VREDNA DELA SRPSKE ISTORIJE I KULTURE u Preobraženskoj crkvi u Pančevu: Čudesni ikonostas čuvenog slikara Uroša Predića (FOTO)
Hram koji je sada pod zaštitom Zavoda za spomenike oduvek je bio izuzetno značajan za našu eparhiju, za duhovni i materijalni razvoj grada, rekao je za Alo! otac Branko Božić.
Na mestu gde je u Pančevu u 18. veku stajala crkva-brvnara sagrađen je Hram preobraženja Hristovog - biser crkvene arhitekture i umetnosti novijeg doba. Ovu crkvu gradili su i ukrašavali značajni majstori poslednje četvrtine 19. veka, a najznačajniji među njima su arhitekta Svetozar Ivačković i slikari Uroš Predić i Stevan Aleksić.
Prva je građevina tog tipa u Vojvodini nastala kao ideja da se uspostavi kontinuitet sa srednjovekovnim srpskim graditeljstvom. To je jednobrodna crkva krstoobrazne osnove sa kupolom monumentalne veličine (520 m2) i visokim zvonikom (41 m). Lanterna na kupoli visoka je sedam metara sa pozlaćenim krstom i nema je nijedan drugi pravoslavni hram. Do današnjeg dana unutrašnjost crkve nije dirana.
- Podstaknuti nagonom za duhovnim životom, građani ovog naselja sagradili su ovaj velelepni hram na temeljima crkve-brvnare, i to je jedan od prvih koji je u našoj eparhiji sagrađen u vizantijskom stilu. Početkom 20. veka 1906. godine osveštao ga je prota Vasa Živković - rekao je za Alo! otac Branko Božić, koji tu živi i radi sa svoja dva brata saslužitelja, ocem Željkom Mladenovićem i jerejom Velimirom Birmancem.
Možda vas zanima:
REZERVAT PRIRODE NADOMAK BEOGRADA Pobegnite od gradske buke u pravi mali raj na Dunavu (FOTO)
Poznata je kao ostatak plavnih šuma koje su nekada dominirale dunavskim adama.
NASLEĐE DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA U ovom manastiru bili su zatočeni patrijarh Gavrilo Dožić i čuveni vladika Nikolaj Velimirović
Manastir se ominje u mnogim ranim dokumentima i pretstavlja jedan od najstarijih arheoloških spomenika Pančeva.
Možda vas zanima:
REZERVAT PRIRODE NADOMAK BEOGRADA Pobegnite od gradske buke u pravi mali raj na Dunavu (FOTO)
Poznata je kao ostatak plavnih šuma koje su nekada dominirale dunavskim adama.
NASLEĐE DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA U ovom manastiru bili su zatočeni patrijarh Gavrilo Dožić i čuveni vladika Nikolaj Velimirović
Manastir se ominje u mnogim ranim dokumentima i pretstavlja jedan od najstarijih arheoloških spomenika Pančeva.
Možda vas zanima:
REZERVAT PRIRODE NADOMAK BEOGRADA Pobegnite od gradske buke u pravi mali raj na Dunavu (FOTO)
Poznata je kao ostatak plavnih šuma koje su nekada dominirale dunavskim adama.
NASLEĐE DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA U ovom manastiru bili su zatočeni patrijarh Gavrilo Dožić i čuveni vladika Nikolaj Velimirović
Manastir se ominje u mnogim ranim dokumentima i pretstavlja jedan od najstarijih arheoloških spomenika Pančeva.
Možda vas zanima:
REZERVAT PRIRODE NADOMAK BEOGRADA Pobegnite od gradske buke u pravi mali raj na Dunavu (FOTO)
Poznata je kao ostatak plavnih šuma koje su nekada dominirale dunavskim adama.
NASLEĐE DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA U ovom manastiru bili su zatočeni patrijarh Gavrilo Dožić i čuveni vladika Nikolaj Velimirović
Manastir se ominje u mnogim ranim dokumentima i pretstavlja jedan od najstarijih arheoloških spomenika Pančeva.
Božićna poslanica sveštenika Branka Božića
Možda vas zanima:
REZERVAT PRIRODE NADOMAK BEOGRADA Pobegnite od gradske buke u pravi mali raj na Dunavu (FOTO)
Poznata je kao ostatak plavnih šuma koje su nekada dominirale dunavskim adama.
NASLEĐE DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA U ovom manastiru bili su zatočeni patrijarh Gavrilo Dožić i čuveni vladika Nikolaj Velimirović
Manastir se ominje u mnogim ranim dokumentima i pretstavlja jedan od najstarijih arheoloških spomenika Pančeva.
Možda vas zanima:
REZERVAT PRIRODE NADOMAK BEOGRADA Pobegnite od gradske buke u pravi mali raj na Dunavu (FOTO)
Poznata je kao ostatak plavnih šuma koje su nekada dominirale dunavskim adama.
