TURČIN KOG SU SRBI MNOGO VOLELI Hadži Mustafa je prozvan "srpska majka" zbog dobrog odnosa sa našom rajom
Hadži Mustafa bio je najteži protivnik janjičara, borio se protiv njihovog povratka na vlast i dok su očajnički želeli istu da vrate, on im je bio glavna prepreka na putu.
Hadži Mustafa rođen 1733 — ubijen 15. decembra 1801. u Beogradu bio je paša Smederevskog sandžaka od 1793. do 1801.
Hadži-Mustafa je među Beograđanima ostao upamćen po dobrom odnosu sa srpskom rajom zbog čega je prozvan “srpska majka”.
Možda vas zanima:
NAJZNAČAJNIJE OSTVARENJE BEOGRADSKOG ARHITEKTE Zebrnjak je simbol oslobođenja Jugoistočne Evrope od Osmanskog carstva (FOTO/VIDEO)
Bio je to ubedljivo najviši spomenik ne samo na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, već i čitavog Balkanskog poluostrva.
Možda vas zanima:
NAJZNAČAJNIJE OSTVARENJE BEOGRADSKOG ARHITEKTE Zebrnjak je simbol oslobođenja Jugoistočne Evrope od Osmanskog carstva (FOTO/VIDEO)
Bio je to ubedljivo najviši spomenik ne samo na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, već i čitavog Balkanskog poluostrva.
Možda vas zanima:
NAJZNAČAJNIJE OSTVARENJE BEOGRADSKOG ARHITEKTE Zebrnjak je simbol oslobođenja Jugoistočne Evrope od Osmanskog carstva (FOTO/VIDEO)
Bio je to ubedljivo najviši spomenik ne samo na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, već i čitavog Balkanskog poluostrva.
Ipak, pravo pitanje jeste zašto je vezir želeo blagonaklonost srpskog življa.
Odgovor su janjičari koji su pronašli zaštitu pod krilom Pazvan-oglua, gospodara Vidinskog pašaluka i sultanovog protivnika. Lukavi Hadži-Mustafa znao je da su Srbi odlični ratnici. U to su ga uverili čuvajući južnu granicu Austrije i boreći se na njenoj strani izvršavajući najteže zadatke. Isti ti Srbi, nakn Svištovskog mira, počeli su da se vraćaju svojim kućama te je vezir znao da u njima može ležati njegova snaga u tuči sa janjičarima.
WIKIMEDIA COMMONS
Kako bi pridobio Srbe, vezir je potegao sve svoje veze kako bi od Porte u Carigradu isposlovao da se Srbima u Beogradskom pašaluku pruži, kakvo takvo, samoupravljanje. Rečeno-učinjeno. Fermanima izdatim od 1793. do 1976. Srbi su dobili samoupravu koja je podrazumevala sledeće:
Zemlja je podeljena na 12 nahija kojima je upravljao oberknez sa vrhovnim knezom u Beogradu.
Oberknezovi su imali da prikupljaju porez od Srba.
Porez je iznosio 15 groša po glavi.
Spahije su živele samo u Beogradu.
Turcima je bilo zabranjeno nasilje pri putovanjima, kao i podizanje hanova.
Paše su mogle držati do 600 naoružanih ljudi.
Crkve i manastire Srbi su mogli da slobodno podižu.
Dozvoljeno je formiranje srpske narodne vojske koja bi branila pašaluk.
Poslednja stavka bila je od presudnog značaja za beogradskog vezira. Ona je značila da će Srbi imati vojsku koja će, u savezu sa carigradskim Turcima, voditi borbe protiv mrskih janjičara.
U jeku razračunavanja sa janjičarima, Hadži-Mustafa pravi ogromnu grešku. Naređuje da se uhapsi, a potom i pogubi beogradski mitropolit Metodije i to bez ikakvog objašnjenja srpskoj raji, iako je utvrdio da mitropolit novčano pomaže Pazvan-ogluovu borbu protiv sultana.
WIKIMEDIA COMMONS
Posledica ovog pogrešnog zaključivanja bila je poraz Hadži-Mustafine vojske kod Negotina, gde se sukobio sa trupama Pazvan-oglua. Poraz je bio posledica netrpeljivosti Srba prema Turcima koji su činili vojsku beogradskog paše. Čarke Turaka i Srba dovele su do toga da se sukobe pred Negotinom, tako da je pašina vojska morala da se povuče, a sukobi Turaka i Srba su počeli da se proširuju.
Tada janjičari snažno udariše. Iznenađen, paša se povukao u gornji grad, ostavljajući magacine sa barutom i skladišta u rukama pobunjenika. Sve se to dogodilo 12. avgusta 1801. godine.
Janjičari shvataju da, bez obzira na sve napore, neće uspeti da prodru u gornji grad, povlače lukav potez. Naime, saznaju da za postojanje starog laguma koji je samo spolja zazidan, a vodi do u sred grada. Dve noći su prokopavali prolaz prikrivajući svoju aktivnost napadom sa suprotne strane.
Kako je pogubljena "srpska majka"
27. decembra 1801. trojica janjičara, budućih dahija, Kučuk Alija, Fočić-aga i Mula Jusuf upadaju u pašin konak i, stavljajući mu sablju na grudi, upitaše ga: “Gde ti je blago”.
Hadži-Mustafa pokaza na sanduke u sobi kad Kučuk-Alija opali hitac i na mestu ubi pašu, a potom mu odrubiše glavu. Krvavo telo Hadži-Mustafe potom je odneto u kupatilo gde je ostavljeno do, ironično, svečane sahrane, dva dana kasnije.
Janjičari potom u Carigrad poslaše poruku da je Hadži-Mustafa morao biti ubijen jer je bio nevernik, loše upravljao i više voleo Srbe nego Turke. Ovo pismo, uz pretnju smrću, morali su da potpišu svi u Beogradu.
Januara 1802. godine Porta je potvrda Halil-agu kao prvog čoveka Beograda do dolaska novog paše Hasan-age, koji još dugo neće doći, ostavljajući na vlasti četvoricu dahija: Aganlije, Kučuk-Alije, Mule Jusufa i Fočić Mehmed-age.
Tako beše svirepo ubijena “Srpska majka”.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Komentari(0)