Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Uroš Predić (1857–1953), jedan od najznačajnijih srpskih realista, poznat je po slikama koje su postale deo kolektivnog pamćenja – "Siroče na majčinom grobu", "Kosovka devojka", "Na izvoru". Ali malo je poznato da je tokom celog života pisao lične beleške, pisma i opservacije o svakodnevici srpskog sela, naročito svog rodnog Orlovata, sela u južnom Banatu.
Slikar koji je znao da piše
Predićeva pisma i beleške sadrže opise ljudi, mentaliteta i običaja koje je slikao. U njima je često zabeleženo ono što se na slici samo nazire: govor tela, misao iza pogleda, tišina između rečenica.
Možda vas zanima:
O OVOJ LEPOJ BEOGRAĐANKI SE MALO ZNA Evo ko je bila "Kosovka devojka" na čuvenoj slici Uroša Predića
U prvom planu slike je devojka koja pruža pomoć ranjenom srpskom junaku Orlović Pavlu, pojeći ga vodom iz zlatnog putira
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
Možda vas zanima:
O OVOJ LEPOJ BEOGRAĐANKI SE MALO ZNA Evo ko je bila "Kosovka devojka" na čuvenoj slici Uroša Predića
U prvom planu slike je devojka koja pruža pomoć ranjenom srpskom junaku Orlović Pavlu, pojeći ga vodom iz zlatnog putira
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
Možda vas zanima:
O OVOJ LEPOJ BEOGRAĐANKI SE MALO ZNA Evo ko je bila "Kosovka devojka" na čuvenoj slici Uroša Predića
U prvom planu slike je devojka koja pruža pomoć ranjenom srpskom junaku Orlović Pavlu, pojeći ga vodom iz zlatnog putira
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
U jednom od pisama bratu Naumu, Predić piše:
„Sedeo sam na klupi pred kućom Jovanovom. Njegova starica majka ništa ne reče, ali način na koji držaše krst na krilu, beše molitva veća od reči.“
Te rečenice su svojevrsna književnost – sažeta, realistična i protkana emocijom. Njegovi zapisi o običajima – poput slavskog okupljanja, berbe grožđa ili pokrivanja mrtvaca – svedoče o dubokom poznavanju narodne duše.
Orlovat kao mikrosvet
Rodno selo Orlovat nije za Predića bilo samo početak, već i večiti izvor inspiracije. Redovno se vraćao, beležio priče meštana, pratio promene koje je donosilo novo doba. Zabeležio je, između ostalog, kako se menja ponašanje mladih, kako sve manje ljudi zna da tumači značenje nošnje, pesme, ili zašto se ide na zadušnice.
U njegovim tekstovima nema patetike – sve je opisano tiho, s puno poštovanja i sa realističnim okom koje podseća na Ivu Andrića ili Lazu Kostića.
Književna vrednost sporednih zapisa
Iako Predić nije objavio knjigu, njegovi tekstovi – sačuvani u arhivu SANU, privatnim zbirkama i porodičnoj zaostavštini – imaju izuzetnu vrednost kao literarno i etnografsko svedočanstvo.
Kombinuju realizam slikara i osećaj za ritam jezika. Njegove rečenice često liče na kratke crtice, gotovo kao haiku u narodnom duhu.
Potencijal za otkrivanje i objavljivanje
U današnje vreme, kada se književnost sve više okreće autentičnim pričama, Predićevi zapisi mogu postati osnova za zbirku, izložbu ili dokumentarni film. Njegovo delo nije završeno na platnu – ono se nastavlja na papiru, u pričama koje su sačuvane za budućnost.
Jer, kako je i sam zapisao:
„Ne slika se rukom, već srcem koje pamti.“
Da li znate na kojoj adresi su živeli čuveni Popadići? Ova zgrada već decenijama krije mnoge tajne
Serija "Bolji život" i danas je mnogima omiljena.
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
NEVIDLJIVI GRAD: Otkrijte mesto gde su temelji Srbije i gde je pešački prelaz naslikan u tri boje
Uroševac, grad na Kosovu i Metohiji, ima izuzetnu simboliku: u njemu se nalazi grob poslednjeg srpskog cara. Međutim, ovaj grad krije i jedan neverovatan urbanistički detalj, koji se decenijama prepričava – jedinstveni pešački prelaz naslikan u tri boje, svedok jedne zaboravljene epohe.
KAMEN KOJI JAUČE: Zašto se na Planini Cer i danas čuju glasovi i legenda o prokletstvu ratnika
Planina Cer u Mačvi je mesto jedne od najslavnijih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Međutim, iza herojske priče krije se jeziva legenda. Otkrivamo zašto se na vrhovima Cera i danas, po mraku, navodno čuju neobični zvuci, i kako su specifične stene planine povezane sa dušama palih ratnika.
POSLEDNJI VLADAR IZ SENKE: Priča o Nikoli Pašiću – čoveku koji je hapsio sopstvene sinove i vladao Srbijom 50 godina
Nikola Pašić je bio simbol stare srpske politike: bradat, ćutljiv i na vlasti pet decenija. Ipak, iza imidža "čiča Pašića" krila se kontroverzna figura čija je vladavina obeležena političким preživljavanjem, ali i skandalima. Otkrivamo zašto je morao da hapsi sopstvenog sina i kako je njegovo bogatstvo postalo simbol korupcije u Kraljevini.
Komentari(0)