Ko je bila „Srpska Mona Liza“? Lepa i tragična srpska kraljica Natalija Obrenović
Muzej Jevrema Grujića u Svetogorskoj ulici u Beogradu čuva portret kraljice Natalije Obrenović poznat pod nadimkom „Srpska Mona Liza“. Autor ovog remek-dela bio je veliki srpski slikar Stevan Todorović (1832.-1925.).
Knjeginja, buduća kraljica Natalija, rođena je u Firenci 1859. godine kao Natalija Keško. Otac joj je bio Petar Ivanović Keško, ruski pukovnik, a majka Pulherija Sturdza, princeza od Moldavije. Već sa 15 godina ostala je bez oba roditelja, a od tada ju je odgajala baka. Veruje se, bakino provodadžisanje dovelo je do upoznavanja sa Milanom Obrenovićem. Sreli su se u Beču, a hroničari tvrde da je u pitanju bila ljubav na prvi pogled. U julu 1875. godine su se venčali u Beogradu.
U trenutku venčanja kraljica je imala svega 16 godina. Mlada, inteligentna i lepa, brzo je očarala narod koji ju je počeo nazivati “Srpskom majkom“. Zavolela je Srbiju, brzo naučila jezik i već sledeće godine rodila sina, prestolonaslednika Aleksandra.
Možda vas zanima:
NJENA ZAOSTAVŠTINA JE MISTERIJA PUNIH 80. GODINA: Zašto Francuska krije TESTAMENT Obrenovića? (FOTO)
Natalija Obrenović, prvo kneginja, zatim kraljica, jedina je koja je preživela nasilno gašenja dinastije Obrenović, jer je u tom trenutku već uveliko bila razvedena od kralja Milana i boravila je u inostranstvu.
NAJTUŽNIJA EVROPSKA KRALJICA: Život je bio sve, samo ne bajka za Nataliju Obrenović!
Na dan primirja, Srbi nose cvet Natalijinu Ramondu na reveru. Cvet je dobio ime upravo po Nataliji Obrenović, a poznat je kao cvet feniks - čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, Natalijina ramonda može da oživi, što ukazuje i na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
Možda vas zanima:
NJENA ZAOSTAVŠTINA JE MISTERIJA PUNIH 80. GODINA: Zašto Francuska krije TESTAMENT Obrenovića? (FOTO)
Natalija Obrenović, prvo kneginja, zatim kraljica, jedina je koja je preživela nasilno gašenja dinastije Obrenović, jer je u tom trenutku već uveliko bila razvedena od kralja Milana i boravila je u inostranstvu.
NAJTUŽNIJA EVROPSKA KRALJICA: Život je bio sve, samo ne bajka za Nataliju Obrenović!
Na dan primirja, Srbi nose cvet Natalijinu Ramondu na reveru. Cvet je dobio ime upravo po Nataliji Obrenović, a poznat je kao cvet feniks - čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, Natalijina ramonda može da oživi, što ukazuje i na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
Možda vas zanima:
NJENA ZAOSTAVŠTINA JE MISTERIJA PUNIH 80. GODINA: Zašto Francuska krije TESTAMENT Obrenovića? (FOTO)
Natalija Obrenović, prvo kneginja, zatim kraljica, jedina je koja je preživela nasilno gašenja dinastije Obrenović, jer je u tom trenutku već uveliko bila razvedena od kralja Milana i boravila je u inostranstvu.
NAJTUŽNIJA EVROPSKA KRALJICA: Život je bio sve, samo ne bajka za Nataliju Obrenović!
Na dan primirja, Srbi nose cvet Natalijinu Ramondu na reveru. Cvet je dobio ime upravo po Nataliji Obrenović, a poznat je kao cvet feniks - čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, Natalijina ramonda može da oživi, što ukazuje i na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
Ljubav vladarskog para nije bila dugog veka. Različite naravi i stavovi brzo su doveli do neslaganja. Kralj Milan je bio sklon ljubavnim avanturama i kockanju, što dovodi do njihovog razlaza 1888. godine. Godinu dana kasnije, kralj je abdicirao. Uslov koji je naveo, da bi se mirno povukao, bilo je da Natalija bude proterana iz zemlje. Kraljica odlazi u Bijaric u Francuskoj povevši sa sobom dvorsku damu i prijateljicu Dragu Mašin. Ironijom sudbine, upravo ova dvorska dama postaće njena snaja tj. supruga Natalijinog sina Aleksandra, koji je odmah nakon očeve abdikacije stupio na presto. Za vreme Aleksandrove vladavine Natalija se vraća u Srbiju, ali prima novi udarac sudbine. Ubistvo Aleksandra i Drage Mašin 1903. godine, bio je njen poslednji poraz. Odlazi iz Srbije rešena da se više nikada ne vrati. Postaje monahinja i umire u 82. godini 1941.
Kraljica je i bila veliki poštovalac umetnosti, a poznato je i da je i nesebično pomagala umetnike kada god je za to imala priliku. Slikar Stevan Todorović kao blizak prijatelj porodice Obrenović, portretisao je većinu njenih članova. Za potrebe Srpskog poslanstva u Carigradu, naslikao je i portret kraljice Natalije. Nalazio se u Istanbulu do 1967. godine, kada je vraćen u Beograd.
Portret kraljice nastao je u slikarevom domu u Gospodskoj ulici u Beogradu (danas Brankova), oko 1886. godine, u tehnici ulje na platnu. Kraljica je predstavljena do pojasa, u poluprofilu. Ponosnog držanja i jasnog pogleda, bujne crne kose i divnog tena. Crvenilo haljine, sa dekoracijom u vidu cveta na levom ramenu, ublaženo je belim velom od tila, koji daje dodatnu dozu prefinjenosti.
Dostojanstvo i suptilna tajanstvenost portreta ovekovečena Todorovićevim talentom, stvorila je remek-delo srpskog slikarstva. Tragična kraljica i srpska majka Natalija Obrenović, zahvaljujući Todorovićevom portretu postala je „Srpska Mona Liza“.
(Opanak)
Zašto je zabranjeno smejati se prilikom slikanja za dokumente
Naše fotografije u pasošu retko su među našim najlepšim slikama. Osvetljenje u kabini za fotografisanje u SUP-u nije idealno, a dodatno nam odmaže i to što ne možemo da pokažemo svoje najlepše nasmejano lice.
VLADIKA NIKOLAJ SRPSKIM MAJKAMA: "Svaka mora svoje dete da nauči 3 stvari"
Vladika Nikolaj Velimirović govorio je da je majka biće najsličnije Bogu, da je njeno žrtvovanje za dete slično Hristovom stradanju za sav ljudski rod. Veliki mislilac i teolog poručio je majkama da uvek na umu imaju i tri važne stvari.
"KRVAVA LITIJA": Ko je bio patrijarh srpski Varnava Rosić?
U jednom od najtežih perioda srpske istorije na čelo Srpske pravoslavne crkve dolazi patrijarh Varnava koji je ostao upamćen kao veliki mučenik.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Komentari(0)