TURČIN KOG SU SRBI MNOGO VOLELI Hadži Mustafa je prozvan "srpska majka" zbog dobrog odnosa sa našom rajom
Hadži Mustafa bio je najteži protivnik janjičara, borio se protiv njihovog povratka na vlast i dok su očajnički želeli istu da vrate, on im je bio glavna prepreka na putu.
Hadži Mustafa rođen 1733 — ubijen 15. decembra 1801. u Beogradu bio je paša Smederevskog sandžaka od 1793. do 1801.
Hadži-Mustafa je među Beograđanima ostao upamćen po dobrom odnosu sa srpskom rajom zbog čega je prozvan “srpska majka”.
Možda vas zanima:
NAJZNAČAJNIJE OSTVARENJE BEOGRADSKOG ARHITEKTE Zebrnjak je simbol oslobođenja Jugoistočne Evrope od Osmanskog carstva (FOTO/VIDEO)
Bio je to ubedljivo najviši spomenik ne samo na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, već i čitavog Balkanskog poluostrva.
Možda vas zanima:
NAJZNAČAJNIJE OSTVARENJE BEOGRADSKOG ARHITEKTE Zebrnjak je simbol oslobođenja Jugoistočne Evrope od Osmanskog carstva (FOTO/VIDEO)
Bio je to ubedljivo najviši spomenik ne samo na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, već i čitavog Balkanskog poluostrva.
Možda vas zanima:
NAJZNAČAJNIJE OSTVARENJE BEOGRADSKOG ARHITEKTE Zebrnjak je simbol oslobođenja Jugoistočne Evrope od Osmanskog carstva (FOTO/VIDEO)
Bio je to ubedljivo najviši spomenik ne samo na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, već i čitavog Balkanskog poluostrva.
Ipak, pravo pitanje jeste zašto je vezir želeo blagonaklonost srpskog življa.
Odgovor su janjičari koji su pronašli zaštitu pod krilom Pazvan-oglua, gospodara Vidinskog pašaluka i sultanovog protivnika. Lukavi Hadži-Mustafa znao je da su Srbi odlični ratnici. U to su ga uverili čuvajući južnu granicu Austrije i boreći se na njenoj strani izvršavajući najteže zadatke. Isti ti Srbi, nakn Svištovskog mira, počeli su da se vraćaju svojim kućama te je vezir znao da u njima može ležati njegova snaga u tuči sa janjičarima.
WIKIMEDIA COMMONS
Kako bi pridobio Srbe, vezir je potegao sve svoje veze kako bi od Porte u Carigradu isposlovao da se Srbima u Beogradskom pašaluku pruži, kakvo takvo, samoupravljanje. Rečeno-učinjeno. Fermanima izdatim od 1793. do 1976. Srbi su dobili samoupravu koja je podrazumevala sledeće:
Zemlja je podeljena na 12 nahija kojima je upravljao oberknez sa vrhovnim knezom u Beogradu.
Oberknezovi su imali da prikupljaju porez od Srba.
Porez je iznosio 15 groša po glavi.
Spahije su živele samo u Beogradu.
Turcima je bilo zabranjeno nasilje pri putovanjima, kao i podizanje hanova.
Paše su mogle držati do 600 naoružanih ljudi.
Crkve i manastire Srbi su mogli da slobodno podižu.
Dozvoljeno je formiranje srpske narodne vojske koja bi branila pašaluk.
Poslednja stavka bila je od presudnog značaja za beogradskog vezira. Ona je značila da će Srbi imati vojsku koja će, u savezu sa carigradskim Turcima, voditi borbe protiv mrskih janjičara.
U jeku razračunavanja sa janjičarima, Hadži-Mustafa pravi ogromnu grešku. Naređuje da se uhapsi, a potom i pogubi beogradski mitropolit Metodije i to bez ikakvog objašnjenja srpskoj raji, iako je utvrdio da mitropolit novčano pomaže Pazvan-ogluovu borbu protiv sultana.
