Tajno značenje zvončića: Zašto se verovalo da zvono prvog zvončića čuva ljubav od rastanka
U srpskoj narodnoj tradiciji, prvi ubrani zvončić nije bio samo znak proleća. Verovalo se da onaj ko pokloni zvončić voljenoj osobi stvara nevidljivu vezu koja štiti ljubav od rastanka i zaborava.
Zvončić, skromni glasnik proleća, ima posebno mesto u srpskom narodnom predanju. Njegov zvonasti cvet, nežan i treperav na vetru, nije se ubrao olako. Prvi zvončić viđen u godini, verovalo se, nosi moć vezivanja – ne vidljivim lancem, već nitima koje srce pamti. Onaj ko primi zvončić iz ruke onoga koga voli, prema starim običajima, ostaje povezan sa njim, čak i ako godine, putevi i svet pokušaju da ih razdvoje.
Zvončić – tiho zvono ljubavi
Zvončić nije bio cvet za ukrašavanje kuće.
Možda vas zanima:
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Možda vas zanima:
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Možda vas zanima:
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Možda vas zanima:
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Možda vas zanima:
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
U narodnom predanju govorilo se:
„Ko ti donese zvončić kad ga niko ne traži – taj ti neće zaboraviti ime, ni kad mu ode glas.“
Zato je darivanje zvončića imalo tiho, ali snažno značenje: obećanje bez reči.
Kako se pravilno poklanjao zvončić
Cvet se nije ubirao u punom danu, nego rano ujutru, dok se rosa još zadrži na laticama.
Brala se samo jedna stabljika, ne više.
Pri branju se u sebi šaptala želja ili molitva – ne za sreću, nego za istrajnost srca.
Poklonjen je bez obaveze, bez pompe, često samo stidljivim pružanjem ruke.
Nije se nosio iza leđa. Nije se uvijao u papir.
Jer su verovali: ako ti treba poklon da prikriješ osećanja, ni zvončić ti neće pomoći.
Zašto se verovalo da štiti od rastanka
U starim pričama, prvi zvončić je bio zvono koje se ne čuje ušima, već dušom.
Njegovo „zvonjenje“ bilo je nevidljivo povezivanje dvoje ljudi – stvaranje mosta preko kog godine, razdaljina i drugi ljudi ne mogu lako preći.
Ako bi dvoje razmenili zvončiće, govorilo se da: – čak i ako se nikada više ne vide,
– čak i ako prođu kroz druge ljubavi i gradove,
njihova srca uvek znaju put nazad.
Danas – zaboravljen običaj, ali osećaj ostaje
Danas se zvončići retko beru, još ređe daruju.
Ali i dalje, kada ih vidimo kako trepere na vetru, u nama se probudi nešto nežno i tiho.
Možda zato što su naši stari znali: nije svaki cvet samo ukras.
Neki cvetovi nose obećanja.
A zvončić, onaj prvi, nosi ono obećanje koje ne mora da se izgovori.
Kralj koji to nikada nije postao - Od heroja sa Mačkovog kamena do zatvorenika u sopstvenoj zemlji
Princ Đorđe Karađorđević (1887–1972) bio je najstariji sin kralja Petra I Karađorđevića i kneginje Zorke Petrović-Njegoš. Rođen je posle sestara Jelene (1884–1962) i Milene (1886–1887, umrla kao beba), a pre braće Aleksandra (1888–1934) i Andrije (1890, preminuo kao beba). Kao prvorođeni sin, od rođenja je bio predodređen da nasledi presto, ali je splet karaktera, tragičnih događaja i dvorskih intriga preokrenuo njegovu sudbinu.
Kako je carsko proročanstvo stvorilo manastir Prohor Pčinjski - Počivalište moštiju svetitelja i čuda na Kozjaku
Na obroncima planine Kozjak, u dolini reke Pčinje, smestio se jedan od najvećih i najznačajnijih manastira juga Srbije – Prohor Pčinjski. Posvećen je Svetom Prohoru, pustinožitelju iz XI veka, koji je prema predanju predvideo da će mladi vojskovođa Roman Diogen postati vizantijski car. Kada se proročanstvo obistinilo, Diogen je u znak zahvalnosti podigao manastir i darovao ga monahu.
„Nikada neću biti ljubavnik ni heroj“ - Glumački div koji je voleo skromnost više od slave
Rođen 7. aprila 1934. u Kruševcu, u cincarskoj porodici, Taško Načić , rano je pokazao talenat za glumu. Još kao gimnazijalac bežao je sa časova da bi gledao probe i predstave u pozorišnoj sali. U školskim predstavama igrao je upečatljive uloge, a kao Mitke u Koštani ostao je nezaboravan. Bio je jedan od malobrojnih maturanata svoje generacije koji je krenuo putem glume – i taj put ga je odveo do Akademije dramskih umetnosti u Beogradu.
Zašto je Srbija krenula u balkanske ratove – Početak kraja Osmanskog carstva
Početkom XX veka Osmansko carstvo, koje je vekovima gospodarilo Balkanom, bilo je na izmaku snage. Srbi, Bugari, Grci i Crnogorci sve češće su dizali glas za oslobođenje svojih sunarodnika koji su i dalje živeli pod turskom vlašću. Posle aneksione krize 1908. i velikih napetosti u regionu, formiran je Balkanski savez – Srbija, Bugarska, Grčka i Crna Gora. Njihov cilj bio je jasan: isterati Osmanlije sa Balkana.
Legenda o kamenu sa neba: Kako je Kremna postala mesto proroka, istina, legenda ili narodna mašta?
Na putu između Užica i Višegrada, u podnožju Zlatibora, smešteno je selo Kremna. Pripada opštini Užice i leži u dolini reke Kremnušice, okruženo šumama, pašnjacima i mirisnim zlatiborskim poljima. Ovaj pitomi kraj na raskrsnici puteva kroz istoriju postao je poznat ne samo po prirodnim lepotama, već i po nečemu jedinstvenom – po proročanstvima porodice Tarabić.
Komentari(0)