U narodu postoji verovanje da Kneževa kletva još nije skinuta sa srpskog naroda. Iako se u smatra da kletva važi do šestog kolena, a da je sedmo oslobođeno, Lazareva kletva je trajna, zavetna i univerzalna.
Kletva je, kao verbalna osveta, upozorenje poznata u skoro svim narodima. U nekim običajima ima propratne rituale, ali uvek značaj kletve zavisi od onoga ko je izgovori. Jaka kletva ako je izgovori jaka ličnost.
U srpskoj istoriji, kletva Kneza Lazara Hrebeljanovića jedna je od navažnijih i najsnažnijih. Izgovorena kao poziv srpskim junacima da učestvuju u Kosovskom boju, na Vidovdan, 1389. godine, zabeležena je u dve epske pesme Kosovskog ciklusa.
U pesmi „Musić Stevan“, kletva glasi ovako:
Možda vas zanima:
“Kakvi civili dođavola? To je sve srpsko maslo! Uništi cilj!”: Ovo su transkripti najvećeg NATO zločina na Kosovu kako je pilot spržio kolonu sa decom i starcima
NATO je, u početku, besramno krivio vojsku SRJ za ovaj monstruozni zločin
NAJPOZNATIJI SRPSKI ISTORIČARI TVRDE Evo kako bi Srbi danas živeli da je knez Lazar pobedio u Kosovskom boju!
Dvojica srpskih istoričara, dr Čedomir Antić i dr Predrag Marković zamišljaju kako bi izgledali Srbija, Balkan i Evropa da su vojske srpskih vladara ostvarile pobede u bitkama na Marici i na Kosovu.
Možda vas zanima:
“Kakvi civili dođavola? To je sve srpsko maslo! Uništi cilj!”: Ovo su transkripti najvećeg NATO zločina na Kosovu kako je pilot spržio kolonu sa decom i starcima
NATO je, u početku, besramno krivio vojsku SRJ za ovaj monstruozni zločin
NAJPOZNATIJI SRPSKI ISTORIČARI TVRDE Evo kako bi Srbi danas živeli da je knez Lazar pobedio u Kosovskom boju!
Dvojica srpskih istoričara, dr Čedomir Antić i dr Predrag Marković zamišljaju kako bi izgledali Srbija, Balkan i Evropa da su vojske srpskih vladara ostvarile pobede u bitkama na Marici i na Kosovu.
Možda vas zanima:
“Kakvi civili dođavola? To je sve srpsko maslo! Uništi cilj!”: Ovo su transkripti najvećeg NATO zločina na Kosovu kako je pilot spržio kolonu sa decom i starcima
NATO je, u početku, besramno krivio vojsku SRJ za ovaj monstruozni zločin
NAJPOZNATIJI SRPSKI ISTORIČARI TVRDE Evo kako bi Srbi danas živeli da je knez Lazar pobedio u Kosovskom boju!
Dvojica srpskih istoričara, dr Čedomir Antić i dr Predrag Marković zamišljaju kako bi izgledali Srbija, Balkan i Evropa da su vojske srpskih vladara ostvarile pobede u bitkama na Marici i na Kosovu.
„Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
A ne doš`o na boj na Kosovo:
Ne imao od srca poroda,
Ni muškoga, ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
Rujno vino, ni šenica bela!
Rđom kap`o, dok mu je kolena!“
Tačnije, tako je Musić Stevan preneo svojoj ljubi da je rekao Knez Lazar na večeri.
U pesmi „Kneževa večera“, direktna kletva je kraća:
„Ko ne dođe na boj na Kosovo,
Od ruke mu ništa ne rodilo:
Ni u polju bjelica pšenica,
Ni u brdu vinova lozica!“
U narodu postoji verovanje da Kneževa kletva još nije skinuta sa srpskog naroda. Iako se u smatra da kletva važi do šestog kolena, a da je sedmo oslobođeno, Lazareva kletva je trajna, zavetna i univerzalna.
U narodu se odomaćio strah od strah od Lazareve kletve i želja da se oslobodi posledica. Kada je nakon Drugog balkanskog rata srpska vojska 1913. godine dočekana u Beogradu kao pobednik, na trijumfalnim kapijama kroz koje je prolazio defile bile su ispisane poruke. Na jednoj je pisalo: „Bjeđi grda kletvo s roda, zavet Srbi isuniše!“
Kneževa kletva iz pesme „Musić Sevan“ je urezana na spomeniku kosovskim junacima na Gazimestanu. Doduše, izostavljen je drugi stih.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Komentari(0)