WIKIMEDIA COMMONS
Posledica ovog pogrešnog zaključivanja bila je poraz Hadži-Mustafine vojske kod Negotina, gde se sukobio sa trupama Pazvan-oglua. Poraz je bio posledica netrpeljivosti Srba prema Turcima koji su činili vojsku beogradskog paše. Čarke Turaka i Srba dovele su do toga da se sukobe pred Negotinom, tako da je pašina vojska morala da se povuče, a sukobi Turaka i Srba su počeli da se proširuju.
Tada janjičari snažno udariše. Iznenađen, paša se povukao u gornji grad, ostavljajući magacine sa barutom i skladišta u rukama pobunjenika. Sve se to dogodilo 12. avgusta 1801. godine.
Janjičari shvataju da, bez obzira na sve napore, neće uspeti da prodru u gornji grad, povlače lukav potez. Naime, saznaju da za postojanje starog laguma koji je samo spolja zazidan, a vodi do u sred grada. Dve noći su prokopavali prolaz prikrivajući svoju aktivnost napadom sa suprotne strane.
Kako je pogubljena "srpska majka"
27. decembra 1801. trojica janjičara, budućih dahija, Kučuk Alija, Fočić-aga i Mula Jusuf upadaju u pašin konak i, stavljajući mu sablju na grudi, upitaše ga: “Gde ti je blago”.
Hadži-Mustafa pokaza na sanduke u sobi kad Kučuk-Alija opali hitac i na mestu ubi pašu, a potom mu odrubiše glavu. Krvavo telo Hadži-Mustafe potom je odneto u kupatilo gde je ostavljeno do, ironično, svečane sahrane, dva dana kasnije.
Janjičari potom u Carigrad poslaše poruku da je Hadži-Mustafa morao biti ubijen jer je bio nevernik, loše upravljao i više voleo Srbe nego Turke. Ovo pismo, uz pretnju smrću, morali su da potpišu svi u Beogradu.
Januara 1802. godine Porta je potvrda Halil-agu kao prvog čoveka Beograda do dolaska novog paše Hasan-age, koji još dugo neće doći, ostavljajući na vlasti četvoricu dahija: Aganlije, Kučuk-Alije, Mule Jusufa i Fočić Mehmed-age.
Tako beše svirepo ubijena “Srpska majka”.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Majski mesec se gleda u tišini: Verovanje da izgovorena reč u maju ostaje pod zvezdama
U narodnoj tradiciji, maj je mesec pun života, ali i pun znakova. Verovalo se da ako se dugo gleda u mlad mesec u maju, a pri tom se nešto pomisli ili izgovori – to se ne zaboravlja. Ne od strane čoveka, već od strane neba.
Letnji dren ne jede se: Zašto se u julu stavlja na prozor, a ne u usta
U srpskoj narodnoj tradiciji, dren ubran pre nego što sazri nije za jelo – već za čuvanje. Tokom jula, prve grančice drena stavljaju se na prozor, gde, verovalo se, „vezuju zdravlje za kuću“ dok leto ne prođe i plod ne sazri.
Zašto se na Ognjenu Mariju ne loži vatra naglas: Dan tišine, straha i poštovanja
U srpskoj narodnoj tradiciji, 30. jul – praznik Ognjene Marije – smatran je jednim od najopasnijih dana u godini. Tog dana se vatra ne pali bez tišine, voda se ne nosi bez šapata, a u kući se ne viče. Verovalo se da Ognjena Marija „čuje kroz dim i kazni kroz vatru“.
Zmija domaćica leti ne ulazi u kuću ako se prag prekrsti vodom od zdravca
U srpskoj narodnoj tradiciji, zmija domaćica nije bila neprijatelj, već zaštitnik. Leti, kada se češće pojavljuje u dvorištima, postojali su posebni običaji kako je zadržati blizu – ali ne u kući. Jedan od njih bio je prelivanje praga vodom od zdravca.
Pelin se ne bere kad cveta: Verovanje da u julu pelin čuva kuću, ali kažnjava bolesnu ruku
U narodnim običajima, pelin je važio za jednu od najmoćnijih biljaka. Leti, naročito oko Ilindana, pelin se nije smeo brati bez potrebe. Verovalo se da tada biljka „prelazi u čuvara“, i da uzvraća onome ko je uzme iz loše namere ili sa slabim telom.
Komentari(0)