NASLEĐE DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA U ovom manastiru bili su zatočeni patrijarh Gavrilo Dožić i čuveni vladika Nikolaj Velimirović
Manastir se ominje u mnogim ranim dokumentima i pretstavlja jedan od najstarijih arheoloških spomenika Pančeva.
Foto: Alo/Ognjen Radošević
Možda vas zanima:
REZERVAT PRIRODE NADOMAK BEOGRADA Pobegnite od gradske buke u pravi mali raj na Dunavu (FOTO)
Poznata je kao ostatak plavnih šuma koje su nekada dominirale dunavskim adama.
NASLEĐE DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA U ovom manastiru bili su zatočeni patrijarh Gavrilo Dožić i čuveni vladika Nikolaj Velimirović
Manastir se ominje u mnogim ranim dokumentima i pretstavlja jedan od najstarijih arheoloških spomenika Pančeva.
Možda vas zanima:
REZERVAT PRIRODE NADOMAK BEOGRADA Pobegnite od gradske buke u pravi mali raj na Dunavu (FOTO)
Poznata je kao ostatak plavnih šuma koje su nekada dominirale dunavskim adama.
NASLEĐE DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA U ovom manastiru bili su zatočeni patrijarh Gavrilo Dožić i čuveni vladika Nikolaj Velimirović
Manastir se ominje u mnogim ranim dokumentima i pretstavlja jedan od najstarijih arheoloških spomenika Pančeva.
Možda vas zanima:
REZERVAT PRIRODE NADOMAK BEOGRADA Pobegnite od gradske buke u pravi mali raj na Dunavu (FOTO)
Poznata je kao ostatak plavnih šuma koje su nekada dominirale dunavskim adama.
NASLEĐE DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA U ovom manastiru bili su zatočeni patrijarh Gavrilo Dožić i čuveni vladika Nikolaj Velimirović
Manastir se ominje u mnogim ranim dokumentima i pretstavlja jedan od najstarijih arheoloških spomenika Pančeva.
Možda vas zanima:
REZERVAT PRIRODE NADOMAK BEOGRADA Pobegnite od gradske buke u pravi mali raj na Dunavu (FOTO)
Poznata je kao ostatak plavnih šuma koje su nekada dominirale dunavskim adama.
NASLEĐE DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA U ovom manastiru bili su zatočeni patrijarh Gavrilo Dožić i čuveni vladika Nikolaj Velimirović
Manastir se ominje u mnogim ranim dokumentima i pretstavlja jedan od najstarijih arheoloških spomenika Pančeva.
Možda vas zanima:
REZERVAT PRIRODE NADOMAK BEOGRADA Pobegnite od gradske buke u pravi mali raj na Dunavu (FOTO)
Poznata je kao ostatak plavnih šuma koje su nekada dominirale dunavskim adama.
NASLEĐE DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA U ovom manastiru bili su zatočeni patrijarh Gavrilo Dožić i čuveni vladika Nikolaj Velimirović
Manastir se ominje u mnogim ranim dokumentima i pretstavlja jedan od najstarijih arheoloških spomenika Pančeva.
Želeo bih da pozdravim sve vaše čitaoce radosnim pozdravom Mir Božji!
Hristos se rodi!
Da vreme koje smo od Gospoda dobili da živimo ovde na zemlji iskoristimo na najbolji mogući način.
Danas, kada smo zapljusnuti raznoraznim problemima i iskušenjima koja svakodnevnica donosi budemo iznad toga i živimo životom Svetog jevanđelja da sve ono što činimo sebi činimo i drugima, da sve ono što ne želimo sebi to ne radimo ni drugima.
Da živimo i pustimo druge da žive!
- Hram je oduvek bio izuzetno značajan za našu eparhiju, za duhovni i materijalni razvoj grada. U njemu se nalaze i izuzetne vrednosti. Pre svega, tu je ikonostas koji je oslikao Pančevac, čuveni slikar Uroš Predić, a freske na zidovima su delo takođe poznatog slikara tog vremena Stevana Aleksića, i, mada malobrojne, predstavljaju vredna umetnička dela - kaže otac Branko.
Pri hramu postoji biblioteka sa 15.000 knjiga, od kojih su 2.500 na nemačkom i latinskom jeziku.
- U sklopu ovog hrama je i visoki zvonik koji je pod zaštitom Zavoda za spomenike. Zub vremena ga je nagrizao, pa je Zavod odlučio da zvonik u potpunosti obnovi - ispričao nam je otac Branko.
Poziv vernom narodu
Nakon što su završene restauracije ikonostasa i zvonika, na red su došla i zvona.
