Originalni recept iz 1888. omiljene čokoladne torte kraljice Natalije: Služila je uz čaj, a tajna leži u ovom sastojku
Torta je napravljena po jednostavnoj recepturi, a Natalija Obrenović nije mogla da zamisli čajanku bez ove poslastice
Natalija Obrednović, supruga kralja Milana i "prva srpska kraljica posle Kosova", kako se u to vreme govorilo bila je veliki ljubitelj čaja i čajanki.
U to vreme u Srbiji se više vodilo računa o priboru i načinu serviranja čaja, a manje o vrstama samog napitka. Na stočić u salonu stavljao se najlepši laneni stolnjak s istovetnim salvetama. Centralno mesto zauzimala su dva srebrna čajnika, izrađena u čuvenim bečkim radionicama, a uz njih šećernik i šoljice od najfinijeg porcelana.
Uz čaj su se služile kiflice ili pogačice sa sirom i kimom, a glavna poslastica bila je čokoladna torta, omiljeni slatkiš kraljice Natalije Obrenović.
Možda vas zanima:
Ko je bila „Srpska Mona Liza“? Lepa i tragična srpska kraljica Natalija Obrenović
Muzej Jevrema Grujića u Svetogorskoj ulici u Beogradu čuva portret kraljice Natalije Obrenović poznat pod nadimkom „Srpska Mona Liza“. Autor ovog remek-dela bio je veliki srpski slikar Stevan Todorović (1832.-1925.).
NAJTUŽNIJA EVROPSKA KRALJICA: Život je bio sve, samo ne bajka za Nataliju Obrenović!
Na dan primirja, Srbi nose cvet Natalijinu Ramondu na reveru. Cvet je dobio ime upravo po Nataliji Obrenović, a poznat je kao cvet feniks - čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, Natalijina ramonda može da oživi, što ukazuje i na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
Možda vas zanima:
Ko je bila „Srpska Mona Liza“? Lepa i tragična srpska kraljica Natalija Obrenović
Muzej Jevrema Grujića u Svetogorskoj ulici u Beogradu čuva portret kraljice Natalije Obrenović poznat pod nadimkom „Srpska Mona Liza“. Autor ovog remek-dela bio je veliki srpski slikar Stevan Todorović (1832.-1925.).
NAJTUŽNIJA EVROPSKA KRALJICA: Život je bio sve, samo ne bajka za Nataliju Obrenović!
Na dan primirja, Srbi nose cvet Natalijinu Ramondu na reveru. Cvet je dobio ime upravo po Nataliji Obrenović, a poznat je kao cvet feniks - čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, Natalijina ramonda može da oživi, što ukazuje i na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
Možda vas zanima:
Ko je bila „Srpska Mona Liza“? Lepa i tragična srpska kraljica Natalija Obrenović
Muzej Jevrema Grujića u Svetogorskoj ulici u Beogradu čuva portret kraljice Natalije Obrenović poznat pod nadimkom „Srpska Mona Liza“. Autor ovog remek-dela bio je veliki srpski slikar Stevan Todorović (1832.-1925.).
NAJTUŽNIJA EVROPSKA KRALJICA: Život je bio sve, samo ne bajka za Nataliju Obrenović!
Na dan primirja, Srbi nose cvet Natalijinu Ramondu na reveru. Cvet je dobio ime upravo po Nataliji Obrenović, a poznat je kao cvet feniks - čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, Natalijina ramonda može da oživi, što ukazuje i na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
U to vreme u uglednim kućama služili su se jednostavni srpski specijaliteti, pa je i ova torta napravljena po jednostavnoj recepturi. A ovo je originalni recept iz 1888. za čokoladnu tortu kraljice Natalije.
Malo ko zna da se oduvek, pa i danas, u tortu dodavalo po nekoliko kapi armanjaka, najfinijeg francuskog pića.
Ostali sastojci:
150 g čokolade za kuvanje
mleko
6 jaja
150 g šećera
½ kesice praška za pecivo
150 g brašna
150 g ulja
marmelada
200 ml slatke pavlake
250 g čokolade za kuvanje
Priprema:
Na laganoj vatri otopite čokoladu s jednom kašikom mleka. Razdvojite belanca od žumanaca, pa belanca umutite u čvrst sneg. Žumanca umutite sa šećerom, pa dodajte ulje i prethodno otopljenu čokoladu. U ovu smesu dodajte sneg od belanaca, brašno i prašak za pecivo.
Gotovo smesu za kore izlijte u kalup premazan uljem ili margarinom i posut brašnom. Pecite na 180-200°C oko 40-45 minuta. Izvadite iz rerne, ostvaite da se ohladi, pa presecite napola da dobijete dve kore. Donju koru premažite marmeladom i preklopite je drugom korom. Celu tortu premažite marmeladom, a zatim i čokoladnom glazurom.
(Blic)
Recept za posne čupavce: Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati sveži
Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati svež
Zapečena kaša iz sela Vina kod Negotina: Doručak od tri sastojka koji hrani dušu
U selima Timočke Krajine, zapečena kaša je nekada bila omiljeni doručak težaka. Pravljena od krompira, crnog luka i kukuruznog brašna, jednostavna je, ali zasitna, i pečena do zlatne hrskavosti u zemljanoj posudi. Danas je gotovo zaboravljena, ali još uvek se sprema u nekoliko domaćinstava u okolini Negotina.
Ovaj aromatični pasulj kida koliko je dobar! Stigao pravo iz bakinje kuhinje, spoj sastojaka je fantazija
Priprema je jednostavna, a rezultat je jelo koje će vas podsetiti na bakinu kuhinju.
Pura s kajmakom iz sela Glogovac kod Jagodine: zaboravljeni doručak koji se vraća na srpske trpeze
Domaći recept iz Šumadije koji su jeli težaci pre odlaska u polje, danas je retkost, ali se još pamti u seoskim kuhinjama. Pura kuvana u glinenom loncu i prelivena domaćim kajmakom bila je znak da u kući ima i truda i ukusa.
Starinski recept za najbolji sutlijaš, poslastica uz koju su odrasle generacije: Brzo se pravi, a još brže smaže
Pravi se brzo i lako, a nestaće sa stola odmah.
Komentari(0)