U svojoj istoriji srpski narod susretao se sa brojnim tragedijama i nevoljama. Ne iznenađuje da mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Imamo izraze za situacije u kojima se, možda, nikada nismo ni našli. U svojoj istoriji srpski narod susretao se sa brojnim tragedijama i nevoljama. Ne iznenađuje da mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Jedna od takvih reči, danas zaboravljenih, je „posmrče“. Reč je o detetu rođenom posle smrti oca. U zemlji koja je često bila zahvaćena ratnim vihorima, ovo nije bio redak slučaj.
Možda vas zanima:
Znate li koja je najduža reč u srpskom jeziku?
A nije „prestolonaslednikovica“…
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Možda vas zanima:
Znate li koja je najduža reč u srpskom jeziku?
A nije „prestolonaslednikovica“…
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Možda vas zanima:
Znate li koja je najduža reč u srpskom jeziku?
A nije „prestolonaslednikovica“…
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Samo u Prvom svetskom ratu Srbija je izgubila 60 odsto muške populacije, a mnoga deca ostala su siročad ili prepuštena samo staranju majke, piše Istorijski zabavnik.
Narod je za „posmrčad“ vezao mnoga verovanja. Valjda kako bi im olakšao tešku muku koju im je sudbina odredila još pre rođenja, za ovakvu decu se pričalo da poseduju natprirodne sposobnosti, da su imuna na „zla bića“ i da im „nikakva ala ne može naškoditi“.
Pričalo se da su vidovita, pa čak i da imaju isceliteljske moći. Danas, ovaj izraz se retko sreće, još ređe upotrebljava, ali ga svakako trebamo upamtiti, jer svedoči o istoriji našeg naroda.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
REŠENA DILEMA: Da li se pali jedna sveća za žive i mrtve?
Odlazak u crkvu podrazumeva paljenje sveća za žive i za upokojene. Ipak, mnogi su u dilemi i ne znaju da li je dovoljno upaliti jednu sveću ili je neophodno kupiti više voštanica i nameniti ih za žive članove porodice i za preminule pretke.
POSTOJE DVA NAČINA: Kako pravilno postaviti ikonu na zid?
Postavljanje ikona na zid ima svoja pravila.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Znate li ko je izgovorio prvu psovku u srpskom filmu i gde je sniman „Marš na Drinu”?
Jedan od najpoznatijih domaćih ratnih filmova, „Marš na Drinu” iz 1964. godine, ostao je upamćen ne samo po tome što je verno dočarao heroizam srpske vojske u Prvom svetskom ratu, već i po jednoj filmskoj prekretnici – u njemu je izgovorena prva psovka u istoriji srpske kinematografije.
Komentari(0)