Tajno značenje zvončića: Zašto se verovalo da zvono prvog zvončića čuva ljubav od rastanka
U srpskoj narodnoj tradiciji, prvi ubrani zvončić nije bio samo znak proleća. Verovalo se da onaj ko pokloni zvončić voljenoj osobi stvara nevidljivu vezu koja štiti ljubav od rastanka i zaborava.
Zvončić, skromni glasnik proleća, ima posebno mesto u srpskom narodnom predanju. Njegov zvonasti cvet, nežan i treperav na vetru, nije se ubrao olako. Prvi zvončić viđen u godini, verovalo se, nosi moć vezivanja – ne vidljivim lancem, već nitima koje srce pamti. Onaj ko primi zvončić iz ruke onoga koga voli, prema starim običajima, ostaje povezan sa njim, čak i ako godine, putevi i svet pokušaju da ih razdvoje.
Zvončić – tiho zvono ljubavi
Zvončić nije bio cvet za ukrašavanje kuće.
Možda vas zanima:
Zašto su naši preci verovali da ne smeš brati cvet bez dozvole: Priča o biljkama koje pamte ruku
U srpskoj narodnoj tradiciji branje cveta nije bilo običan čin. Verovalo se da biljke osećaju ruku koja ih kida i da pamte nameru onoga ko ih bere. Ako se cvet obere bez reči i poštovanja, može da donese nemir, bolest ili zaborav.
Ko su bile „sanjarke“: Žene koje su u srpskom predanju snovima tumačile sudbinu sela
U starim selima Srbije, naročito u Homolju i Staroj planini, verovalo se da postoje žene čiji snovi nisu njihovi lično – već pripadaju svima. Njihova sanjarenja bila su znak bolesti, rođenja, smrti ili promene koja dolazi.
Možda vas zanima:
Zašto su naši preci verovali da ne smeš brati cvet bez dozvole: Priča o biljkama koje pamte ruku
U srpskoj narodnoj tradiciji branje cveta nije bilo običan čin. Verovalo se da biljke osećaju ruku koja ih kida i da pamte nameru onoga ko ih bere. Ako se cvet obere bez reči i poštovanja, može da donese nemir, bolest ili zaborav.
Ko su bile „sanjarke“: Žene koje su u srpskom predanju snovima tumačile sudbinu sela
U starim selima Srbije, naročito u Homolju i Staroj planini, verovalo se da postoje žene čiji snovi nisu njihovi lično – već pripadaju svima. Njihova sanjarenja bila su znak bolesti, rođenja, smrti ili promene koja dolazi.
Možda vas zanima:
Zašto su naši preci verovali da ne smeš brati cvet bez dozvole: Priča o biljkama koje pamte ruku
U srpskoj narodnoj tradiciji branje cveta nije bilo običan čin. Verovalo se da biljke osećaju ruku koja ih kida i da pamte nameru onoga ko ih bere. Ako se cvet obere bez reči i poštovanja, može da donese nemir, bolest ili zaborav.
Ko su bile „sanjarke“: Žene koje su u srpskom predanju snovima tumačile sudbinu sela
U starim selima Srbije, naročito u Homolju i Staroj planini, verovalo se da postoje žene čiji snovi nisu njihovi lično – već pripadaju svima. Njihova sanjarenja bila su znak bolesti, rođenja, smrti ili promene koja dolazi.
Možda vas zanima:
Zašto su naši preci verovali da ne smeš brati cvet bez dozvole: Priča o biljkama koje pamte ruku
U srpskoj narodnoj tradiciji branje cveta nije bilo običan čin. Verovalo se da biljke osećaju ruku koja ih kida i da pamte nameru onoga ko ih bere. Ako se cvet obere bez reči i poštovanja, može da donese nemir, bolest ili zaborav.
Ko su bile „sanjarke“: Žene koje su u srpskom predanju snovima tumačile sudbinu sela
U starim selima Srbije, naročito u Homolju i Staroj planini, verovalo se da postoje žene čiji snovi nisu njihovi lično – već pripadaju svima. Njihova sanjarenja bila su znak bolesti, rođenja, smrti ili promene koja dolazi.
Možda vas zanima:
Zašto su naši preci verovali da ne smeš brati cvet bez dozvole: Priča o biljkama koje pamte ruku
U srpskoj narodnoj tradiciji branje cveta nije bilo običan čin. Verovalo se da biljke osećaju ruku koja ih kida i da pamte nameru onoga ko ih bere. Ako se cvet obere bez reči i poštovanja, može da donese nemir, bolest ili zaborav.
