O OVOJ LEPOJ BEOGRAĐANKI SE MALO ZNA Evo ko je bila "Kosovka devojka" na čuvenoj slici Uroša Predića
U prvom planu slike je devojka koja pruža pomoć ranjenom srpskom junaku Orlović Pavlu, pojeći ga vodom iz zlatnog putira
Čuvena slika “Kosovka devojka” Uroša Predića nastala je 1919. godine po narudžbini Kola srpskih sestara. Kao predložak za sliku inspirisanu čuvenom narodnom epskom pesmom, Prediću je poslužilo istoimeno delo hrvatskog slikara francuskog porekla Freda Kikereca (1845-1893).
Na slici „Kosovka devojka“ Predić je prikazao bojište neposredno posle Kosovske bitke 1389. godine. Istorijska kompozicija je smeštena u letnji pejzaž, u zoru, kada se na nebu rađa dan, a priroda budi procvetalim makovima.
Simbolika i detalji
U prvom planu slike je devojka koja pruža pomoć ranjenom srpskom junaku Orlović Pavlu, pojeći ga vodom iz zlatnog putira. Na njihovim licima se vide ozbiljnost, patnja, bol, ali i nada u isto vreme. Devojka je odevena u narodnu srpsku srednjovekovnu odeću koja je bogato ukrašena vezom. Zlatni putir iz koga napaja junaka ima neobičan oblik, dok je drugi zlatni putir sa peškirom na kojem se vide obrisi krvi, postavljen iza njenih leđa.
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KO JE BILA KOSOVKA DEVOJKA? Svaki Srbin zna ovu sliku, a jedno će zauvek ostati MISTERIJA! Ovako je nastalo Predićevo REMEK-DELO
Iako se ne zna sa sigurnošću da li je Kosovka devojka bila stvaran lik ili plod mašte narodnog pesnika, njen značaj i uloga u osvešćivanju i bodrenju srpskog naroda, čak nekoliko puta u toku istorije, nije nimalo umanjena tim pitanjem o njenom postojanju.
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KO JE BILA KOSOVKA DEVOJKA? Svaki Srbin zna ovu sliku, a jedno će zauvek ostati MISTERIJA! Ovako je nastalo Predićevo REMEK-DELO
Iako se ne zna sa sigurnošću da li je Kosovka devojka bila stvaran lik ili plod mašte narodnog pesnika, njen značaj i uloga u osvešćivanju i bodrenju srpskog naroda, čak nekoliko puta u toku istorije, nije nimalo umanjena tim pitanjem o njenom postojanju.
Možda vas zanima:
BEOGRAĐANKA ČIJOJ SE LEPOTI DIVIO UROŠ PREDIĆ Devojka koja je ušla u večnost
Zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića “Kosovka devojka”.
KO JE BILA KOSOVKA DEVOJKA? Svaki Srbin zna ovu sliku, a jedno će zauvek ostati MISTERIJA! Ovako je nastalo Predićevo REMEK-DELO
Iako se ne zna sa sigurnošću da li je Kosovka devojka bila stvaran lik ili plod mašte narodnog pesnika, njen značaj i uloga u osvešćivanju i bodrenju srpskog naroda, čak nekoliko puta u toku istorije, nije nimalo umanjena tim pitanjem o njenom postojanju.
Slika je puna simbolike i detalja, koji se mogu različito tumačiti i analizirati. Ranjeni junak Orlović Pavle bio je rudnički vojvoda i jedan od najpouzdanijih ljudi cara Lazara. Prema predanju, on je bio sin vojvode Vuka i potomak čuvenog vojvode Grgura Orlovića, a njegovo ime se vezuje za pripadnost viteškom Redu zmaja, navodi mediasfera.rs. Kroz njegov naslikani lik prikazani su svi junaci Kosovskog boja. Bezimena devojka iz naroda simboliše sačuvanu čast otadžbine i produžetak života, piše 24sedam.rs.
Slika „Kosovka devojka“ nije samo prikaz jedne istorijske scene, već je rezultat želje slikara Uroša Predića da na platnu ostavi svoje viđenje dešavanja na Kosovu polju posle boja. Njome se posmatraču prenose i poruke ne samo vezane za Kosovski boj već i za kosovski fenomen.
Ko je bila Leposava Stanković?
Skica za delo je nastala 1914. godine i bila je namenjena Kolu srpskih sestara za izradu razglednica koje bi bile prodavane u humanitarne svrhe. Predića je verovatno inspirisala baš Kosovka devojka jer je u njoj video „prvu bolničarku“ iz srpskog nacionalnog mita.
Međutim, dogodio se Prvi svetski rat i slikar je delo završio tek 1919.
Ono što malo ljudi zna jeste činjenica da je za lik Kosovke devojke, Predić uzeo stvarnu osobu - Beograđanku Leposavu Stanković.
O Leposavi se jako malo zna. Rođena je 1899. godine što znači da je, kada je slika nastala bila dvadesetogodišnjakinja. Zna se i da se Leposava udala i da se nakon toga prezivala Lulik. Po dostupnim informacijama, izgleda da je ceo život provela u Beogradu, jer još uvek ima ljudi koji je pamte iz poznijih dana života. Kažu da je i u starosti bila prelepa.
Politka je 3. marta 1995. godine prenela kratku vest pod naslovom „Umrla ‘Kosovka devojka'“.
„U Beogradu je, sasvim tiho, 2. marta izjutra, u 96. godini umrla Leposava Lulik, rođena Stanković, zauvek ovekovečena kao dvadesetogodisnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića „Kosovka devojka“.
Nije poznato da li je vitez Pavle Orlović sa slike postojao ili je plod slikareve mašte.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)