PRVI SRPSKI BUKVAR OSTAO ZABORAVLJEN Srbi nisu znali da već više od dva veka imaju sopstvenu knjigu po kojoj se moglo učiti čitanje i pisanje
Prvi srpski bukvar je načinio Inok Sava, a štampan je kod mletačkog štampara Đ. A. Rampacetija u Veneciji 1597. godine, posle čega ga je pratila huda sudbina zaborava i nemara.
O Savi Inoku ne zna se ništa više do da je bio rodom iz Paštrovića i da je bio jeromonah manastira Dečani. Na prvoj strani je štampana azbuka, slede samoglasnici, potom slogovi, imena svih slova.
Bukvar Inoka Save je nastao u doba kada je malo koja evropska zemlja i kultura raspolagala sopstvenim učilima, pismenima, abecedarima, azbučnicima. Bukvar najviše fascinira svojom metodikom, jer je prvi put u Evropi primenjen fonetski princip čitanja. Ipak, ovaj bukvar ostao je zaboravljen.
vikipedija
Dok su se učili pismenosti iz tuđih knjiga, Srbi nisu znali da već više od dva veka imaju sopstvenu knjigu po kojoj se moglo učiti srpsko čitanje i pisanje.
„Prvi srpski bukvar“, ostao je potpuno nepoznat sve do 1893. Te godine je ruski konzul u Skadru, Krilov, prvo izdanje, štampano u Veneciji 20. maja 1597. godine, poklonio novinaru i prevodiocu Okici Gluščeviću, a kasnije je, 1921. godine, drugo izdanje, štampano 25. maja 1597. u Dubrovniku, gde je bio na proputovanju, kupio inženjer Milorad Dimitrijević, iz Beograda.
Oba izdanja, i prvo i drugo, poklonjena su Narodnoj biblioteci Srbije. Prvo izdanje na samo dva lista, od kojeg je ostao samo prepis, izgorelo je u bombardovanju Beograda i Narodne biblioteke 6. aprila 1941. godine, a drugo, na četiri lista, srećom je sačuvano.
Pogledajte stranice ovog bukvara OVDE.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
IZNENADIĆETE SE Verovanja o burmama koja kruže među Srbima
Verovanje u moć i simboliku prstena potiče još iz stare ere. Zahvaljujući idealnom obliku, obliku kruga, prsten je doživljavan kao predmet izvanrednih moći. Korišćen je u ritualima i za njega je vezivana specifična simbolika. Ipak, nijedan nije imao takvu moć, kao onaj najvažniji – venčani prsten.
ZAŠTO JE VAŽNO DA PRAVOSLAVNI HRIŠĆANI POSTE SREDOM I PETKOM? Znajte da ne radite to samo zbog SEBE, nego i zbog njih
U mnogim religijama nailazimo na pojam posta, koji zauzima veoma važno mesto u životu vernika
10 GREŠAKA POBOŽNIH LJUDI: Ove običaje smo shvatili SASVIM POGREŠNO i nikad nismo ni pomislili da grešimo
Pobožni ljudi često prave ove greške jer jednostavno smatraju da je to ispravno
KAKO JE KiM DOBILO IME? Naziv koriste samo Srbi
Kosovo i Metohija veoma su značajan deo srpske istorije i tradicije, ali retki su oni koji znaju kako je tako važno podneblje našeg postanka i identiteta dobilo ime. Obe reči u nazivu naše južne pokrajine imaju različito poreklo i veliku simboliku.
"Zlatna nit" Pirotskog ćilima: Umiruća umetnost koju treba očuvati
Pirotski ćilim, čuven po svojim živopisnim bojama i jedinstvenim šarama, jedan je od najprepoznatljivijih simbola srpske kulturne baštine. Ova tradicionalna umetnost izrade ćilima, koja se prenosi s kolena na koleno, suočava se sa izazovima modernog vremena.
Komentari(0)