Ko su bile „sanjarke“: Žene koje su u srpskom predanju snovima tumačile sudbinu sela
U starim selima Srbije, naročito u Homolju i Staroj planini, verovalo se da postoje žene čiji snovi nisu njihovi lično – već pripadaju svima. Njihova sanjarenja bila su znak bolesti, rođenja, smrti ili promene koja dolazi.
U narodnom predanju govorilo se:
„Ko ti donese zvončić kad ga niko ne traži – taj ti neće zaboraviti ime, ni kad mu ode glas.“
Zato je darivanje zvončića imalo tiho, ali snažno značenje: obećanje bez reči.
Kako se pravilno poklanjao zvončić
Cvet se nije ubirao u punom danu, nego rano ujutru, dok se rosa još zadrži na laticama.
Brala se samo jedna stabljika, ne više.
Pri branju se u sebi šaptala želja ili molitva – ne za sreću, nego za istrajnost srca.
Poklonjen je bez obaveze, bez pompe, često samo stidljivim pružanjem ruke.
Nije se nosio iza leđa. Nije se uvijao u papir.
Jer su verovali: ako ti treba poklon da prikriješ osećanja, ni zvončić ti neće pomoći.
Zašto se verovalo da štiti od rastanka
U starim pričama, prvi zvončić je bio zvono koje se ne čuje ušima, već dušom.
Njegovo „zvonjenje“ bilo je nevidljivo povezivanje dvoje ljudi – stvaranje mosta preko kog godine, razdaljina i drugi ljudi ne mogu lako preći.
Ako bi dvoje razmenili zvončiće, govorilo se da: – čak i ako se nikada više ne vide,
– čak i ako prođu kroz druge ljubavi i gradove,
njihova srca uvek znaju put nazad.
Danas – zaboravljen običaj, ali osećaj ostaje
Danas se zvončići retko beru, još ređe daruju.
Ali i dalje, kada ih vidimo kako trepere na vetru, u nama se probudi nešto nežno i tiho.
Možda zato što su naši stari znali: nije svaki cvet samo ukras.
Neki cvetovi nose obećanja.
A zvončić, onaj prvi, nosi ono obećanje koje ne mora da se izgovori.
Ova glumica do ludila volela čiča Dražu, a on brojne ljubavnice vodio u krevet zbog šok razloga: Ćerka Gordana zbog njega nikad nije htela da rodi svoje dete
Mnoge stvari iz života generala Draže Mihailovića dugo nisu bile ni otkrivene, a onda je isplivala na površinu šokantna stvar - legendari Čiča Draža bio je neopisivi švaler, a za svako svoje neverstvo je imao i dokaze!
Senka pod pragom: Verovanje da prag kuće skriva sve neizgovorene reči ukućana
U srpskoj narodnoj tradiciji, prag nije bio samo ulaz u kuću. Verovalo se da on upija sve ono što ukućani ne izgovore naglas – suze, tajne, neizrečene molitve – i da kroz njega kuća pamti i ono što ljudi žele da zaborave.
Tajno značenje zvončića: Zašto se verovalo da zvono prvog zvončića čuva ljubav od rastanka
U srpskoj narodnoj tradiciji, prvi ubrani zvončić nije bio samo znak proleća. Verovalo se da onaj ko pokloni zvončić voljenoj osobi stvara nevidljivu vezu koja štiti ljubav od rastanka i zaborava.
Zašto su naši preci verovali da ne smeš brati cvet bez dozvole: Priča o biljkama koje pamte ruku
U srpskoj narodnoj tradiciji branje cveta nije bilo običan čin. Verovalo se da biljke osećaju ruku koja ih kida i da pamte nameru onoga ko ih bere. Ako se cvet obere bez reči i poštovanja, može da donese nemir, bolest ili zaborav.
Ko su bile „sanjarke“: Žene koje su u srpskom predanju snovima tumačile sudbinu sela
U starim selima Srbije, naročito u Homolju i Staroj planini, verovalo se da postoje žene čiji snovi nisu njihovi lično – već pripadaju svima. Njihova sanjarenja bila su znak bolesti, rođenja, smrti ili promene koja dolazi.
Komentari(0)