U narodu postoji verovanje da Kneževa kletva još nije skinuta sa srpskog naroda. Iako se u smatra da kletva važi do šestog kolena, a da je sedmo oslobođeno, Lazareva kletva je trajna, zavetna i univerzalna.
Kletva je, kao verbalna osveta, upozorenje poznata u skoro svim narodima. U nekim običajima ima propratne rituale, ali uvek značaj kletve zavisi od onoga ko je izgovori. Jaka kletva ako je izgovori jaka ličnost.
U srpskoj istoriji, kletva Kneza Lazara Hrebeljanovića jedna je od navažnijih i najsnažnijih. Izgovorena kao poziv srpskim junacima da učestvuju u Kosovskom boju, na Vidovdan, 1389. godine, zabeležena je u dve epske pesme Kosovskog ciklusa.
U pesmi „Musić Stevan“, kletva glasi ovako:
Možda vas zanima:
“Kakvi civili dođavola? To je sve srpsko maslo! Uništi cilj!”: Ovo su transkripti najvećeg NATO zločina na Kosovu kako je pilot spržio kolonu sa decom i starcima
NATO je, u početku, besramno krivio vojsku SRJ za ovaj monstruozni zločin
NAJPOZNATIJI SRPSKI ISTORIČARI TVRDE Evo kako bi Srbi danas živeli da je knez Lazar pobedio u Kosovskom boju!
Dvojica srpskih istoričara, dr Čedomir Antić i dr Predrag Marković zamišljaju kako bi izgledali Srbija, Balkan i Evropa da su vojske srpskih vladara ostvarile pobede u bitkama na Marici i na Kosovu.
Možda vas zanima:
“Kakvi civili dođavola? To je sve srpsko maslo! Uništi cilj!”: Ovo su transkripti najvećeg NATO zločina na Kosovu kako je pilot spržio kolonu sa decom i starcima
NATO je, u početku, besramno krivio vojsku SRJ za ovaj monstruozni zločin
NAJPOZNATIJI SRPSKI ISTORIČARI TVRDE Evo kako bi Srbi danas živeli da je knez Lazar pobedio u Kosovskom boju!
Dvojica srpskih istoričara, dr Čedomir Antić i dr Predrag Marković zamišljaju kako bi izgledali Srbija, Balkan i Evropa da su vojske srpskih vladara ostvarile pobede u bitkama na Marici i na Kosovu.
Možda vas zanima:
“Kakvi civili dođavola? To je sve srpsko maslo! Uništi cilj!”: Ovo su transkripti najvećeg NATO zločina na Kosovu kako je pilot spržio kolonu sa decom i starcima
NATO je, u početku, besramno krivio vojsku SRJ za ovaj monstruozni zločin
NAJPOZNATIJI SRPSKI ISTORIČARI TVRDE Evo kako bi Srbi danas živeli da je knez Lazar pobedio u Kosovskom boju!
Dvojica srpskih istoričara, dr Čedomir Antić i dr Predrag Marković zamišljaju kako bi izgledali Srbija, Balkan i Evropa da su vojske srpskih vladara ostvarile pobede u bitkama na Marici i na Kosovu.
„Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
A ne doš`o na boj na Kosovo:
Ne imao od srca poroda,
Ni muškoga, ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
Rujno vino, ni šenica bela!
Rđom kap`o, dok mu je kolena!“
Tačnije, tako je Musić Stevan preneo svojoj ljubi da je rekao Knez Lazar na večeri.
U pesmi „Kneževa večera“, direktna kletva je kraća:
„Ko ne dođe na boj na Kosovo,
Od ruke mu ništa ne rodilo:
Ni u polju bjelica pšenica,
Ni u brdu vinova lozica!“
U narodu postoji verovanje da Kneževa kletva još nije skinuta sa srpskog naroda. Iako se u smatra da kletva važi do šestog kolena, a da je sedmo oslobođeno, Lazareva kletva je trajna, zavetna i univerzalna.
U narodu se odomaćio strah od strah od Lazareve kletve i želja da se oslobodi posledica. Kada je nakon Drugog balkanskog rata srpska vojska 1913. godine dočekana u Beogradu kao pobednik, na trijumfalnim kapijama kroz koje je prolazio defile bile su ispisane poruke. Na jednoj je pisalo: „Bjeđi grda kletvo s roda, zavet Srbi isuniše!“
Kneževa kletva iz pesme „Musić Sevan“ je urezana na spomeniku kosovskim junacima na Gazimestanu. Doduše, izostavljen je drugi stih.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Brankovo pismo Milici: Ljubavna priča koja je ostala neuzvraćena
Kako je mladalačka zaljubljenost Branka Radičevića nadživela osećanja i postala deo srpske književnosti
Prelo u Sremu: Noć kada se prela vuna i sklapala prijateljstva
Običaj zimskih okupljanja uz ognjište, pesmu i priču koji je grejao i kuću i dušu
Knez Lazar i krstasti šlem: Istina i mit o simbolu Kosovskog boja
Priča o najprepoznatljivijem ratnom znaku srednjovekovne Srbije
Kako je Mira Stupica osvojila beogradsku publiku prvom rečenicom na sceni
Debi legendarne glumice koji je obeležio jedno pozorišno doba
"Dobro je pio, mrzeo je Tita i Čkalju" Udovica Pavla Vuisića otkrila njegovo pravo lice: Pretukao Miju Aleksića zbog nje, pa zajedno glumili
Otkrivamo nepoznate priče iz života Pavla Vuisića – od velike ljubavi sa Mirjanom, sukoba sa kolegama, do susreta sa Titom i netrpeljivosti prema Čkalji.
Komentari(0)