Tajno značenje zvončića: Zašto se verovalo da zvono prvog zvončića čuva ljubav od rastanka
U srpskoj narodnoj tradiciji, prvi ubrani zvončić nije bio samo znak proleća. Verovalo se da onaj ko pokloni zvončić voljenoj osobi stvara nevidljivu vezu koja štiti ljubav od rastanka i zaborava.
Zvončić, skromni glasnik proleća, ima posebno mesto u srpskom narodnom predanju. Njegov zvonasti cvet, nežan i treperav na vetru, nije se ubrao olako. Prvi zvončić viđen u godini, verovalo se, nosi moć vezivanja – ne vidljivim lancem, već nitima koje srce pamti. Onaj ko primi zvončić iz ruke onoga koga voli, prema starim običajima, ostaje povezan sa njim, čak i ako godine, putevi i svet pokušaju da ih razdvoje.
Zvončić – tiho zvono ljubavi
Zvončić nije bio cvet za ukrašavanje kuće.
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
U narodnom predanju govorilo se:
„Ko ti donese zvončić kad ga niko ne traži – taj ti neće zaboraviti ime, ni kad mu ode glas.“
Zato je darivanje zvončića imalo tiho, ali snažno značenje: obećanje bez reči.
Kako se pravilno poklanjao zvončić
Cvet se nije ubirao u punom danu, nego rano ujutru, dok se rosa još zadrži na laticama.
Brala se samo jedna stabljika, ne više.
Pri branju se u sebi šaptala želja ili molitva – ne za sreću, nego za istrajnost srca.
Poklonjen je bez obaveze, bez pompe, često samo stidljivim pružanjem ruke.
Nije se nosio iza leđa. Nije se uvijao u papir.
Jer su verovali: ako ti treba poklon da prikriješ osećanja, ni zvončić ti neće pomoći.
Zašto se verovalo da štiti od rastanka
U starim pričama, prvi zvončić je bio zvono koje se ne čuje ušima, već dušom.
Njegovo „zvonjenje“ bilo je nevidljivo povezivanje dvoje ljudi – stvaranje mosta preko kog godine, razdaljina i drugi ljudi ne mogu lako preći.
Ako bi dvoje razmenili zvončiće, govorilo se da: – čak i ako se nikada više ne vide,
– čak i ako prođu kroz druge ljubavi i gradove,
njihova srca uvek znaju put nazad.
Danas – zaboravljen običaj, ali osećaj ostaje
Danas se zvončići retko beru, još ređe daruju.
Ali i dalje, kada ih vidimo kako trepere na vetru, u nama se probudi nešto nežno i tiho.
Možda zato što su naši stari znali: nije svaki cvet samo ukras.
Neki cvetovi nose obećanja.
A zvončić, onaj prvi, nosi ono obećanje koje ne mora da se izgovori.
Savindan po starom kalendaru: Zaboravljeni običaji za zdravlje iz avgusta
Kako su naši stari 27. avgusta palili sveće i kuvali lekovite napitke da bi spremni dočekali jesen
Kralj Dragutin Nemanjić: Vladar koji je presto prepustio bratu, ali zadržao najveći deo moći
Priča o kralju koji je, posle nesreće na lovu, formalno abdicirao, ali je iz senke nastavio da vlada Srbijom i Bosnom
Kako su žene dobile ulice u Beogradu: Imena koja kriju priče, a kojih je iznenađujuće malo
Beograd ima više od 2.500 ulica, ali samo mali procenat nosi imena žena. Ta retka imena pričaju priče o vladarkama, književnicama, revolucionarkama, umetnicama i narodnim junakinjama – i svaka od njih nosi sloj istorije koji prolaznici retko znaju.
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se piše: sve vreme, svo vreme ili celo vreme?
Da li i Vi pravite ovu grešku?
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Komentari(0)