NJEN LIK SE NALAZI U NAŠIM LIČNIM KARTAMA Da li znate ko je žena čija statua krasi Vladu Srbije? (FOTO)
Naziv se verovatno menjao, ali je izvesno da statua simbolizuje Srbiju, pa je to sada njeno pravo ime.
Statua Srbija, jedno od najstarijih dela vajara Đorđa Jovanovića, visoko tri metra i teško skoro tonu, izliveno 1927. godine u Pragu nalazi se na vrhu zgrade Vlade Srbije, a mnogi prolaznici je ne primećuju, upravo zbog visine.
Nekada je ova zgrada, izgrađena po projektu čuvenog arhitekte Nikolaja Кrasnova, pripadala Ministarstvu finansija Кraljevine Jugoslavije. Zato je doskora postojala dilema da li je pravi naziv statue Jugoslavija ili Srbija.
- Pitanje zvaničnog naziva, znate, to je skulptursko delo koje ukrašava jedno arhitektonsko delo, ali pošto je postavljeno u vreme Кraljevine Jugoslavije, onda je verovatno, jer bilo bi neobično da se govorilo Srbija. Verovatno se govorilo da simbolizuje Jugoslaviju, jer to je vreme Кraljevine Jugoslavije i službena doktrina je bila da u državi živi jedan, jugoslovenski narod - navodi istoričar Nebojša Damnjanović.
Možda vas zanima:
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
Možda vas zanima:
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
Možda vas zanima:
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
Naziv se verovatno menjao, ali je izvesno da statua simbolizuje Srbiju, pa je to sada njeno pravo ime. Godine 1938. dozidan je sprat na Ministarstvu finansija sa kupolom i na vrh je postavljena statua devojke sa lovorovim vencem koja je u desnoj ruci imala visoko podignutu krunu Кarađorđevića, a u levoj štit sa grbom četiri ocila u plitkom reljefu.
Printscreen/Instagram
Statua Srbija visoka je tri metra i teška tonu, a nalazi se na vrhu zgrade Vlade Srbije.
Nema tačnih podataka o tome ko je ona, ali se pretpostavlja da je Zagorka Cvjetičanin bila model vajaru Đorđu Jovanoviću. Da ova statua simbolizuje Srbiju, potvrđuje i lična karta. Na ličnom dokumentu možete videti žig u pozadini, ispod registarskog broja.
- Sama skulptura oličava, personifikuje Srbiju u punom značenju i smislu – zemlju, narod, celu istoriju, sve što čini Srbe Srbima i Srbiju Srbijom. Naravno, kada se kaže Srbija, onda se tu podrazumevaju i građani drugačijeg porekla, ali ako nismo svi Srbi, svi smo građani Srbije - napominje istoričar Nebojša Damnjanović.
A kako je ovo umetničko delo dobilo baklju i današnji izgled?
Prema poznatoj priči, komunisti su posle Drugog svetskog rata isekli skulpturu, odsekli devojci ruku i umesto krune zavarili drugu ruku koja drži baklju. Zbog toga ova bista podseća na Кip slobode u Njujorku.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Komentari(0)