O OVOJ LEPOJ BEOGRAĐANKI SE MALO ZNA Evo ko je bila "Kosovka devojka" na čuvenoj slici Uroša Predića
U prvom planu slike je devojka koja pruža pomoć ranjenom srpskom junaku Orlović Pavlu, pojeći ga vodom iz zlatnog putira
Čuvena slika “Kosovka devojka” Uroša Predića nastala je 1919. godine po narudžbini Kola srpskih sestara. Kao predložak za sliku inspirisanu čuvenom narodnom epskom pesmom, Prediću je poslužilo istoimeno delo hrvatskog slikara francuskog porekla Freda Kikereca (1845-1893).
Na slici „Kosovka devojka“ Predić je prikazao bojište neposredno posle Kosovske bitke 1389. godine. Istorijska kompozicija je smeštena u letnji pejzaž, u zoru, kada se na nebu rađa dan, a priroda budi procvetalim makovima.
Simbolika i detalji
U prvom planu slike je devojka koja pruža pomoć ranjenom srpskom junaku Orlović Pavlu, pojeći ga vodom iz zlatnog putira. Na njihovim licima se vide ozbiljnost, patnja, bol, ali i nada u isto vreme. Devojka je odevena u narodnu srpsku srednjovekovnu odeću koja je bogato ukrašena vezom. Zlatni putir iz koga napaja junaka ima neobičan oblik, dok je drugi zlatni putir sa peškirom na kojem se vide obrisi krvi, postavljen iza njenih leđa.
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
Ko je u stvari bila Kosovka devojka? Svaki Srbin zna za nju, ali niko ne zna priču koja stoji iza ovog remek-dela
Kosovka devojka je opevana kao mlada žena koja posle boja na Kosovu luta po bojnom polju, u potrazi za svojim verenikom.
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
Ko je u stvari bila Kosovka devojka? Svaki Srbin zna za nju, ali niko ne zna priču koja stoji iza ovog remek-dela
Kosovka devojka je opevana kao mlada žena koja posle boja na Kosovu luta po bojnom polju, u potrazi za svojim verenikom.
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
Ko je u stvari bila Kosovka devojka? Svaki Srbin zna za nju, ali niko ne zna priču koja stoji iza ovog remek-dela
Kosovka devojka je opevana kao mlada žena koja posle boja na Kosovu luta po bojnom polju, u potrazi za svojim verenikom.
Slika je puna simbolike i detalja, koji se mogu različito tumačiti i analizirati. Ranjeni junak Orlović Pavle bio je rudnički vojvoda i jedan od najpouzdanijih ljudi cara Lazara. Prema predanju, on je bio sin vojvode Vuka i potomak čuvenog vojvode Grgura Orlovića, a njegovo ime se vezuje za pripadnost viteškom Redu zmaja, navodi mediasfera.rs. Kroz njegov naslikani lik prikazani su svi junaci Kosovskog boja. Bezimena devojka iz naroda simboliše sačuvanu čast otadžbine i produžetak života, piše 24sedam.rs.
Slika „Kosovka devojka“ nije samo prikaz jedne istorijske scene, već je rezultat želje slikara Uroša Predića da na platnu ostavi svoje viđenje dešavanja na Kosovu polju posle boja. Njome se posmatraču prenose i poruke ne samo vezane za Kosovski boj već i za kosovski fenomen.
Ko je bila Leposava Stanković?
Skica za delo je nastala 1914. godine i bila je namenjena Kolu srpskih sestara za izradu razglednica koje bi bile prodavane u humanitarne svrhe. Predića je verovatno inspirisala baš Kosovka devojka jer je u njoj video „prvu bolničarku“ iz srpskog nacionalnog mita.
Međutim, dogodio se Prvi svetski rat i slikar je delo završio tek 1919.
Ono što malo ljudi zna jeste činjenica da je za lik Kosovke devojke, Predić uzeo stvarnu osobu - Beograđanku Leposavu Stanković.
O Leposavi se jako malo zna. Rođena je 1899. godine što znači da je, kada je slika nastala bila dvadesetogodišnjakinja. Zna se i da se Leposava udala i da se nakon toga prezivala Lulik. Po dostupnim informacijama, izgleda da je ceo život provela u Beogradu, jer još uvek ima ljudi koji je pamte iz poznijih dana života. Kažu da je i u starosti bila prelepa.
Politka je 3. marta 1995. godine prenela kratku vest pod naslovom „Umrla ‘Kosovka devojka'“.
„U Beogradu je, sasvim tiho, 2. marta izjutra, u 96. godini umrla Leposava Lulik, rođena Stanković, zauvek ovekovečena kao dvadesetogodisnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića „Kosovka devojka“.
Nije poznato da li je vitez Pavle Orlović sa slike postojao ili je plod slikareve mašte.
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Komentari(0)