. Datum kada će pasti Uskrs, iz godine u godinu, računa proračunima na osnovu astronomskog merenja, odnosno korišćenjem crkvenog kalendara. Pravoslavni Uskrs nikada ne pada pre 4. aprila i nikada nije nakon 8. maja.
Veliki Petak se obeležava na poseban način, i podrazumeva tužan dan jer je to dan kada je Isus razapet. Tog dana nema službe u crkvama, i zvona ne zvone. Na Veliki petak se posti, jede se samo hleb i voda, i farbaju se jaja najčešće crvene boje koje označavaju Isusovu krv.
Možda vas zanima:
USKRŠNJI BAZAR U PANČEVU KAO ČUVANJE TRADICIJE "Učimo decu da poštuju naše običaje"
Šesti „Uskršnji bazar“ održava se u Pančevu od 6. do 12. aprila. Ispred Kulturnog centra, postavljene su tezge za izlagače na kojima se mogu naći ručni radovi i dekoracije sa temom Vaskrsa, kao i mnogobrojne ukusne domaće đakonije.
Možda vas zanima:
USKRŠNJI BAZAR U PANČEVU KAO ČUVANJE TRADICIJE "Učimo decu da poštuju naše običaje"
Šesti „Uskršnji bazar“ održava se u Pančevu od 6. do 12. aprila. Ispred Kulturnog centra, postavljene su tezge za izlagače na kojima se mogu naći ručni radovi i dekoracije sa temom Vaskrsa, kao i mnogobrojne ukusne domaće đakonije.
Možda vas zanima:
USKRŠNJI BAZAR U PANČEVU KAO ČUVANJE TRADICIJE "Učimo decu da poštuju naše običaje"
Šesti „Uskršnji bazar“ održava se u Pančevu od 6. do 12. aprila. Ispred Kulturnog centra, postavljene su tezge za izlagače na kojima se mogu naći ručni radovi i dekoracije sa temom Vaskrsa, kao i mnogobrojne ukusne domaće đakonije.
Pravoslavni Uskrs 2023. godine pada 16.04.2023. dok katolički Uskrs pada 09.04.2023. godine.
Foto: Rina
Nedeljom kada slavimo Uskrs, sprema se bogata porodična trpeza i tog dana cela porodica je na okupu. Dečica u dvorištu nalaze paketiće koje im je zeka ostavio, mada je ovo više katolički običaj, a ukućani se međusobno tucaju jajima. Takođe, ukoliko neko uđe u kuću nenajavljen tog dana, prvo mu se daje jaje na poklon, pa tek onda hrana i piće.
Ovo je dan kada se svi zbližavamo sa voljenima, praštamo dragim ljudima, zaboravljamo loše i uživamo u miru koji donosi ovaj prelepi praznik.
Neradni dani u Srbiji povodom državnih i verskih praznika, za Uskrs padaju počevši od Velikog petka 14.aprila, uključujući 15., 16.-dan Uskrsa, i 17.april.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Komentari(0)