"PO TOME SE ZNAJU SRBIJANCI" Ova Kragujevčanka je poslednji abadžija u Šumadiji a ovako čuva tradiciju od zaborava
Kragujevčanka Slavica Božović neguje tradiciju i izrađuje narodne nošnje
Kragujevčanka Slavica Božović možda je poslednja Šumadinka koja ručno izrađuje i veze muške i ženske jeleke – narodne nošnje.
U tom poslu, koji je i njen hobi, već je četiri decenije. Abadžijski zanat učila je na obuci četiri meseca po četiri sata dnevno, i još pune dve godine sama kroz intenzivni rad. To je možda i razlog što mladi neće ovo da rade. I da hoće, pitanje je ima li ko još da ih nauči. Starijih majstora ovog zanata, naime, više nema.
Slavica se u abadžijskom zanatu, koji su nekada radili samo muškarci, našla udajom u čuvenu kragujevačku opančarsku porodicu. Ova Kragujevčanka radi ženske jeleke, koji se šiju mahom od somota, u bordo, teget i zelenoj boji. Ženski jeleci vezu se uvek srmom. Takođe izrađuje i ženski libade – kraći sako, dužine do slobodnih rebara, čiji su rukavi pri dnu širi, zvonasti. Ovo je deo gradske nošnje. Takođe je vezen, a šiven je od somota.
Možda vas zanima:
Mesto gde možete popiti kafu s Če Gevarom i uroniti u duh Kube
U srcu Kragujevca, skriven od užurbanosti svakodnevice, postoji kutak u kojem živi duh Kube – mesto gde se kubanska kultura, muzika i istorija spajaju u harmoničan doživljaj prošlih vremena.
Čudo medicine iz Kragujevca: Drakčetu su davali samo tri meseca života, organizovao sam sebi sahranu a ostao živ i dan danas (FOTO)
Dragiša Jovanović zvani Dragče iz sela Jovanovac kod Kragujevca, dokaz je da nema smrti bez sudnjga dana. On je pre 30 godina sazvao ljude na svoju sahranu, platio sveštenika i grobara, pozdravio se sa ovim svetom, jer su mi lekari zbog teškog oblika karcinoma grla, prognozirali svega tri meseca života.
Možda vas zanima:
Mesto gde možete popiti kafu s Če Gevarom i uroniti u duh Kube
U srcu Kragujevca, skriven od užurbanosti svakodnevice, postoji kutak u kojem živi duh Kube – mesto gde se kubanska kultura, muzika i istorija spajaju u harmoničan doživljaj prošlih vremena.
Čudo medicine iz Kragujevca: Drakčetu su davali samo tri meseca života, organizovao sam sebi sahranu a ostao živ i dan danas (FOTO)
Dragiša Jovanović zvani Dragče iz sela Jovanovac kod Kragujevca, dokaz je da nema smrti bez sudnjga dana. On je pre 30 godina sazvao ljude na svoju sahranu, platio sveštenika i grobara, pozdravio se sa ovim svetom, jer su mi lekari zbog teškog oblika karcinoma grla, prognozirali svega tri meseca života.
Možda vas zanima:
Mesto gde možete popiti kafu s Če Gevarom i uroniti u duh Kube
U srcu Kragujevca, skriven od užurbanosti svakodnevice, postoji kutak u kojem živi duh Kube – mesto gde se kubanska kultura, muzika i istorija spajaju u harmoničan doživljaj prošlih vremena.
Čudo medicine iz Kragujevca: Drakčetu su davali samo tri meseca života, organizovao sam sebi sahranu a ostao živ i dan danas (FOTO)
Dragiša Jovanović zvani Dragče iz sela Jovanovac kod Kragujevca, dokaz je da nema smrti bez sudnjga dana. On je pre 30 godina sazvao ljude na svoju sahranu, platio sveštenika i grobara, pozdravio se sa ovim svetom, jer su mi lekari zbog teškog oblika karcinoma grla, prognozirali svega tri meseca života.
Slavica radi i muške fermene, odnosno prsluke. Oni se šiju od čoje teget, zelene i braon boje, i vezu gajtanom mahom u crnoj boji. Fermen po ivicama – gde se kopča, pri dnu i oko rukava, ima izvezene nizove gajdana. Na nekim fermenima su dva reda gajtana, na nekima čak 10, piše ikragujevac.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)