OVO JE JEDINA PRAVA SRPSKA MAJKA Darinka je dama koja je udomila stotine ratne siročadi zbog čega nosi ime Mama Grujić
Darinka je bila dobrotvorka i humanitarka koja je imala misiju da pomagne srpskoj ratnoj siročadi tokom Prvog svetskog rata među kojima je ostala poznata i kao Mama Grujić.
Darinka Grujić Radović, žena koja je od 1915. spasila i udomila na hiljade ratne siročadi.
Rođena je 1878. godine u Kragujevcu u uglednoj porodici Radović. U Beogradu je završila Višu devojačku školu i zatim postala dvorska dama kraljice Natalije (Obrenović).
Pre početka Velikog rata emigrirala je u SAD. Njen humanitarni rad počinje u organizaciji Srpska žena koja je sarađivala sa američkim Crvenim krstom. Na njenom čelu upoznaje Džona Frotingama koji tada daje svoju prvu donaciju za Srbiju. Darinka će se naći na čelu ekspedicije Džona Frotingama u pratnji medicinskog materijala i opreme koji je nekoliko puta slat za Beograd, u organizaciji ovog dobrotvora.
Možda vas zanima:
ZNATE LI ŠTA JE NATALIJINA RAMONDA I ZAŠTO JE BAŠ TAJ CVET ZVANIČNO OBELEŽJE DANA PRIMIRJA?! Cvet koji nosimo na reveru dobio je ime po kraljici
Natalijina ramonda je cvet koji ima višestruku simboliku, posebno kada je reč o srpskom narodu i patnjama kroz koje je prošao. Srpski vojnici su poput ovog cveta, kao Feniks ustajali iz pepela i pobeđivali kad je najteže. Cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović u botanici poznat je i kao cvet feniks
TURČIN KOG SU SRBI MNOGO VOLELI Hadži Mustafa je prozvan "srpska majka" zbog dobrog odnosa sa našom rajom
Hadži Mustafa bio je najteži protivnik janjičara, borio se protiv njihovog povratka na vlast i dok su očajnički želeli istu da vrate, on im je bio glavna prepreka na putu.
Možda vas zanima:
ZNATE LI ŠTA JE NATALIJINA RAMONDA I ZAŠTO JE BAŠ TAJ CVET ZVANIČNO OBELEŽJE DANA PRIMIRJA?! Cvet koji nosimo na reveru dobio je ime po kraljici
Natalijina ramonda je cvet koji ima višestruku simboliku, posebno kada je reč o srpskom narodu i patnjama kroz koje je prošao. Srpski vojnici su poput ovog cveta, kao Feniks ustajali iz pepela i pobeđivali kad je najteže. Cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović u botanici poznat je i kao cvet feniks
TURČIN KOG SU SRBI MNOGO VOLELI Hadži Mustafa je prozvan "srpska majka" zbog dobrog odnosa sa našom rajom
Hadži Mustafa bio je najteži protivnik janjičara, borio se protiv njihovog povratka na vlast i dok su očajnički želeli istu da vrate, on im je bio glavna prepreka na putu.
Možda vas zanima:
ZNATE LI ŠTA JE NATALIJINA RAMONDA I ZAŠTO JE BAŠ TAJ CVET ZVANIČNO OBELEŽJE DANA PRIMIRJA?! Cvet koji nosimo na reveru dobio je ime po kraljici
Natalijina ramonda je cvet koji ima višestruku simboliku, posebno kada je reč o srpskom narodu i patnjama kroz koje je prošao. Srpski vojnici su poput ovog cveta, kao Feniks ustajali iz pepela i pobeđivali kad je najteže. Cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović u botanici poznat je i kao cvet feniks
TURČIN KOG SU SRBI MNOGO VOLELI Hadži Mustafa je prozvan "srpska majka" zbog dobrog odnosa sa našom rajom
Hadži Mustafa bio je najteži protivnik janjičara, borio se protiv njihovog povratka na vlast i dok su očajnički želeli istu da vrate, on im je bio glavna prepreka na putu.
Po završetku rata Darinka Grujić dolazi sa domom u Vranje, a potom u Beograd. Ona je u dogovoru sa Džonom Frotingamom odredila da će dom raditi sve dok i poslednje dete iz njega ne izađe zbrinuto. On je privremeno smešten u Košutnjaku, a kasnije u dvorcu Marcibanji-Karačonji u Sremskoj Kamenici.
U Sremskoj Kamenici osniva "Dom za ratnu siročad" tu je sklonište odmah pronašlo 2. 200 mališana.
Darinka započinje turneju po Srbiji, mališane je pronalazila na svakom koraku, po gradovima, varošima, spaljenim i uništenim selima, kraj puteva gde su završavala nakon pogibije roditelja.
Koliko god je to bilo moguće, sklanjala je decu na sigurno. Darinka je decu udomljavala najpre u beogradskoj opštini Mladenovac, nakon toga se upućuje u Niš.
Krajem 1915. godine, Darinka kreće put Skoplja, gde uspeva decu smestiti u prostorije jedne škole. Potom nastavlja ka Bitolju i Đevđeliji.
Ovo je samo mali deo priče o Darinki, koja se upokojila 1958. godine, sahranjena na beogradskom Novom Groblju. Ipak, lokacija njenog groba još uvek se ne zna.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Brankovo pismo Milici: Ljubavna priča koja je ostala neuzvraćena
Kako je mladalačka zaljubljenost Branka Radičevića nadživela osećanja i postala deo srpske književnosti
Prelo u Sremu: Noć kada se prela vuna i sklapala prijateljstva
Običaj zimskih okupljanja uz ognjište, pesmu i priču koji je grejao i kuću i dušu
Knez Lazar i krstasti šlem: Istina i mit o simbolu Kosovskog boja
Priča o najprepoznatljivijem ratnom znaku srednjovekovne Srbije
Kako je Mira Stupica osvojila beogradsku publiku prvom rečenicom na sceni
Debi legendarne glumice koji je obeležio jedno pozorišno doba
"Dobro je pio, mrzeo je Tita i Čkalju" Udovica Pavla Vuisića otkrila njegovo pravo lice: Pretukao Miju Aleksića zbog nje, pa zajedno glumili
Otkrivamo nepoznate priče iz života Pavla Vuisića – od velike ljubavi sa Mirjanom, sukoba sa kolegama, do susreta sa Titom i netrpeljivosti prema Čkalji.
Komentari(0)