"PO TOME SE ZNAJU SRBIJANCI" Ova Kragujevčanka je poslednji abadžija u Šumadiji a ovako čuva tradiciju od zaborava
Kragujevčanka Slavica Božović neguje tradiciju i izrađuje narodne nošnje
Kragujevčanka Slavica Božović možda je poslednja Šumadinka koja ručno izrađuje i veze muške i ženske jeleke – narodne nošnje.
U tom poslu, koji je i njen hobi, već je četiri decenije. Abadžijski zanat učila je na obuci četiri meseca po četiri sata dnevno, i još pune dve godine sama kroz intenzivni rad. To je možda i razlog što mladi neće ovo da rade. I da hoće, pitanje je ima li ko još da ih nauči. Starijih majstora ovog zanata, naime, više nema.
Slavica se u abadžijskom zanatu, koji su nekada radili samo muškarci, našla udajom u čuvenu kragujevačku opančarsku porodicu. Ova Kragujevčanka radi ženske jeleke, koji se šiju mahom od somota, u bordo, teget i zelenoj boji. Ženski jeleci vezu se uvek srmom. Takođe izrađuje i ženski libade – kraći sako, dužine do slobodnih rebara, čiji su rukavi pri dnu širi, zvonasti. Ovo je deo gradske nošnje. Takođe je vezen, a šiven je od somota.
Možda vas zanima:
ŠUMADIJSKO MORE Ovo jezero u Srbiji je raj za ribolovce i veslače
Svi se pitaju kako će i gde ove godine na letovanje. Međutim, u srcu Srbije nalazi se jezero čiji pejzaži itekako podsećaju na more i to ono najlepše.
Već su ga videli mrtvog, a on postao pravi medicinski fenomen: Dragče iz Kragujevca neverovatnom borbom pobedio karcinom
Dragiša Jovanović zvani Dragče iz sela Jovanovac kod Kragujevca, dokaz je da nema smrti bez sudnjeg dana. On je pre 30 godina sazvao ljude na svoju sahranu, platio sveštenika i grobara, pozdravio se sa ovim svetom, jer su mi lekari zbog teškog oblika karcinoma grla, prognozirali svega tri meseca života.
Možda vas zanima:
ŠUMADIJSKO MORE Ovo jezero u Srbiji je raj za ribolovce i veslače
Svi se pitaju kako će i gde ove godine na letovanje. Međutim, u srcu Srbije nalazi se jezero čiji pejzaži itekako podsećaju na more i to ono najlepše.
Već su ga videli mrtvog, a on postao pravi medicinski fenomen: Dragče iz Kragujevca neverovatnom borbom pobedio karcinom
Dragiša Jovanović zvani Dragče iz sela Jovanovac kod Kragujevca, dokaz je da nema smrti bez sudnjeg dana. On je pre 30 godina sazvao ljude na svoju sahranu, platio sveštenika i grobara, pozdravio se sa ovim svetom, jer su mi lekari zbog teškog oblika karcinoma grla, prognozirali svega tri meseca života.
Možda vas zanima:
ŠUMADIJSKO MORE Ovo jezero u Srbiji je raj za ribolovce i veslače
Svi se pitaju kako će i gde ove godine na letovanje. Međutim, u srcu Srbije nalazi se jezero čiji pejzaži itekako podsećaju na more i to ono najlepše.
Već su ga videli mrtvog, a on postao pravi medicinski fenomen: Dragče iz Kragujevca neverovatnom borbom pobedio karcinom
Dragiša Jovanović zvani Dragče iz sela Jovanovac kod Kragujevca, dokaz je da nema smrti bez sudnjeg dana. On je pre 30 godina sazvao ljude na svoju sahranu, platio sveštenika i grobara, pozdravio se sa ovim svetom, jer su mi lekari zbog teškog oblika karcinoma grla, prognozirali svega tri meseca života.
Slavica radi i muške fermene, odnosno prsluke. Oni se šiju od čoje teget, zelene i braon boje, i vezu gajtanom mahom u crnoj boji. Fermen po ivicama – gde se kopča, pri dnu i oko rukava, ima izvezene nizove gajdana. Na nekim fermenima su dva reda gajtana, na nekima čak 10, piše ikragujevac.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Komentari(0)