Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Uroš Predić (1857–1953), jedan od najznačajnijih srpskih realista, poznat je po slikama koje su postale deo kolektivnog pamćenja – "Siroče na majčinom grobu", "Kosovka devojka", "Na izvoru". Ali malo je poznato da je tokom celog života pisao lične beleške, pisma i opservacije o svakodnevici srpskog sela, naročito svog rodnog Orlovata, sela u južnom Banatu.
Slikar koji je znao da piše
Predićeva pisma i beleške sadrže opise ljudi, mentaliteta i običaja koje je slikao. U njima je često zabeleženo ono što se na slici samo nazire: govor tela, misao iza pogleda, tišina između rečenica.
Možda vas zanima:
O OVOJ LEPOJ BEOGRAĐANKI SE MALO ZNA Evo ko je bila "Kosovka devojka" na čuvenoj slici Uroša Predića
U prvom planu slike je devojka koja pruža pomoć ranjenom srpskom junaku Orlović Pavlu, pojeći ga vodom iz zlatnog putira
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
Možda vas zanima:
O OVOJ LEPOJ BEOGRAĐANKI SE MALO ZNA Evo ko je bila "Kosovka devojka" na čuvenoj slici Uroša Predića
U prvom planu slike je devojka koja pruža pomoć ranjenom srpskom junaku Orlović Pavlu, pojeći ga vodom iz zlatnog putira
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
Možda vas zanima:
O OVOJ LEPOJ BEOGRAĐANKI SE MALO ZNA Evo ko je bila "Kosovka devojka" na čuvenoj slici Uroša Predića
U prvom planu slike je devojka koja pruža pomoć ranjenom srpskom junaku Orlović Pavlu, pojeći ga vodom iz zlatnog putira
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
U jednom od pisama bratu Naumu, Predić piše:
„Sedeo sam na klupi pred kućom Jovanovom. Njegova starica majka ništa ne reče, ali način na koji držaše krst na krilu, beše molitva veća od reči.“
Te rečenice su svojevrsna književnost – sažeta, realistična i protkana emocijom. Njegovi zapisi o običajima – poput slavskog okupljanja, berbe grožđa ili pokrivanja mrtvaca – svedoče o dubokom poznavanju narodne duše.
Orlovat kao mikrosvet
Rodno selo Orlovat nije za Predića bilo samo početak, već i večiti izvor inspiracije. Redovno se vraćao, beležio priče meštana, pratio promene koje je donosilo novo doba. Zabeležio je, između ostalog, kako se menja ponašanje mladih, kako sve manje ljudi zna da tumači značenje nošnje, pesme, ili zašto se ide na zadušnice.
U njegovim tekstovima nema patetike – sve je opisano tiho, s puno poštovanja i sa realističnim okom koje podseća na Ivu Andrića ili Lazu Kostića.
Književna vrednost sporednih zapisa
Iako Predić nije objavio knjigu, njegovi tekstovi – sačuvani u arhivu SANU, privatnim zbirkama i porodičnoj zaostavštini – imaju izuzetnu vrednost kao literarno i etnografsko svedočanstvo.
Kombinuju realizam slikara i osećaj za ritam jezika. Njegove rečenice često liče na kratke crtice, gotovo kao haiku u narodnom duhu.
Potencijal za otkrivanje i objavljivanje
U današnje vreme, kada se književnost sve više okreće autentičnim pričama, Predićevi zapisi mogu postati osnova za zbirku, izložbu ili dokumentarni film. Njegovo delo nije završeno na platnu – ono se nastavlja na papiru, u pričama koje su sačuvane za budućnost.
Jer, kako je i sam zapisao:
„Ne slika se rukom, već srcem koje pamti.“
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Komentari(0)