ZAŠTO SE NA VASKRS JEDU JAJA? Od kad negujemo ovu tradiciju i odakle nam dolazi ovaj dugogodišnji običaj
Gotovo da ne postoji domaćinstvo koje na Vaskrs ne praktikuje šarena kuvana jaja na svojoj trpezi.
Jedenje jaja za Uskrs povezano je sa hrišćanskom istorijom, piše britanski San.
Tokom šest nedelja posta, hrišćani su se odrekli konzumacije svih životinjskih proizvoda, što je uključivalo sve mlečne proizvode i jaja. Današnja čokoladna jaja su zabavna kombinacija religijskog običaja i slatkiša koji deca vole. Ali, zašto baš jaja?
Gotovo da ne postoji domaćinstvo koje na Vaskrs ne praktikuje šarena kuvana jaja na svojoj trpezi.
Možda vas zanima:
Kakva sudbinu čeka osobe rođene na Vaskrs? Prema starom verovanju Bog im je dao važan zadatak, ako bi krenuli lošim putem, na sebe bi navlačili gnev Gospoda
Naši stari su verovali da osobe koje su rođene na Vaskrs imaju velike šanse da u budućnosti postanu poznate i uticajne ličnosti koje će pratiti dobar glas!
USKRS PADA NA ISTI DAN Pogledajte kako su u Srbiji slavili katolici i pravoslavci: Običaji se razlikuju, a jedno je bitno
Vernici pravoslavne i katoličke veroispovesti danas proslavljaju Uskrs, najradosniji hrišćanski praznik, a i jedni i drugi drže se tradicionalnih običaja. Brojna su verovanja i običaji koji se poštuju za vreme Vaskrsa i ona, čini se, variraju od porodice do porodice.
Možda vas zanima:
Kakva sudbinu čeka osobe rođene na Vaskrs? Prema starom verovanju Bog im je dao važan zadatak, ako bi krenuli lošim putem, na sebe bi navlačili gnev Gospoda
Naši stari su verovali da osobe koje su rođene na Vaskrs imaju velike šanse da u budućnosti postanu poznate i uticajne ličnosti koje će pratiti dobar glas!
USKRS PADA NA ISTI DAN Pogledajte kako su u Srbiji slavili katolici i pravoslavci: Običaji se razlikuju, a jedno je bitno
Vernici pravoslavne i katoličke veroispovesti danas proslavljaju Uskrs, najradosniji hrišćanski praznik, a i jedni i drugi drže se tradicionalnih običaja. Brojna su verovanja i običaji koji se poštuju za vreme Vaskrsa i ona, čini se, variraju od porodice do porodice.
Možda vas zanima:
Kakva sudbinu čeka osobe rođene na Vaskrs? Prema starom verovanju Bog im je dao važan zadatak, ako bi krenuli lošim putem, na sebe bi navlačili gnev Gospoda
Naši stari su verovali da osobe koje su rođene na Vaskrs imaju velike šanse da u budućnosti postanu poznate i uticajne ličnosti koje će pratiti dobar glas!
USKRS PADA NA ISTI DAN Pogledajte kako su u Srbiji slavili katolici i pravoslavci: Običaji se razlikuju, a jedno je bitno
Vernici pravoslavne i katoličke veroispovesti danas proslavljaju Uskrs, najradosniji hrišćanski praznik, a i jedni i drugi drže se tradicionalnih običaja. Brojna su verovanja i običaji koji se poštuju za vreme Vaskrsa i ona, čini se, variraju od porodice do porodice.
Jaja su bila simbol života i plodnosti. Hrišćani su prihvatili jaja kao simbol uskrsnuća Isusa.
Uskrsnuće je simbolizovano kroz ljusku jajeta, koja predstavlja grobnicu u kojoj je bio, dok pile koje izlazi iz ljuske predstavlja samog Isusa koji je izašao iz grobnice.
Tradicija jedenja jaja takođe ima praktičnu funkciju. Pošto su se hrišćani odrekli svih životinjskih proizvoda, ali kokoške su i dalje snosile jaja. Zato su ih ljudi kuvali i ukrašavali bojama i onda kasnije na Uskrs jeli.
Odluka za praznovanje ovog dana donesena je zaslugom svetog cara Konstantina i koristi se u hrišćanskom svetu već 17 vekova, a najvažnije je sledeće: Uskrs se uvek slavi nakon prolećne ravnodnevnice u sedmici posle punog meseca (20. odnosno 21. marta), posle jevrejskog prolećnog praznika Pashe i uslov je da se slavi u nedelju. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja (pre Blagovesti i posle Đurđevdana).
Jedan od najstarijih hrišćanskih običaja za Uskrs je farbanje jaja ujutru na Veliki petak.
Bojena jaja se pominju prvi put u 12. veku, a kod nas tek negde u 16. veku i običaj je da se prvo jaje farba u crvenu boju, u spomen na nevino prolivenu krv i vaskrsenje Hristovo, a takođe je simbol radosti i života.
(nsuzivo.rs, istorijski zabavnik)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Komentari(0)