Ono što je zapravo najvažnije u ovoj priči jeste da su pre okončanja Prvog svetskog rata država i crkva vreme računale po istom, julijanskom kalendaru, pa je Božić proslavljan isključivo 25. decembra
Država i crkva su do kraja Prvog svetskog rata vreme računale po julijanskom kalendaru i rođenje Hristovo slavilo se 25. decembra, a onda je 1919. država prešla na gregorijanski kalendar
Pre Drugog svetskog rata Nova godina je kod Srba bila u senci mnogo važnijeg verskog praznika, koji je ujedno bio i centralni događaj tokom godine, a to je Božić. Prema zvaničnom državnom kalendaru, on se nije proslavljao 7. januara, već 25. decembra, odnosno pre Nove godine, piše Istorijski zabavnik.
Doček Nove godine, pa i sama Nova godina praznik je koji je danas postao najpopularniji, ne samo kod nas već i u celom svetu, a ljudi se za slavlje pripremaju i po nekoliko dana.
Možda vas zanima:
NIKAKO GA NEMOJTE BACATI Ovo treba da uradite sa badnjakom nakon Božića
Nikako ga nemojte bacati u kantu ili ostavljati na ulici
BOŽIĆ JE ZA ČOVEČANSTVO ŠANSA, NAČIN I PUT SPASENJA Snažna poruka uoči praznika stigla iz velike srpske svetinje
Oglasio se vladika mileševski Atanasije
Možda vas zanima:
NIKAKO GA NEMOJTE BACATI Ovo treba da uradite sa badnjakom nakon Božića
Nikako ga nemojte bacati u kantu ili ostavljati na ulici
BOŽIĆ JE ZA ČOVEČANSTVO ŠANSA, NAČIN I PUT SPASENJA Snažna poruka uoči praznika stigla iz velike srpske svetinje
Oglasio se vladika mileševski Atanasije
Možda vas zanima:
NIKAKO GA NEMOJTE BACATI Ovo treba da uradite sa badnjakom nakon Božića
Nikako ga nemojte bacati u kantu ili ostavljati na ulici
BOŽIĆ JE ZA ČOVEČANSTVO ŠANSA, NAČIN I PUT SPASENJA Snažna poruka uoči praznika stigla iz velike srpske svetinje
Oglasio se vladika mileševski Atanasije
Nekada je to bilo mnogo drugačije, a o tome najbolje svedoče novine od pre jednog veka, koje 1. januara činjenicu da je upravo nastupila „nova godina“ pominju stidljivo, nikada na naslovnoj strani, već tek na četvrtoj ili petoj strani. O „dočeku Nove godine“ nema ni govora.
Shutterstock
Ono što je zapravo najvažnije u ovoj priči jeste da su pre okončanja Prvog svetskog rata država i crkva vreme računale po istom, julijanskom kalendaru, pa je Božić proslavljan isključivo 25. decembra.
Tako su za ovaj praznik nekada štampani specijalni brojevi novina, prepuni čestitki, prazničnih oglasa i reklama za moguće poklone, a štampa obično nije izlazila 25. i 26. decembra.
U takvim prazničnim brojevima narodu su Božić čestitali kralj i patrijarh, a bilo je i oglasa viđenijih građana, kojima su oni upućivali najlepše želje svojim kolegama i prijateljima.
Uvođenje novog, gregorijanskog kalendara, dogodilo se odmah posle Prvog svetskog rata, 1919. godine. Srpska pravoslavna crkva je nastavila da obeležava praznike na dotadašnji način, pa je ova godina postala prva kada se dogodilo da se Nova godina u Srbiji slavila pre Božića. Ovo se zadržalo sve do današnjih dana.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Komentari(0)