SUTRA SE SLAVI SVETI JOVAN: Jedna od najvećih slava kod Srba, a evo koje bi običaje trebalo da ispoštujemo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Svetog Jovana Krstitelja - slavu brojnih kuća u Srbiji
Prema starom hrišćanskom predanju, Jovan je rođen pola godine pre Isusa Hrista. Otac mu je bio judejski sveštenik Zaharija, majka Jelisaveta
Prema Novom zavetu njegovi roditelji dugo nisu mogli da imaju dece, pa je zavladala velika radost kada su konačno postali roditelji i dobili sina. Od samog detinjstva, po učenju roditelja, bio je okrenut pravoslavlju.
Jovan Krstitelj je vršio obredna kupanja na reci Jordan, gde je krstio i Isusa Hrista, a prethodno najavio njegov dolazak krštvavajući i okupljajući nove vernike.
Možda vas zanima:
CRVENO NIKAKO NE JEDITE I NE PIJTE: Danas je Sveti Jovan - koje običaje moramo da ispoštujemo?
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog Jovana Krstitelja
Slavimo SVETOG RAVNAAPOSTOLSKOG AVERKIJA JERAPOLJSKOG: Vernici treba da izgovore sledeće molitvu
U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom
Možda vas zanima:
CRVENO NIKAKO NE JEDITE I NE PIJTE: Danas je Sveti Jovan - koje običaje moramo da ispoštujemo?
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog Jovana Krstitelja
Slavimo SVETOG RAVNAAPOSTOLSKOG AVERKIJA JERAPOLJSKOG: Vernici treba da izgovore sledeće molitvu
U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom
Možda vas zanima:
CRVENO NIKAKO NE JEDITE I NE PIJTE: Danas je Sveti Jovan - koje običaje moramo da ispoštujemo?
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog Jovana Krstitelja
Slavimo SVETOG RAVNAAPOSTOLSKOG AVERKIJA JERAPOLJSKOG: Vernici treba da izgovore sledeće molitvu
U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom
Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bogojavljenja, crkva je posvetila dan nakon Bogojavljenja upravo njemu.
Za ruku svetog Jovana priča se da je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.
Naši preci su verovali da se baš na dan Svetog Jovana dešavaju razna čuda uz pomoć ovog svetitelja, pa otud potiče mnoštvo narodnih običaja. Na Jovanjdan vernici, koliko god da to mogu da ispoštuju, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na Jovanovo stradanje. Deci se na ovaj dan ne daje ništa što je crvene boje, a takođe se ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.
U narodu postoji običaj da se ljudi na Svetog Jovana bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici. Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)