Malo ko zna da se na Dunavu kod Novog Slankamena nalazi misteriozno ostrvo Mamula, čija tvrđava krije bogatu i skoro potpuno zaboravljenu istoriju.
Skriveno među virovima Dunava, ostrvo Mamula kod Novog Slankamena retko posećuju turisti, ali oni koji su imali priliku da ga vide ostaju impresionirani njegovom mističnom atmosferom. Glavna atrakcija ostrva je napuštena tvrđava, sagrađena još u vreme Austrougarske monarhije, a koja danas stoji gotovo neistražena i zaboravljena.
Zaboravljena istorija tvrđave Mamula
Tvrđava Mamula izgrađena je početkom 18. veka kao strateško vojno utvrđenje na Dunavu. Austrougarska vojska koristila je ovu tvrđavu za nadgledanje rečnog saobraćaja, posebno u periodima ratova protiv Osmanskog carstva. Međutim, nakon Prvog svetskog rata tvrđava je potpuno napuštena i prepuštena zubu vremena.
Možda vas zanima:
Tajna moć Dunava: Miroč i čarolija Đerdapske klisure
U srcu Nacionalnog parka Đerdap, gde se Dunav probija kroz stene i sužava na svega 150 metara širine, uzdiže se planina Miroč – čuvar Kazanske klisure i jedan od najlepših vidikovaca Srbije.
Dunavski alasi iz Grocke: Čuvari drevnog zanata ribolova
Na obalama Dunava, u slikovitom gradiću Grocka, i danas opstaje tradicija dunavskih alasa, poslednjih čuvara starog načina ribolova u Srbiji.
Možda vas zanima:
Tajna moć Dunava: Miroč i čarolija Đerdapske klisure
U srcu Nacionalnog parka Đerdap, gde se Dunav probija kroz stene i sužava na svega 150 metara širine, uzdiže se planina Miroč – čuvar Kazanske klisure i jedan od najlepših vidikovaca Srbije.
Dunavski alasi iz Grocke: Čuvari drevnog zanata ribolova
Na obalama Dunava, u slikovitom gradiću Grocka, i danas opstaje tradicija dunavskih alasa, poslednjih čuvara starog načina ribolova u Srbiji.
Možda vas zanima:
Tajna moć Dunava: Miroč i čarolija Đerdapske klisure
U srcu Nacionalnog parka Đerdap, gde se Dunav probija kroz stene i sužava na svega 150 metara širine, uzdiže se planina Miroč – čuvar Kazanske klisure i jedan od najlepših vidikovaca Srbije.
Dunavski alasi iz Grocke: Čuvari drevnog zanata ribolova
Na obalama Dunava, u slikovitom gradiću Grocka, i danas opstaje tradicija dunavskih alasa, poslednjih čuvara starog načina ribolova u Srbiji.
Šta se danas krije iza zidina?
Danas su bedemi tvrđave obrasli gustim rastinjem, a njene unutrašnje prostorije skrivaju tragove prošlosti. Na ostrvu se i dalje mogu videti ostaci topova, vojne opreme i stare osmatračnice, što ovo mesto čini pravom poslasticom za ljubitelje istorije i avanturiste.
Priroda koja preuzima tvrđavu
Osim istorijske vrednosti, ostrvo Mamula poseduje i specifičan prirodni ambijent. Zahvaljujući izolovanosti i neometanoj prirodi, ovde žive brojne vrste ptica i biljaka koje retko možete sresti na drugim mestima uz Dunav. Ostrvo je posebno poznato po velikim jatima kormorana, koji su ovde pronašli svoje utočište.
Potencijal za razvoj turizma
Ostrvo Mamula je savršen primer neiskorišćenog turističkog potencijala. Ova lokacija idealna je za razvoj avanturističkog i istorijskog turizma, a posebno za sve one koji žele da istražuju manje poznate delove Srbije i otkriju nešto potpuno novo.
Kako stići do ostrva Mamula?
Do ostrva Mamula može se stići čamcem iz Novog Slankamena ili okoline. Lokalni ribari često pružaju mogućnost prevoza do ostrva, uz priče o njegovoj zanimljivoj istoriji.
TAJNA MESTA BEZ PUTA: Zašto je selo Drvengrad u Mokroj Gori, pre Kusturice, bilo poznato po čudnim proricanjima
Pre nego što je postao turistička ikona i filmski set, Drvengrad u Mokroj Gori bio je samo jedno od mnogih brdskih sela zapadne Srbije. Otkrivamo kako je nastala ideja o kućama "sklopljenim" na brdu i kakvu tajnu proricanja je skrivala Šarganska osmica.
Vladimir na planinskom proplanku "parkirao" vagon i šine i napravio jedinstveni kafić: Ljude jedno oduševljava
Ono što im je predstavljalo najveći problem jeste dopremiti grdosiju od vagona od Valjeva do Tare, ali ne samo njega već i prave pravcate šine
LEKOVITA BANJA DOBIJA SPORTSKI SADRŽAJ Tereni za tenis, košarku i odbojku gradiće se na crkvenoj zemlji
Neobična ali značajna saradnja Eparhije mileševske i opštine Priboj
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Ljubavno zaveštanje kralja Uroša: Ovo je jedno od najromantičnijih srpskih predanja koje malo ko zna
Tvrđava Maglič je najprepoznatljivije obeležje doline reke Ibar, a njeni ostaci i danas svedoče o moći koju je imalo ovo srednjovekovno utvrđenje
Komentari(0)