- Ne možemo ništa sami, pa smo pozvali verni narod da se uključi u akciju elektrifikacije zvona koja su veoma važna za ovaj hram i duhovni život. S blagoslovom Njegovog preosveštenstva episkopa banatskog Nikanora, počeli smo akciju prikupljanja sredstava za elektrificiraju zvona. Ko je u mogućnosti sredstva može doneti lično u hram ili uplatiti na žiro-račun Hrama Svetog preobraženja Gospodnjeg u Pančevu, Dimitrija Tucovića 73 - pozvao je otac Branko. Broj računa za donacije je: 205-0000000143517-23.
Na tom svetom mestu će danas u 15 časova biti osvećen badnjak, a u ponoć biće održana Sveta liturgija.
- Proslava Božića u ovom vremenu i prostoru koji uopšte nisu jednostavni, kada smo preokupirani svakodnevnim životnim situacijama i obavezama i često zaboravljamo na suštinu života, a upravo proslavljanje najradosnijeg praznika podstiče nas da u sebi probudimo ono najistinskije, međusobnu ljubav, da pustimo da se u naša srca, koja su možda trenutno zapljusnuta raznoraznim nebitnim informacijama i teretima, nastani sam Gospod naš Isus Hristos, da poštujemo jedni druge, da živimo i da pustimo druge da žive - istakao je otac Branko u delu svoje Božićne čestitke.
Predić je bio slikar na svoju ruku
Ikonostas je oslikao Uroš Predić i on predstavlja vrhunac njegovog crkvenog slikarstva. Iako je on bio veoma poštovan u krugovima crkve, crkveni odbori i sveštenstvo se nisu slagali s njegovim načinom rada. Tvrdi se da je za ikone na ikonostasu crkve u Pančevu koristio likove živih ljudi, što je bilo u suprotnosti sa crkvenim kanonima. Do tada oni se nisu koristili kao obrazac ikona, ali je Predić smatrao da crkva ne treba da bude stroga, već treba da podstiče umetničku volju onoga koji stvara u bojama i izgledu, ne gušeći umetnost. Tako je na ikonostasu u ovoj crkvi u inat zaboravu ovekovečio lica građana koje je tokom svog rada i boravka viđao u Pančevu. Kaže se da je lik učenice Više devojačke škole Milese Stojanović koristio za lik Presvete Bogorodice; Svetog Nikolu predstavio je likom svog brata Josifa, koji je bio sveštenik; Sveti arhiđakon Stefan rađen je po liku sina sveštenika Luke Popovića, koji je u to vreme služio u crkvi na Margiti, dok je za lik Svetog Đorđa uzeo lik jednog mladića iz Pančeva... U drugom redu ikonostasa prikazano je 12 apostola u medaljonima. Svi likovi rađeni su po uzoru na likove sveštenika koji su tada boravili u Pančevu. Predić je isticao da njegove crkvene slike nisu postale u nameri da se pobožni gledalac njima moli, već imaju zadatak da dirljivo prikažu jedno sveto lice ili događaj koji će gledaocu predočiti prizor i pokrenuti njegovu dušu u saosećanje, da ga uznese od svakodnevnih briga ka nebeskom i večnom…
Posao oslikavanja ikonostasa Predić je završio u dogovorenom roku, uz jedan kratak prekid od tri meseca zbog odlaska u Italiju. Istoričari umetnosti kažu da se to odrazilo i na njegov rad, pa prepoznaju kolorit Venecije na ikoni „Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim“.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
22. NOVEMBRA SLAVIMO SVETOG NEKTARIJA Svetitelja koji slovi za zaštitnika onkoloških bolesnika, evo zašto
Sveti starac Nektarije Vitalis iz Кamarize, koji je tvrdio da je i sam isceljen od raka na grudima uz pomoć Svetog Nektarija, je u šali i s ljubavlju govorio "Sveti Nektarije je mekane duše, osetljiv je, njemu je dovoljno da malo mahnete i eto njega da vam pomogne".
VREME JE SLAVA Slavimo Arhangela Mihaila, žito se nosi za pretke, a kolač za budućnost potomaka
Krsna slava veliki je porodični praznik kod Srba, a tradicija se poštuje vekovima unazad. Jednog od najvećeg svetaca, Arhangela Mihajala, slavi veliki broj građana koji su i ovog novembarskog jutra poranili i u crkvu odneli sveću, žito i kolač.
Olga je naša prva glumica koja se pojavila gola na filmu: Zbog raskalašne prirode, patrijarhat je pustio da nečasno umre
Bila je kontroverzna po svakom pitanju, otvorenog uma i shvatanja, ali je to koštalo karijere
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina: Mnogi Srbi prave grešku, a posebno pravilo važi kad nose crninu
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina? Ovu dilemu rešio je teolog Darko Nikolić.
Provela detinjstvo u najvećoj bedi: Ovo je teška životna priča Zorice Brunclik!
To što je rođena Beograđanka, kako kaže, nije joj mnogo značilo, jer je njen otac napustio porodicu i pre nego što je imala vremena da upozna bolji život
Komentari(0)